25.02.2019 Beograd

VideoIntervju Andrej Bele: Domaća ili espreso?

Intervju Andrej Bele: Domaća ili espreso? Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Finci, Nemci i Austrijanci piju filter, Slovenci i Italijani su dosledni u ispijanju espreso kafe, dok se u Srbiji sve manje vremena odvaja za ritual pripremanja, a onda i ispijanja domaće kafe. Zašto?

Razgovarala: Jelena Aleksić

 

Crno kao domaća ili belo kao mleko? Kakvo je tržište kafe u Srbiji danas? Da li bi ispijanje stare, dobre domaće kafe uskoro moglo postati tek evergrin, u zamenu za brzu konzumaciju “s nogu” ili će inovacija spasiti tradiciju?

Ovo su samo neka od pitanja na koja nam odgovara Andrej Bele, generalnidirektor Strateškog poslovnog područja kafa, Atlantik grupe, govoreći istovremeno i o svetskim trendovima u ispijanju kafe, ali i o nelojalnoj konkurenciji na domaćem tržištu, toplom mlevenju kafe i značaju porekla apsolutno svakog isprženog zrna.

Razgovor otvaramo nešto “težim” temama, od onih bez kojih nam nema ni toplih rasprava o kvalitetu kafe koju pijemo ili tek planiramo da probamo. Konačno, to koliko ćemo uživati uvek zavisi od kvaliteta, a to opet od sirovine, odnosno načina proizvodnje . A tu su i akcizne markice koje već godinu dana svi proizvođači kafe moraju da stavljaju na svoju robu.

 

Da li je to automatski dovelo do podizanja kvaliteta kafe koju pijemo i zašto su ove markice bile važne? Uostalom, Grand je bio jedan od inicijatora uvođenja ove prakse.

Tačno, inicijativa za uvođenje akciznih markica na kafu potekla je upravo iz Grand kafe, sa idejom da vidljiva akcizna markica bude potvrda legalnih tokova uvoza i poštovanja svih proizvodnih standarda, te važećih pravilnika, a time i jedan od načina suzbijanja sivog tržišta. Posle godinu dana od primene zakona, ne možemo reći da imamo jasan uvid u efekte, ali ono što primećujemo je da je na pijacama manje kafe koja se prodaje neretko i u papirnim kesicama ispisanim flomasterima. Istovremeno, porastao je broj marki kafa koje se prodaju u radnjama, što znači da su mnogi proizvođači morali da se registruju kako bi dobili akcizne markice i počeli legalno da rade.

 

Zvuči sasvim dobro, ali…

Otkad su uvedene markice broj registrovanih proizvođača ili uvoznika kafe, prema nezvaničnim podacima, dvostruko je povećan sa 170 na oko 300 jer samo registrovani proizvođači kafe mogu da kupe, odnosno podignu markice u ZIN.

Problem je, međutim, što ne postoje jasni kriterijumi ko može da se bavi prodajom, odnosno prženjem kafe. U prevodu, kada nisu definisani standardi, kafa može da se proizvodi i u modernoj fabrici kao što je naša ili u garaži.

 

Šta to znači?

Govori nam da još uvek nisu jasno postavljeni kriterijumi kako treba da izgleda proizvodnja, kako se mora ispratiti put kafe, i to je još uvek van kontrole. Uz to, mi nemamo javni registar proizvođača kafe kao što imamo za druge proizvođače akciznih roba kao što je duvan, nafta ili alkohol. Složićemo se da je opravdano pitanje zašto je taj registar nedostupan?

 

Imate li vi neki odgovor?

Ne, zaista. To je pitanje za nadležne institucije. Baš kao što je prilično nejasno zašto ne postoje makar minimalni uslovi koje proizvođač mora da ispuni kako bi se registrovao. Smatram da bi kao obavezni trebalo da budu ispunjeni bar HASAP standardi – higijenski bezbedne proizvođačke prakse. Kafa je prehrambeni proizvod, a poštovanje standarda znači određeni kvalitet. Danas se naša kafa prodaje za 270 dinara i pored nje neka za manje od 150 dinara za pakovanje od 200g. Naprosto, pošto nema ulaganja u kvalitet, u nabavku, i razvoj tehnologije za prženje i mlevenje kafe, onaj ko kafu zameša u garaži, bez obzira na to što je registrovan kao proizvođač, ima mogućnost da je proda po 150 dinara, pa i manje.

