24.10.2011 Beograd

Tumaranje između četiri stuba

Tumaranje između četiri stuba Foto: mc.rs
Ako je, kao što uporno tvrdi, Srbija davno definisala EU kao svoj strateški prioritet, onda svoju spoljnu politiku mora da prilagođava politici EU i pre nego što postane član. Ciljevi bi tu morali da budu jasni, da se polako uklapaju u politiku koju unija vodi prema Rusiji i Kini

Četiri stuba srpske spoljne politike – EU, SAD, Rusija i Kina– pragmatski i interesno su dobar koncept, ali preti opasnost da se svede na isprazanu retoriku koja se koristi po potrebi, pojedinačno a ne sveobuhvatno, više merkantilno nego politički, više taktički nego strateški.

Ako se prenebregne uočljiva preambicioznost koncepta – Srbija je, eto, zemlja sa kojom najveće sile imaju strateške ugovore – praksa je pokazala da on funkcioniše po principu spojenih sudova. Podeljeni tako kako jesu – dva na Zapadu, dva na istoku – stubovi su mnogo više zaklon koji Beogradtraži kada na jednoj strani ne ide dorbo, nego racionalno vagana savezništva koja će funkcionisati bez međusobnog ugrožavanja.

Koncept se naziva „zaokruženjem spoljnopolitičke doktrine“ Srbije. Da vidimo šta kaže kratak pregled odnosa Srbije sa četiri stuba njene diplomatije.

Evropska unija: Srbija je od 2001. od EU dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomoći. U EU izvozi 57 odsto proizvoda. Pozitivno mišljenje Evropske komisije i očekivanje dobijanja statusa kandidata 9. decembra su uspešan kraj jedne etape koja je dugo bila talac haških obaveza.  Dobijanje datuma početka pregovora EU jasno veže za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i prepuštanje severa Kosova ingerencijama vlasti u Prištini (autonomija i njen stepen mogu da budu predmet dogovora). Imajući u vidu stav Beograda da neće menjati politiku prema Kosovu, dalje perspektive bržeg približavanja EU ozbiljno su ugrožene.

SAD:Druga na listi pojedinačnih zemalja sa uloženih 810 miliona dolara u Srbiju od 2001. Kakva-takva politička saradnja po formuli „slažemo se da se ne slažemo“ (opet Kosovo). Najbolja saradnja je u vojnom sektoru, iako je sadašnja srpska vlast unilateralano odustala od atlantskih integracija.

Rusija:Trgovinska razmena četiri milijarde dolara. Rusija je šesti partner Srbije u izvozu, prvi u uvozu (energenti). Najbliži i najglasniji saveznik oko Kosova što je dovelo do “posebno bliskih odnosa” (B. Tadić). Podrška je isključivo politička, ekonomske pomoći nema.

Kina:U prošloj godini trgovinska razmena iznosila 1,3 milijarde evra. Ulaganja u Srbiju na niskom nivou. Najudaljeniji bliski saveznik oko Kosova.

Kako su demokratske promene 2000. kao prioritet imale evro-atlantske integracije (EU i SAD), kasnije širenje savezništava moglo bi da se tumači kao racionalna potreba multilateralnog sveta, ali iza kulisa se – čak više od ekonomskih ili kakvih drugih ineteresa – krila najskuplja srpska reč: Kosovo.

Približavanje Moskvi i Pekingu koristi kao upozorenje Briselu i Vašingtonu da Srbija može da ode na drugu stranu. Tako, uprkos floskuli da „EU nema alternativu“, traganje za strateškim partnerima na Istoku partnerima na Zapadu šalje poruku: Srbija može da ima drugu alternativu.

Vreme pokazuje da odstupanja od strateške linije približavanja EU, vrednostima njene politike i zajedničke diplomatije, nisu slučajna. Uvek su u funkciji – Kosova. Bilo bi logično da Srbija – suočena sa internacionalizovanim pitanjem Kosova – značajan deo svoje unutrašnje politike gradi na svojoj spoljnoj politici, ali u praksi su stvari obrnute.

