09.03.2012 Beograd

700 miliona evra izgubljeno zbog slabe kontrole

700 miliona evra izgubljeno zbog slabe kontrole
To je računica Delegacije Evropske komisije u Srbiji. Zašto ne obraćamo pažnju na to gde i kako država troši novac koji joj dajemo kroz poreze i doprinose, a još manje gledamo ko kontroliše političare u tom trošenju. Kako je moguće da država izgubi toliki novac kad Srbija ima sistem kontrole koji na papiru deluje kao savršen i kroz koji ne može da proleti ni 'korupcionaška muva'?

Da li bi neko dopustio predsedniku kućnog saveta zgrade u kojoj živi da od zajednički sakupljenih para okreči svoj stan, popravi električne instalacije u svom stanu i kupi cveće za svoju terasu? Teško da bi to prošlo bez, u najmanju ruku, svađe, smenjivanja a možda i tužbe. O sopstvenim parama (pa makar to bilo i nekoliko stotina dinara mesečno) koje poveravaju kućnom savetu građani brinu s povišenom pažnjom i spremni su da se za njih bore, ponekad ”do poslednje kapi polikolora” u hodniku i do ”poslednje utičnice” na stepeništu.

Za razliku od takve brige, građani mnogo manje haju za desetine (pa i stotine) hiljada dinara koje mesečno, kroz poreze i doprinose, poveravaju državi i političarima na upravljanje i ne obraćaju pažnju na to gde ih i kako troše. A još manje obraćaju pažnju na to ko političare u tom trošenju kontroliše.

Čak i kad mediji otkriju neko rđavo upravljanje parama poreskih obveznika koje bar malo miriše, ne na zloupotrebu, nego na predizborno populisitičko rasipanje novca, političari obično imaju spremljen ”konfekcijski” odgovor - ”sve je bilo u interesu građana, samo oni ne razumeju širi kontekst”. To baš liči na onog predsednika kućnog saveta s početka ovog teksta koji je možda posadio cveće na svojoj terasi ”da bi fasada cele zgrade bila lepša” ili je promenio instalacije ”da se ne zapali cela zgrada”.

U Srbiji se, prema procenama Delegacije Evropske komisije, godišnje oko 700 miliona evra proćerda kroz javne nabavke, ili sistemom zloupotreba ili nedomaćinskim poslovanjem. Postoje slučajevi gde su zloupotrebe otkrivene (uniforme za policiju, mehanizacija u Kolubari...), ali u mnogo više slučajeva ispostavilo se da su propisi poštovani, ma koliko bili loši i ma koliko to značilo da novac poreskih obveznika odlazi u vetar. Ako bismo to hteli da prevedemo na slučaj s početka teksta, to bi značilo da predsednik kućnog saveta zajedničkim novcem stanara ne okreči svoj stan, već okreči haustor za 15 umesto šest evra po kvadratu.

Kako je moguće da država izgubi toliki novac kad Srbija ima sistem kontrole koji na papiru deluje kao savršen i kroz koji ne može da proleti ni ”korupcionaška muva”. Tako, na primer, svaki korisnik novca iz budžeta ima internu finansijsku kontrolu, ministarstva i fondovi moraju da imaju i interne revizore koji će rukovodioce upozoriti na greške u funkcionisanju unutrašnjih kontrolnih mehanizama, a na kraju tu je i spoljna revizija - ili Državna revizorska institucija (DRI) ili privatne revizorske kuće. 

Tako izgleda u teoriji.

”U praksi imamo ambijent u kome je  korupcija domaćin, a pravda redak gost”, slikovito objašnjava Dragan Dobrašinović iz udruženja nevladinih organizacija Koalicija za nadzor javnih finansija i dodaje: ”Razlog je što se u društvu - u kome su građani demoralisani, društvo uspavano, a mediji kontrolisani - ne mogu uspostaviti pravila igre zasnovanih na poštovanju demokratskiih vrednosti, pravičnosti i poštenju. Zato je i moguće da Ustavni sud ćuti na zakone koji su direktan podsticaj korupciji (poput Zakona o podršci građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize), moguće je da javnost ćuti kad izvršna vlast opstruira i nipodaštava nezavisne kontrolne institucije i da ćute pravosuđe i tužilaštava na slučajeve nepostojeće deponija od preko milion evra u Prokuplju i mostove čija završna cena višestruko prelazi projektom predviđenu.

