Drugi krug privlači najviše birača

Eventualno spajanje predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora uticaće i na odnos snaga u budućem parlamentu, ali taj uticaj neće biti odlučujući, smatra Marko Blagojević iz Cesid-a.

Predsednički izbori rešavaju se u dva kruga. Da li je, u slučaju da izbori budu spojeni, bitno koji krug izbora će se poklopiti sa parlamentarnim i lokalnim izborima?  

Da, ima razlike. Drugi krug predsedničkih izbora, u kome se donosi konačna odluka, znatno više motiviše birače da izađu na birališta. Na drugi krug predsedničkih izbora održanih 2008. je, na primer, izašlo više od 4,6 miliona birača.

Predsednički izbori su uvek upečatljivijiod parlamentarnih, a na ovim bismo imali dva jaka kandidata, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Naravno, uticaj predsedničkih kandidata osetio bi se i u prvom krugu, ali mnogo manje nego u drugom. U prvom krugu ima više kandidata i polarizacija je mnogo slabija.

Da li i dalje postoje zakonske mogućnosti da se eventualni predsednički izbori raspišu tako da se drugi krug poklopi sa parlamentarnim i lokalnim?

Postoje, ali samo na teorijskom nivou. Čim uđemo u april rokovi su takvi da će biti moguće samo poklapanje prvog kruga predsedničkih izbora sa parlamentarnim i lokalnim, zakazanim za 6. maj.

Koji su rizici spajanja izbora?

I eventualno poklapanje drugog kruga tih izbora sa parlamentarnim i lokalnim je dvosekli mač. I Boris Tadić i Tomislav Nikolić računaju na podršku manjih stranaka. Predizborni savezi već su formirani, pa bi stranke iz kojih dolaze ta dva kandidata morale da pozivaju druge stranke da glasaju za njih na predsedničkim izborima. A nije lako objasniti biračima zašto na parlamentarnim treba da glasaju za jednu stranku, a na predsedničkim za kandidata koji nije iz te stranke.

Za kakvo bi rešenje onda trebalo da se opredeli Tadić, od čije odluke zavisi da li će biti predsedničkih izbora ili ih neće biti?

Tadić sada, zapravo, bira između dva nedovoljno dobra rešenja i može da pretrpi štetu za koje god da se opredeli. Mislim da je situaciju pogoršalo to što je oklevao sa donošenjem odluke, odnosno što ranije nije saopštio šta namerava. Ako izazove raspisivanje predsedničkih izbora, oni koji su ga podsticali na to mogu reći da je odluku doneo pod njihovim pritiskom. Ako ne raspiše, prigovoriće mu da se uplašio.

Ivica Dačić oštro se protivi izborima i najavljuje svoju predsedničku kandidaturu. Kako će to uticati na konačan ishod?

Ako se kandiduje, Dačić sigurno neće uzeti mnogo glasova demokratama i Tadiću. U svakom slučaju, odluka neće biti donešena u prvom krugu, pa njegova kandidatura i ne može uticati na konačan ishod predsedničkih izbora. Drugo je pitanje do kakvih će prestrojavanja doći između dva kruga i koga će podržati u drugom krugu.