Nema prepreka za nastavak saradnje DS i SPS

Varnice između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije posmatram samo kao deo predizborne kampanje. Nikakve bitnije promene odnosa između dve stranke ne očekujem, kaže Đorđe Vukovićiz Cesida. 

Ivica Dačić je prilično oštro istupio protiv najave eventualnog spajanja predsedničkih i parlamentarnih izbora. Da li to može da utiče na odnos između dve stranke i na njihovo buduće partnerstvo?

DS i SPS su u sadašnjoj vladi u koaliciji. Sada smo uveliko u predizbornoj kampanji i svaka od tih stranaka pokušava da pridobije što veći broj birača. SPS nastoji da pokaže kako se bitno razlikuje od DS-a. Sve je to predmet predizborne kampanje.

SPS je pred kraj mandata sadašnje vlade bila najvažniji koalicioni partner DS-a. Kakvi su izgledi da se stranka nakon ovih izbora učvrsti kao treća politička grupacija u Srbiji?

Najverovatnije je da će SPS biti treća stranka po snazi, uz sve ograde koje tu mogu da postoje. To će je, naravno, činiti potencijalnim koalicionim partnerom buduće vladajuće stranke. Najprirodnije (i najverovatnije) je ponovno priklanjanje savezu sa DS-om. Među njima nije bilo problema u odnosima i logično je očekivati da teže da se koalicija nastavi.

Aktuelna neslaganja oko predsedničkih izbora nemaju bitan značaj. DS i SPS nemaju zajedničko izborno telo, u izbornoj borbi se ne „tuku“ za iste glasove. Sa tog stanovišta, oni su u nekoj vrsti savršene simbioze, što je velika prednost kada se stvaraju koalicije. DS ima mnogo više problema u saradnji sa LDP jer te dve partije jedna drugoj uzimaju glasove.

Između SPS-a i DS-a postoje ideološke razlike i razlike koje se tiču odnosa prema režimu Slobodana Miloševića. Ministar iz SPS-a i danas drži Miloševićeve fotografije u kabinetu.

Sve je to predmet izborne kampanje, i izjave Milutina Mrkonjića i njegovo prisustvo na mitingu Srpske radikalne stranke. Jedan deo biračkog tela čiju naklonost uživa SPS to razume. Partiji su potrebni glasovi i ona se sa tog stanovišta ponaša racionalno, nastoji da pošalje poruku i svojim bivšim biračima.

A šta je sa ideološkim i moralnim vrednostima?

Pitanje je da li, kada je reč o vrednostima, kod neke stranke možemo naći ideološki motiv. Svuda se stranke bave realnom politikom i pokušavaju da osvoje što više glasova. Pitanje je da li je široko biračko telo u mogućnosti da razume vrednosti moderne Evrope. SPS je ulaskom u koaliciju sa DS 2008. napravila „salto mortale“. Ona pokušava da pokaže otvorenost za evropske vrednosti, a da istovremeno zadrži biračko telo. Ne može se očekivati od ljudi koji su ranije čvrsto verovali u Miloševićevu nacionalističku politiku da radikalno menjaju svoj pristup i vrednosti.

Da, ali se ne može očekivati ni da društvo ide napred ukoliko ne usvaja neke nove vrednosti

Ozbiljno se postavlja pitanja da li mi imamo kapacitet da sve uradimo kako bismo želeli, a DS će se ponovo naći u situaciji da bira manju štetu. U gotovo svim bivšim socijalističkim zemljama imali smo povratak starih komunista u vidu reformisanih partija. Imaju nasleđenu infrastrukturu, ljude sa iskustvom, i to im je velika prednost u odnosu na druge.

SPS je u minulih 20 godina uspevala da osvoji značajan broj biračkih glasova, imaju čvrsto opredeljene pristalice i sada nastoji da vrati deo biračkog tela. Uspeli su da se reformišu i da se predstave kao partija za koju se ne vezuju loše stvari. Najmanje pristalica imaju u populaciji između 30 i 50 godina jer je taj deo stanovništva nosio smenu režima. Sada uspevaju da pribave naklonost i dela mlađe populacije koja ne pamti ono što je bilo pre 20 godina. Činjenica da je Dačić bio ministar unutrašnjih poslova im je takođe bila od koristi.