 

Možemo li onda zaključiti da je sivo tržište danas isto kao i pre godinu dana, a da se od 15 do 20 odsto sve prodate kafe na našem tržištu prošvercuje?

Već sam rekao da je de facto manje kafe na ulici koja se prodaje, a više u radnjama. Međutim, nisam siguran da je to dovoljno za smanjenje tržišta sive ekonomije. Sada je na državi da se pozabavi deklarisanjem robe koja se prodaje u trgovinama. U prevodu, kupac mora biti siguran šta kupuje i, ako kupuje čistu kafu ili kafu sa dodacima, da tačno zna šta je u kafu dodato i u kojem procentu.

 

Vi idete i korak dalje, ako se ne varam. Ono što nas očekuje je takozvana singl origin kafa, koju ste već ponudili kupcima na slovenačkom tržištu.

Da, to je naša namera, da konstantno unapređujemo kvalitet kafe koju pijete i da tačno znate šta pijete. U prevodu, u pitanju je kafa sa tačno određenog geografskog područja, gajena isključivo za nas, bez ikakvih dodataka. Dakle, čista kafa iz Brazila ili neke druge zemlje namenjena za Grand i gajena u strogo kontrolisanim uslovima. U prevodu, vi u tom slučaju znate da je u vašoj šolji samo zrno čiste kafe sa plantaže, recimo, iz Brazila, i ništa drugo.

 

Vi i sada ozbiljno pratite taj put kafe. Procedura je više nego složena i prilično zahtevna, a i skupa, reklo bi se?

Mi i sada nabavljamo kafu iz zemlje porekla, bilo da je Brazil, Kolumbija Honduras, Vijetnam, Gvatemala… Druga mogućnost je kupovina u luci ili, kako mi to kažemo u spotu, ali vi tada ne znate šta kupujete. Zato naši stručnjaci svake godine pre berbe kafe obilaze plantaže u pomenutim zemljama, sreću se s proizvođačima, proveravaju rod. Takođe, stalno pratimo vremenske prilike u zemljama u kojima kupujemo sirovine kako bismo stekli sliku o onome šta možemo očekivati od berbe za tu godinu. I onda to četiri puta testiramo, jednom u Brazilu, jednom pre nego što se utovari na brod, treći put kad se istovari u luci Kopar ili Trst, i kada stigne u Beograd. Jedino ovako stroga kontrola garantuje nam da ćemo u promet pustiti samo najbolju kafu. Takođe, uz redovne nabavne kanale uvek tražimo mogućnosti u novim zemljama, a tu najčešće mislim na afričke zemlje, koje su veoma bogate robustama.

 

Kakva se kafa pije u Srbiji i znaju li potrošači koliko je važno da piju čistu kafu ili bar da tačno znaju s kakvim je dodacima napitak koji unose?

Uvodeći singl origin mi hoćemo upravo to – da ih uputimo na najviši kvalitet, ali nemojte zaboraviti da kafa sve više postaje takozvani commodity proizvod, kao šećer ili ulje. Potrošač sve češće uzme bilo koju kafu, ne misleći mnogo o kvalitetu.

 

Zašto? Šta se promenilo, te tržište domaće kafe lagano opada?

Prvo, evidentno je masovno iseljavanje stanovništva, što samim tim znači manje potrošača. Tu je i loš demografski bilans, što takođe znači manje konzumenata. Drugi razlog je stil života koji sve manje trpi ritualno ispijanje domaće kafe, za šta je potrebno vreme za pripremu. Sada se potrošači okreću nekim instant kafama, brzim, sa kafemata i slično. I, konačno, mlađe generacije zbog toga sve manje imaju kontakt sa domaćom ili kako mi sad volimo da kažemo sveže prženom i mlevenom kafom. Ako odrastaju gledajući kako se pije espreso ili instant, naravno da će i oni piti isto. Uostalom, zatražite li u Sloveniji domaću kafu, teško da ćete je dobiti bilo gde u restoranu. Ona se služi u Srbiji, BIH i ponegde u Makedoniji.