Četiri stuba srpske diplomatije podignuta su na temelju politike „I Kosovo i Evropska unija“. SAD i EU nam trebaju zarad evro-integracija, Rusija i Kina zbog odbrane Kosova. Pritom su se ustupci saveznicima oko Kosova činili u polutami, bez jasnog objašnjenja zašto. Takav odnos ne samo da iritira Zapad, već ne može da zadobije ni ozbiljno poverenje Istoka.

Ovakva povremeno jevtino mešetarska orijentacija otkriva sve strateške slabosti srpske spoljne politike. Ne samo unutar četiri stuba. Koliko je vremena i prilika izgubljeno na kalkulaciji da će Srbija povodom Kosova podeliti EU i tako sačuvati svoju poziciju?

Ova igra kratkoročno i može da donese rezultat ali dugoročno neće iz jednostavnog razloga što se Unija svakako neće raspasti ili podeliti zbog različitog pristupa kosovskom pitanju. Tim pre što su saveznici Srbije iz EU to mnogo više zbog sopstvenih strahova od separatizma nego zbog čvrste odanosti Beogradu.

Ako je, kao što uporno tvrdi, Srbija davno definisala EU kao svoj strateški prioritet, onda svoju spoljnu politiku mora da prilagođava politici EU i pre nego što postane član. Ciljevi bi tu morali da budu jasni, da se polako uklapaju u politiku koju Unija vodi prema Rusiji i Kini.

Oslobođen obaveze zajedničke spoljne politike, pošto nije član, Beograd je već u nekoliko navrata povlačio poteze koji su u oštroj suprotnosti sa načelima i principima spoljne politike EU.  U Briselu to, naravno, niko nije mogao formalno da osudi – ali je svakako registrovao. Setimo se rezolucije oko Irana, Gruzije, dodele Nobelove nagrade za mir 2010.

Srpska diplomatija zbog nedoslednosti i cik-cak kretanja ne može da računa na ozbiljne saveznike, a ambiciozno je mislila da će sa „četiri stuba“ pokriti čitav svet. Bila je to „diplomatija na steroidima“, kako je sarkastično opisao londonski „Ekonomist“.

Tumaranje između stubova, od kojih se srpska diplomatija odbija kao od matinele, unelo je nedopustviv stepen improvizacije, koja je majka nedoslednosti.

Setimo se zahteva za mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu o kosovskoj nezavisnosti. Beograd je lobirao na sve strane, uspeo da uspori proces priznavanja vlasti u Prištini i izborio se da pitanje izađe pred Hag. Kada je saopšteno mišljenje, koje faktički ne osporava kosovsku nezavisnost, srpska diplomatija ga je ignorisala i izbacila iz retorike.

Oglušivanje o činjenice pretvorilo se u praksu. Još juna 20101. britanski ambasador u Srbiji je rekao ono što će avgusta 2011. nemačka kancelarka Angela Merkel saopštiti brutalno precizno: evropske integracije Srbije i Kosovo nisu dva odvojena koloseka, a ukoliko želi kandidaturu i datum otpočinjanja pregovora Beograd mora konstruktivno da pomogne u raspuštanju paralelnih struktura na severu Kosova.

Pošto zapadni partneri više ne žele da tolerišu retoriku „I Kosovo i Evropa“ jer je jasno da je pred Beograd postavljen izbor„Ili Kosovo ili Evropa“, srpska diplomatija je u kosovskom ćorsokaku. Koncept„četiri stuba“ je na ozbiljnom ispitu.

Uprkos pozitivnog mišljenja o kandidaturi, imajući u vidu šta treba učiniti da bi se dobio datum pregovora, ukoliko Beograd to ne ispuni preti opasnost da Srbija upadne u izolaciju od Evrope i SAD, ostavljena po strani Rusije i Kine jer tamo nikada i nije bila spoljnopoltički prioritet.

autor: Boško Jakšić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side