Istina, s druge strane u nekim oblastima postoji nedorečen zakonski okvir koji omogućava da se, na primer, za izgradnju beogradskog metroa sklapa međudržavni sporazum sa Francuskom, a ne da se raspiše tender na kojem će posao vredan više milijardi evra dobiti onaj ko da najbolju ponudu.

Kapacitet

Nevladine organizacije nisu jedine koje kontrolom uočavaju nepravilnosti ili bar sumnjive slučajeve. Samo Uprava za javne nabavke za dve godine uočila je nepravilnosti u ”hitnim” pregovaračkim postupcima čija je vrednost 50 miliona evra i o tome obavestila Ministarstvo finansija, Sektor budžetske inspekcije i Državnu revizorsku instituciju. Šta je dalje bilo - nije poznato. Čudan i indikativan je, međutim, odgovor nadležnih institucija zašto ne reaguju u slučajevima gde postoji osnovana sumnja za zloupotrebe – ”nemamo dovoljno kapaciteta”. Impresivan slučaj nedostatka kapciteta je Državna revizorska institucija od koje je su javnost i poreski obveznici imali prevelika očekivanja.

A DRI, na primer, u plan kontrole za izbornu 2012. godinu nije uvrstila kontrolu političkih partija i najavljuje da će to raditi od 2013. godine. Za tu godinu Revizor najavljuje da će se baviti i pitanjem “ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti” (EEE) trošenja para svih budžetskih korisnika.  Ova ”tri E” znače da će se ispitivati, ne samo da li su korisnici dobro knjižili rashode i da li su dobro primenili Zakon o javnim nabavkama, nego koliko uopšte ima smisla to na šta su trošili pare. Odnosno, da li im je i koliko bilo potrebno ono što su kupili, bez obzira da li su pravilno ili nepravilno primenjivali Zakon o javnim nabavkama. Do tada DRI jedino kontroliše poklapanje rashoda i prihodra i da li su primenjeni odgovarajući propisi, a ne interesuje je krajnji rezultat primene propisa. Tako se i može desiti situacija da korisnik budžeta polemiše sa Revizorom tvrdeći da je to što radi svrsishodno, ali da ne valjaju propisi (slučaj Grada Beograda), a da se niko ne seti da predloži promenu loših propisa. Uostalom, zar u Srbii ne postoji posebna Vladina Jedinica za primenu Sveobuhvatne reforme propisa čiji zadatak i jeste upravo da stvori uslove za ”tri E”.

A kad se kao argument koristi alibi tipa “nema kapaciteta”, krug se zatvara i niko nije odgovoran ni za to što DRI  koja postoji od 2007. godine ne može da se skući i zaposli ljude. Nisu odgovorni ni vlast (ako je ona ta koja opstruira DRI, a ni predsednik Saveta DRI, ako je nesposoban da se organizuje). A kad nema odgovornosti za trošenje novca, onda je možda previše tražiti odgovornost za bledu kontrolu trošenja.

Moje ploče, vaše pare

Kad nema odgovornosti i kada se ne polažu računi dešava se da se političari ponašaju kao da su im građani-poreski obveznici poklonili (a ne poverili) državu i novac na upravljanje. Potpuno je neverovatno, na primer, da bi u bilo kojoj državi bilo normalno da mediji i nadležne institucije mesecima pošto je gradnja završena licitiraju koliko će koštati most kod Beške. Ali milioni evra o kojima se licitiralo, kao u slučaju mosta, barem se notiraju. A ”na sitno” se, nezabeleženo, rasipa jednako obilato i mnogo masovnije.

