Ekonomske mere Vlade: Po glavi 100 evra
02.04.2020 Beograd

Ekonomske mere Vlade: Po glavi 100 evra

Ekonomske mere Vlade: Po glavi 100 evra Foto: Beta/Milan Timotić
Zašto bi bogati dobijali pomoć u vreme krize? Zar pola milijarde evra nije moglo da se podeli korisnicima socijalne pomoći ili nezaposlenima? Hoće li svi koji otpuste radnike biti kažnjeni tako što neće imati pravo ni na kakvu pomoć države? Kako da obavežete nekoga ko nema nikakav prihod da zadrži zaposlene?

Piše: Jelena Aleksić
 

Jesu li finansijske mere za pomoć privredi i građanima najbolje, jedine moguće, zakasnele, nelogične… znaćemo tek kada prvi novac od bile čega od najavljenog legne na račune poslodavaca, zaposlenih ili svih punoletnih, bez obzira na imovinsko i materijalno stanje. Potonje je zaista upitno i mnogi će analizirati isključivo političku nameru vlasti da “podmaže” buduće glasače, koji su i ranije za jednu crvenu ili “personalizovanu paštetu” rado zaokruživali dogovoreni broj na glasačkom listiću.

Ostale mere sagledavaju se sa stanovišta ekonomske logike i generalni je utisak da su, bar na prvu, zadovoljni i poslodavci i radnici. Jedino što ostaje ispod radara jeste činjenica da nema nijednog konkretnog datuma izrečenog o tome kada će sve pomenuto početi da se primenjuje i kako tačno. Štaviše, za plate koje će država plaćati radnicima odgovoreno je na konferenciji za novinare tek na samom kraju, kada je ministar finansija Siniša Mali rekao da se prve uplate ne mogu očekivati pre maja.

A do tada, pogledajmo šta je obećano.

PREDSEDNIKOVE MERE: Ukupno 608 milijardi dinara, odnosno nešto više od 5,1 milijarde evra biće “upumpano” u ekonomiju Srbije, reći će u utorak na konferenciji za medije ministar finansija, koji se, uzgred budi rečeno, ovde pojavljuje samo zato što se “predsednik ne oseća najbolje”. Sutradan Siniša Mali neće propustiti da kaže da su “ovo predsednikove mere” jer je upravo Aleksandar Vučić i predsednik koordinacionog tela koje se bavi očuvanjem privrede.

Vratimo li se zaista na ekonomiju, prvo što upada u oči jeste isplata pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji su zaposleni poslati na prinudni odmor zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

“Svim preduzetnicima, paušalcima, malim preduzećima država će uplatiti tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Dakle, tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara direktno na račun, što je oko 750 evra ukupno po zaposlenom. Vlada predlaže da bude uplaćeno i 50 odsto zarade onima koji su dobili rešenje o prekidu rada u velikim kompanijama”, kazaće Mali na pomenutoj konferenciji, objasnivši da se “predloženim merama poslodavci u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja”.

Pre nego što čujemo kako oni kojima su ove mere namenjene komentarišu sve najavljeno, recimo i to da se uz odlaganje plaćanja zajmova bankama, država odlučila i za odlaganje plaćanja poreskih obaveza. Naime, reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri meseca, odlaganju plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal i oslobađanju plaćanja poreza na dobit za donacije.
Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021, a nakon toga ostavlja se mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Ministar će nekoliko puta naglasiti da se isplata plata odnosi na pomoć zaposlenima, a ne poslodavcima, ali se u konačnici i jedno i drugo tiče očuvanja radnih mesta.

POMOĆ DOBRODOŠLA: U kompanijama Slobodana Đinovića to je nešto manje od 1.000 radnih mesta. U razgovoru za Novi magazin ovaj hotelijer i vlasnik Orion telekoma analizira predložene mere, generalno ocenjujući da sve pomenuto jeste pomoć privredi, naročito onom delu koji je devastiran. Ovde govori o hotelijerstvu i uopšte turizmu, koji je svuda u svetu, pa i u Srbiji jednostavno zamro.

