Građani mesečno štede po 4.185 dinara
15.10.2013 Beograd

Građani mesečno štede po 4.185 dinara

Građani mesečno štede po 4.185 dinara
Broj građana Srbije koji ne štede povećao se na jednu trećinu, a prosečan mesečni štedni ulog se smanjio za 585 dinara na 4.185 dinara, rezultat je danas objavljenog istraživanja agencije IMAS Internacional (www.imas.at).

Na konferenciji za novinare u Beogradu, direktor Sektora istraživanja agencije IMAS Ansgar Lener (Lohner) je rekao da je visok nivo ispitanika u Srbiji rekao da je štednja važna, ali da je se broj onih koji ne štede povećao na 36 odsto u ovoj godini sa 27 odsto u prošloj.

Lener je taj rast građana objasnio ekonomskom krizom koja je uticala na to da ne mogu da štede.

Kako je rekao, prema istraživanju koje je u septembru ove godine urađeno za Erste banku, isti broj isptanika kao prosle godine, njih 74 odsto, smatra da je odvajanje novca na stranu vazno.

Prema istraživanju, rekao je Lener, prosečan mesečni iznos koji se u Srbiji odvaja za štednju iznosi 4.185 dinara, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada su ispitanici tvrdili da mesečno odvajaju 4.770 dinara.

Kako se navodi u istraživanju, između 2.000 i 6.000 dinara odvaja 41 odsto ispitanika u Srbiji.

Slično kao prošle godine, istraživanje pokazuje i dalje osetno nezadovoljstvo sumom koju građani odvajaju svakog meseca. Oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga, a najnezadovoljnija je populacija iznad 30 godina, naveo je Lener.

Napomenuo je da se od štednih proizvoda najviše koriste oročena štednja, životno osiguranje i štednja po viđenju.

Istraživanje je pokazalo i da skoro polovina ispitanika, njih 48 odsto (prošle godine 55 odsto), bez obzira da li koristi i neki od štednih proizvoda ili ne, i dalje ušteđevinu čuva i u "slamaricama", a najviše onih koji to čine su starosti od 15 do 29 godina.

Kao glavne razloge za štednju čak 75 odsto štediša u Srbiji je prvenstveno navelo vanredne okolnosti i hitne slučajeve, odnosno da štede za "crne dane".
 
Ostali važni razlozi za štednju su odvajanje novca kako bi sebi kasnije priuštili nešto (45 odsto), a zatim manje ili veće nabavke u koje spada i renoviranje stana (38 odsto).

Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se i dalje makroekonomskih faktora - čak 69 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije, što predstavlja porast u odnosu na prošlu godinu. 

Polovina ispitanika ima bojazan da više neće biti u stanju da odvaja za štednju, a isto toliko ljudi strahuje da neće dovoljno uštedeti za budućnost, navedeno je u istraživanju o štednim navikama u Srbiji.

Lener je istakao da čak 57 odsto štediša ne zna iznos kamatnih stopa ni za jedan svoj štedni proizvod, a da je svega 32 odsto reklo da zna kamatne stope za sve proizvode koje koriste.

Podaci prikupljeni u specijalnom istraživanju pokazuju da se građani još uvek opredeljuju za šalter u odnosu na plaćanje računa putem interneta. Prema rečima Lenera, čak 45 odsto ispitanika je reklo da nema kompjuter ili pristup internetu.

Njih 23 odsto izjavilo je da nisu zainteresovani za ovakve pogodnosti, 13 odsto kaže da ne zna dovoljno o tome, dok svaki deseti ispitanik nije dovoljno siguran u bezbednost onlajn bankarstva, naveo je on.

Direktor Sektora istraživanja agencije IMAS Ansgar Lener je dodao da je oko četiri odsto ispitanika do sada koristilo mobilne aplikacije za vođenje svojih bankarskih poslova na pametnim telefonima ili tabletima.

Telefonska anketa za potrebe Erste banke agencija IMAS je sprovela je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina.

autor: AM izvor: Beta
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.10.2013, 15:54h Jadranka (1)

    Ova prica mi vise lici na onu da dok jedni jedu kupus, a drugi meso, u proseku stanovnistvo jede sarmu?!? Ne znam koji su to izvori (banke takve podatke NE SMEJU da obznane, a Republicki zavod za statistiku daje podatke kao sto je onaj o sarmi) jer prica da vise od 70 odsto stanovnistva ostavlja mesecno po strani 4.185 u ovaoj ojadjenoj Srbijici je pre SCIENCE FICTION! Dovoljno je zdravorazumski zbrojiti broj penzionera i otpustenih radnika, potom podstanara (pa puta cetiri clana porodice u proseku koje treba nahraniti, obuci, skolovati i pri tom platiti dazbine) i videti da je to zaista nemoguce!!! Ko koga ovde laze?

  • 15.10.2013, 15:49h Sale (1)

    hahahaha kakva je ovo nebuloza!!! Ako gledate prosek - jedan politicar ustedi za 10 000 obicnih gradjana u Srbiji - pa stoga takav i prosek biva. Uzas!

enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side