Zanimljiv je slučaj jednog novinara od koga je državni funkcioner, predsednik opštine (ne znajući s kim ima posla) preko Interneta kupio muzičku ploču za 100 dinara i potom hteo da pošalje vozača sa službenim autom da preuzme porudžbinu. Za privatnu kupovinu službeni auto i vozač morali bi da pređu 50 kilometara. Na kraju je predsednik opštine ljubitelj muzike ostao bez ploče, a država Srbija je uštedela nekoliko hiljada dinara.

Jedan visoki stranački funkcioner kaže za Novi magazin da je takvo korišćenje službenih vozila najrasprostranjeniji oblik zloupotrebe. Obično se napiše nalog za službeni put, zakaže se sastanak ”forme radi”, a onda se odrađuju privatni ili stranački poslovi. Ponekad se samo napiše da je zakazana poseta ministarstvu u Beogradu, a niko posle ne proverava da li je posete stvarno bilo, kaže ovaj sagovornik Novog magazina. Na sličan način koristi se i reprezentacija - uvek se nađe navodna delegacija s kojom se ruča i to najčešće u restoranu koji je na netransparentnoj javnoj nabavci male vrednosti (do 30 miliona dinara godišnje) dobio pravo da godinu dana gosti funkcionera parama poreskih obveznika.

”Složeniji oblik zloupotrebe koristi se kroz javne nabavke radova. U tom slučaju ponuđač dobije posao, a uzgred izgradi kuću ili vikendicu za funkcionera. Sve se preliva u privatne džepove – od kancelarijskog materijala, do građevinskih radova”, kaže naš sagovornik.

U mnogo slučajeva skeniranja trošenja državnih para kontrolori se sudaraju sa propisima koji nisu prekršeni. Tako je Agenciji za borbu protiv korupcije koja je ispitivala slučaj zloupotrebe javnih resursa u stranačke svrhe odgovoreno da su članovi Glavnog odbora jedne od vladajućih stranaka morali da dođu na sednicu službenim automobilima (u vlasništvu opština i drugih organa), jer je sednica zbog prisustva visokih državnih funkcionera (ujedno stranačkih prvaka) proglašena skupom sa povećanim bezbednosnim rizikom. Dakle, argumentacija da ”ne bi oni trošili državne novce, ali moraju da ne bi prekršili propise”.

Kako popraviti stanje

Stanje kakvo danas postoji u javnim finansijama i njihovoj kontroli je i glavni razlog što Srbija godinama ne napreduje na listi Indeksa percepcije korupcije. Inače, taj Indeks je znak da investitori prepoznaju korupciju i nefunkcionisanje sistema.

Šta je potrebno da bi smo popravili mesto na toj lestvici?

Dragan Dobrašinović kaže da je „za povratak nade“ neophodno:

1. osnažiti nezavisne kontrolne institucije i dati im mogućnost da direktno kažnjavaju kršenja zakona i zloupotrebe u sistemu javnih finansija,

2. omogućiti transparentan uvid u stvarnu vlasničku strukturu medija i zabrana nosiocima političkih funkcija i povezanim licima da budu njihovi vlasnici,

3. formirati posebno Tužilaštvo za borbu protiv korupcije koje bi vodilo slučajeve visoke političke korupcije čija vrednost prelazi 100.000 evra

4. jačati građanske kontrole javnih finansija i promovisati nepristajanja na korupciju kao bazičnog modela društveno prihvatljivog ponašanja, po ugledu na skandinavska društva u kojima je ova pojava svedena na statističku grešku.

Za Nemanju Nenadića najvažnije je da neke stvari, za koje je trenutno potrebna ogromna snaga i pritisak javnosti, postanu normalna praksa rada državnih organa:

1. stvar je političke kulture da se broj kontrolora budžeta odredi u srazmeri sa onim što se kontroliše,

2. da ministar sluša a ne da drži u strahu svog internog revizora,

- da direktor javnog preduzeća i predsednik opštine objave na internetu kako troše budžet,

3. da prva reakcija na nalaze revizora bude ispravljanje sopstvenih grešaka, a ne traženje revizorskih,

4. da Skupština ne dozvoli da se iste primedbe ponavljaju sledeće godine već da promeni zakone i traži od Vlade da učini nešto u narednih godinu dana.