“Kad su vam obećane minimalne plate i oslobođeni ste plaćanja poreza i doprinosa, to zaista pomaže da očuvate radna mesta i nekako prebrodite ova tri meseca. To što se čeka do maja da se vidi kako će se poslodavci ponašati i ko će otpuštati, biće redukovano jer će pritisak na državu biti sve veći. Naprosto, onaj ko nema dinara prihoda teško će zadržati radnike jer, bez obzira na to što je sada oslobođen, on nije oslobođen plaćanja poreza. Ni kredita niti rata na zajmove. Sve će to u nekom trenutku morati da se plati. Hoću reći da verujem da država neće biti mnogo arbitrarna kada je pomoć u pitanju jer niko ne zna kako će se sve ovo završiti”, reći će Đinović, ističući da je ključno to što nema razlike između javnog i privatnog sektora.

“Time su ljudi koji rade kod privatnika značajno umireni, baš kao i mi, poslodavci. Ono što nam sledi jeste polemika o novim merama i lično smatram da je najvažnije što duže sačuvati novčane tokove. Poruke poput onih da ne moraju da se plaćaju računi nisu najbolje u uslovima kada je privreda na kolenima. Što duže budemo čuvali novčani protok, to ćemo se lakše oporaviti kad sve ovo prođe”, mišljenja je naš sagovornik, koji razgovor zaključuje pričom o “danu posle”.
“Najvažnije je da očuvamo živote, što pre izađemo iz pandemije, a onda što bolje startujemo kad sve prođe. Jer, još jednom vas podsećam da niko nikakve obaveze nije oprostio i da će nam sve to stići na naplatu, a onda nam slede najavljeni subvencionisani krediti koji će biti ključni za oporavak. Udar na privredu je ogroman, a biće još veći”, smatra Đinović.

Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Krediti o kojima Đinović govori deo su ekonomskog paketa i podrazumevaju dodelu povoljnih kredita sa jedan odsto kamate za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga, koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Takođe, najavljene su i državne garancije za zajmove za likvidnost. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara, što je oko 2,2 milijarde evra. Međutim, detalja o tome ko će imati pravo na ove zajmove i garancije i pod kojim uslovima još uvek nema a, kako je najavljeno, “pravne stvari” biće rešene u narednih desetak dana.

Konačno, kao šlag na tortu pomenimo 100 evra koje će država velikodušno uplatiti svakom punoletnom građaninu. Za našeg sagovornika, počasnog predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Atanackovića, reč je o “apsurdnom i nepotrebnom potezu”. Istina, njegovi predlozi o raspodeli pola milijarde evra, koliko će biti potrošeno na čašćavanje svih punoletnih građana Srbije, zaista zvuče i efikasnije i solidarnije.

“Mojoj porodici tih po 100 evra ne treba. I koliko je takvih ljudi. Zašto biste u ovakvoj krizi išta delili bogatima? Bilo je mnogo načina da se pomoć dodeli najugroženijima. Pošto već ne postoje socijalne karte, po 200 ili 300 evra se moglo dati ljudima koji primaju socijalnu pomoć Takođe, imamo bazu nezaposlenih na Nacionalnoj službi. To su najugroženiji ljudi i njima bi po 200 evra značilo mnogo više nego svima nama po 100”, kaže za naš list Atanacković, zaključujući da ovim država ništa ne bi izgubila, a oni kojima je egzistencija ugrožena dobili bi mnogo.

“Državi će se od tih 500 miliona kroz PDV odmah vratiti 100 jer će ljudi tajm novac trošiti, ali trošili bi ga i najsiromašniji, samo bi sa 200 ili 300 evra mogli sebi da obezbede nekakav život naredna dva meseca”, izričit je naš sagovornik.