 

Ipak, vi ne odustajete od domaće kafe?

Naprotiv, samo pojačavamo kvalitet i promociju. Podsetiću vas da smo 2015. godine lansirali “Black and Easy” – tradicionalnu, sveže prženu i mlevenu kafu, koja se sprema za minut. To je bio naš odgovor na ubrzani tempo u kojem nema vremena za pripremanje domaće kafe. Godišnja proizvodnja ove kafe je 23 miliona napitaka, što, složićete se, nije malo.

 

Šta nam to onda govori o budućnosti domaće kafe?

Mi smo inovatori, i to je ono na šta smo fokusirani. Jedini smo u Evropi koji od decembra prošle godine imamo pravu tradicionalnu kafu u kapsuli s penom i socom, a u planu je i “Ice Coffee” napitak, koji uskoro treba da se nađe na policama.

 

Uostalom, u čitavoj Atlantic grupi kafa je najveći biznis sa oko 20 odsto učešća u ukupnim prihodima od prodaje i pržionicama u Srbiji, Sloveniji, BiH i Makedoniji. Ipak, nije isto ako robu hoćete da izvezete iz pržionice u Sloveniji i iz Srbije, zar ne?

Nažalost, tako je. Ja sam govorio o tome da istu kafu koju smo proizveli u Sloveniji možemo bez problema da izvozimo u Nemačku sa standardom kvaliteta FSSC 22000, dok su nam za izvoz iz Srbije slali dodatnu kontrolu istog sertifikata jer kao Atlantic grupa za svoje četiri pržionice kafe u regionu primenjujemo iste standarde kvaliteta. Reč je o potpuno istom proizvodu. Podsetiću vas da mi 400.000 evra svake godine ulažemo u kontrolu kvaliteta i sertifikate.

 

Šta to onda znači, da se robi koja stiže iz Srbije ne veruje? Zašto?

To je jedan od primera gde bi Srbija morala više da radi na afirmaciji standardizacije, a samim tim i kvaliteta koji odavde stiže u EU, da ne bi tražili dodatne provere, a to vam je u vezi i sa pričom o tome ko može da se bavi prodajom, odnosno prženjem kafe. Uostalom, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima akcizu na sirovu kafu, uz Hrvatsku i Belgiju.

 

Vratimo li se na pržionice, stižemo i do razlika u kafi koja se pije u ovom regionu. Tačnije, razlika u tehnologiji prženja kafe.

Mi u Sloveniji proizvodimo brend pod markom “barcaffe” za tržišta Slovenije i Hrvatske, kao i espreso za ceo region. U ostalim pržionicama pripremamo brendove “grand” i “bonito”, nabavka je objedinjena, ali se upržavanje za svako posebno tržište radi na konkretnim lokacijama. To je garant da pred kupca stiže ista sveže pržena kafa gde god da ste je popili. Što se tehnološke razlike tiče, “grand gold“ kafa se radi tehnologijom toplog mlevenja, a to znači da se melje kamenim mlinom, kao nekada što se mlelo u vodenicama, i ispod kamenog žrvnja izlazi topla. Za proizvodnju “barcaffe” koriste se mehanički mlinovi, odnosno valjci.

 

Za kraj, otkrijte nam kakvog to keca u rukavu imate?

Već neko vreme moj tim i ja razmišljamo o noćnoj konzumaciji kafe. Zašto bismo kafu pili samo preko dana. Ovaj koncept je zaživeo u Japanu, i to je napitak koji se dobija hladnom ekstrakcijom, a mi smo veoma blizu da to realizujemo.

 

 

Pogledajte intervju -

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side