Slučaj Švedska

Maksimum kontrole, minumum korupcije

U ovoj skandinavskoj zemlji nepristajanje na korupciju dovedeno je do nivoa društvene ideologije i bazičnog modela društveno prihvatljivog ponašanja, kaže Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava

Švedska je država sa izuzetno velikim javnim sektorom i visokom javnom potrošnjom - samo iznos javnih nabavki za godinu dana prelazi 50 milijardi evra. Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava ukazuje da visoka javna potrošnja i glomazan javni sektor sami po sebi predstavljaju pogodan ambijent za uspostavljanje koruptivnih mehanizama. I pored toga, Švedska je već godina jedna od država sa najnižim stepenom korupcije na svetu - Indeks percepcije korupcije (koji meri Transparency International) je između 9,1 i 9,4, dok u Srbiji nikad nije prešao 3,5 (na skali od 1 do 10, pri čemu je 1 najlošija a 10 najbolja ocena). U 2011. Indeks percepcije za Švedsku je 9,3 a za Srbiju 3,3.

Šta to Švedsku čini toliko otpornom na korupciju?

Jednostavnog odgovora nema, kao što nema lakih ni jednostavnih rešenja za problem korupcije. ”Neke činjenice o načinu na koji je Švedska u poslednjih nekoliko decenija uspela da uspostavi institucionalnu, zakonodavnu i društvenu infrastrukturu za borbu protiv korupcije su veoma upečatljive a rešenja izuzetno zanimljiva”, kaže Dobrašinović.

Značajno mesto u efikasnoj borbi protiv korupcije, po njegovim rečima, imaju institucije, političke partije i mediji. Dobrašinović kaže da u institucionalnom smislu važno mesto u suzbijanju korupcije pripada pravosuđu, koje je organizovano na način koji omogućava objektivnost, profesionalnost i nezavisnost u njegovom radu. U Švedskoj, gde je korupcija na niskom novou, postoji specijalni tužilac za korupciju, koji se bavi samo procesuiranjem krivičnih dela sa elementima korupcije, što znači da postoji veoma ozbiljan pristup ovom problemu.

Važan element u borbi protiv korupcije je, po mišljenju Dobrašinovića, i način na koji se korupcija i njeni protagonisti tretiraju u društvu.

„U Švedskoj je nepristajanje na korupciju dovedeno do nivoa društvene ideologije i bazičnog modela društveno prihvatljivog ponašanja. Ovakav odnos prema ovom društvenom zlu predstavlja najveću branu i prepreku njenom širenju. Pored toga, nezavisni i u slučajevima rasvetljavanja koruptivnih afera uporni mediji, kontrola i pritisak javnosti deo su socijalne infrastrukture koja ne dozvoljava širenje korupcije”, ukazuje Dobrašinović.

Jedno od potencijalno centralnih polja korupcije su javne nabavke, kojima je posvećena posebna pažnja u Švedskoj.”Zanimljivo rešenje je da je centralno telo koji kontroliše javne nabavke na državnom nivou u okviru Agencije za zastitu konkurencije. Time je upućenajasna poruka da država neće dozvoliti narušavanje slobodnog tržišta i pravila konkurencije, a pitanje kontrole nabavki koje sprovodi država smešta u logičan prostor”, objašnjava Dobrašinović.

Za reviziju javnih finansija u Švedskoj su zaduženi lokalni i nezavisni revizori. Lokalne revizore biraju saveti lokalnih vlasti i predstavnici su političkih stranaka koje su zastupljene u lokalnom parlamenntu.

„Međutim, za poslove revizije angažuju se nezavisni profesionalni revizori, dok politički izabrani revizori proveravaju njihove nalaze. Pored zakonitosti finansijskog poslovanja, revizori proveravaju svrsishodnost pribavljanja dobara, radova i usluga”, kaže Dobrašinović.

autor: Mirjana Pantić i Zlatko Minić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side