Milojko Arsić: Preko gubera

Mere su vrlo izdašne, troškovima su predviđeni veliki stimulansi, kaže na početku izjave za Novi magazin ekonomista Milojko Arsić. Samo nekoliko zemalja izdvojilo veći postotak BDP-a za pomoć privredi. U regionu – niko. Jer, pomoć se na Balkanu kreće od 2,5 odsto u Albaniji preko 3,5-4, koliko je u Bugarskoj i Sloveniji, do 6,7 odsto u Hrvatskoj.

Stanje u državnoj kasi jeste dobro, ali nije baš toliko dobro da se daju tolike pare. Međutim, s tim u vezi ipak treba imati rezervu – pošto se, zapravo, i ne zna koliko će taj paket tačno na kraju iznositi. Jer, od tih 5,1 milijardi evra dve milijarde su bankarski krediti u kojima se država pojavljuje kao garant. Pa dakle, ako bude garantovala samo jednu četvrtinu sume, što bi, smatra Arsić, bilo realno, to znači da bi faktički državni trošak bio oko 500 miliona evra. Ali ako bi država garantovala više, tri četvrtine, recimo, ili čak svih 100 odsto kredita, a ima takvih naznaka, to bi banke oslobodilo svakog rizika i potencijalno dovelo u pitanje racionalnost njihovih plasmana.

Mere koje se preduzimaju u ovakvim vremenima treba da budu racionalno odmerene. Nije opravdano da se sredstva troše neproduktivno. Jer to će ugroziti i javne finansije, pre svega, ali i celu ekonomiju u budućnosti. Zbog toga je prilikom uvođenja mera trebalo pokazati znatno veću selektivnost, smatra Arsić.
Najmanje je sporna isplata minimalnih zarada za preduzetnike i mala i srednja preduzeća jer tu neko “rešeto” nije moguće uspostaviti, a njihovom lavovskom delu državna pomoć će omogućiti da prežive.

Međutim, kada se radi o prvom setu mera, oslobađanju od poreza i doprinosa, Arsić misli da je Vlada trebalo da bude znatno selektivnija. Jer, neće sva preduzeća imati iste gubitke, štaviše, neka će imati i rast prihoda, kao što su proizvođači prehrambenih proizvoda, raznih dezinfekcionih i higijenskih sredstava, farmaceutska industrija. Dakle, pomoć bi trebalo da dobiju samo sektori koji su imali veliki gubitak (turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, prevoznici...), a ostali samo ako podnesu zahtev i dokažu da su imali značajan pad prihoda u odnosu na prošlu godinu.

Najslabija je mera podela po 100 evra, tj. 12.000 dinara, svim punoletnim građanima. To je “fiskalno neodgovorno”, kaže Arsić, a i socijalno nepravedno jer istu svotu dobijaju i bogati i siromašni građani.

Utešnim, ako tako može da se kaže, Arsić smatra to što možda svih tih pet milijardi neće biti potrošeno (mada, dodaje, ako kriza bude trajala duže od tri meseca ili se pojavi na jesen, nastali bi veliki problemi), pa će i budžetski deficit biti manji od izuzetno visokih devet odsto bruto domaćeg proizvoda, koliko bi prema Vladinoj računici sada trebalo da iznosi. Nije baš precizirano, recimo, u kom roku treba da budu potrošene te dve milijarde evra kredita, a moguće je da ni druge stavke neće biti u potpunosti iskorišćene. Još važnije, verovatno će dobar deo tih sredstava biti obezbeđen ne zaduživanjem nego preraspodelom, tj. “prenamenom” nekih budžetskih rashoda. Recimo, kapitalne investicije koje su planirane u iznosu od oko 200 milijardi dinara verovatno neće biti realizovane u punom obimu, kao ni neki materijalni troškovi.

Na kraju, zaključuje Arsić, treba imati u vidu da Vlada ove pare ne daje iz sopstvenog džepa – iako kada državni funkcioneri govore, stiče se baš takav utisak – nego da će sve to što građani i privreda od države dobiju morati i da joj plate. Dobar deo toga i s kamatom.

M. L.

*Ceo broj nedeljnika Novi magazin možete besplatno pročitati OVDE.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side