23.09.2019 Beograd

Ekonomisti: Zbog visokog javnog duga ne povećavati rashode budžeta

Ekonomisti: Zbog visokog javnog duga ne povećavati rashode budžeta Foto: Novi magazin / SA
Vlada Srbije mora i dalje da smanjuje javni dug koji je od 2015. godine do danas pao sa 70 na oko 52 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP), koji se za ovu godinu procenjuje na oko 45 milijardi evra, tako što neće neosnovano povećavati rashode u budžetu, među kojima su i plate u javnom sektoru, ocenili su ekonomisti.

"Srbija će spustiti javni dug do kraja godine na oko 50 odsto u BDP-u, ali i dalje mora da se vodi oprezna fiskalna politika i pazi da nove obaveze, kao najavljeno povećanje plata ;u javnom sektoru, koje je iznad ekonomskih mogućnosti, ne odvedu zemlju na neodrživu putanju", rekao je za Betu glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Javni dug Srbije u julu ove godine iznosio je oko 23,8 milijardi evra od čega je unutrašni dug oko 9,7 milijardi a spoljni 12,5 milijardi, a indirektne obaveze države su bile 1,5 milijardi evra.

Prema podacima Uprave za javni dug, u periodu od 2000. godine do jula ove godine javni dug je bio najmanji u odnosu na BDP 2008. godine kada je BDP iznosio oko 35,7 milijardi evra, a dug je bio 7,8 milijardi evra. Njegovo učešće u BDP iznosilo je 26,8 odsto.

Dug države je od tada nastavio da raste i 2012. godine iznosio je 52,9 odsto BDP-a, 2014. je bio 66,2 odsto, a 2015. godine oko 70 odsto, da bi zatim počeo da pada i 2016. godine iznosio je 67,8, odsto BDP-a. Zbog slabog privrednog ; rasta BDP se u periodu od 2008. godine do 2016. usporeno uvećavao pa je 2008. godine iznosio 35,7 milijardi evra, a 2016. oko 36,7 milijardi evra. ;

Prema rečima Brčerevića, fiskalnom strategijom je planirano da i u naredne tri godine budžet ima približno ;izbalansirane prihode i rashode, odnosno bez deficita ili sa malim "minusom" jer su tako uravnoteženi prihodi i rashodi osnovna poluga za držanje javnog duga pod kontrolom.

Javni dug od oko 50 odsto je, kako je ocenio, još visok jer je za nivo ekonomske razvijenosti države, kakva je Srbija, predviđeno da javni dug ne prelazi 50 odsto, a Zakon o budžetskom sitemu predviđa da javni dug Srbije ne sme da pređe 45 odsto BDP-a.

Za zemlje EU predviđeno je da javni dug može da iznosi do 60 odsto BDP-a, mada su neke zemlje kao Poljska, predvidele da čim dug pređe 50 odsto preduziumaju neophodne mere za smanjenje.

"Država mora biti konzervativna u vođenju fiskalne politike i voditi računa da može da servisira dugove, imajući na umu moguće šokove i smanjenje prihoda u odnosu na rashode", rekao je Brčerević.

Dodao je da u ovom trenutku nije izvesno da bi Evropu i svet mogla da zahvati velika ;privredna kriza, slična krizi iz 2008. godine, iako postoje izvesna usporavanja privredne aktivnosti.

Ocenio je da su usporavanja privrede u nekim evropskim zemljama više posledica smanjene trgovine zbog carina, nego nagoveštaja dublje recesije, ali da bi Srbija morala da bude pripremljena na sve okolnosti i zato mora veoma oprezno da planira budžet za 2020. godinu.

"Javni dug je od početka ove godine povećan za 540 miliona evra uprkos suficitu u budžetu jer se priprema novac za otkup akcija Komercijalne banke, za otplatu starih dugova kao i zbog slabljenja dinara prema dolaru", navodi se u analizi biltena Kvartalni monitor.

Urednik te publikacije profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić naveo je da, iako je od 2015. godine javni dug znatno smanjen u odnosu na BDP, i dalje je iznad proseka u zemljama centralne i istočne Evrope.

Od Srbije veći javni dug imaju Hrvatska, Mađarska i Slovenija, a manji Poljska, Slovačka, Letonija, Rumunija, Litvanija, Češka, Bugarska i Estonija.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side