11.11.2018 Beograd

Konsolidacija bankarskog tržišta Srbije

Konsolidacija bankarskog tržišta Srbije
Talas preuzimanja koji je zapljusnuo bankarsko tržište Srbije s jedne strane je sasvim očekivan, a sa druge potpuno neočekivan.


Očekivan je zato što eksperti tvrde da je 29 banaka previše za zemlju čiji je bruto domaći proizvod prošle godine bio manji od 37 milijardi evra. A neočekivan je zato što su ranije uglavnom postojeće domaće banke kupovali stranci, a u poslednje vreme banke sa stranim kapitalom kupuju domaći biznismeni.

Prvi je potez povukao Miodrag Kostić, koji je u međuvremenu postao stopostotni vlasnik AIK banke, da bi ona potom preuzela Alfa banku.

Prošle godine AIK banka je bila prva u Srbiji po neto profitu od 118 milion evra, četvrta po kapitalu od pola milijarde evra i šesta po ukupno odobrenim kreditima od skoro 1,8 milijardi evra.

Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srbijanski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom "dokupili" Pireus i Findomestik banku.

Pre pripajanja Pireusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 miliona evra, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8 odsto (udeo Pireus banke bio je 1,5 odsto) i po visini kapitala od 33 miliona evra, s tim što je kapital Pireus banke tri puta veći, 108 miliona evra.

Mnogi se verovatno više i ne sećaju da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, od kojih su skoro sve bile sa domaćim kapitalom. Već u 2004. njihov broj pao je na 47, a taj trend se nastavio, iako su u međuvremenu na srpsko tržište stigli i novi "igrači", poput Bank of Čajna ili Mira bank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U stručnim krugovima skoro da postoji konsenzus da tek predstoji ukrupnjavanje na bankarskom tržištu Srbije, jer banke sa tržišnim udelom manjim od jedan-dva odsto teško da mogu da opstanu u sve žešćoj utakmici.

Trenutno ima čak 14 banaka sa tržišnim učešćem manjim od 1,5 odsto. Sve one zajedno odobrile su samo 7,5 odsto ukupnih kredita, dok je udeo šest najvećih banaka, Inteze, Komercijalne, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK banke osam puta veći - 62,2 odsto.

Skoro svako iz velike šestorke ima veći udeo od 14 malih banaka zajedno. Zato ekonomskog novinara Mišu Brkića odnos snaga na srpskom bankarskom tržištu podseća na šest "Gulivera" i "Liliputance".

On je uveren da će u dogledno vreme još neke od postojećih banaka biti meta preuzimanja. Uostalom, ministar finansija Siniša Mali već je najavio da država planira da do kraja ove godine proda svoj udeo u Jubmes banci, naredne godine i u Komercijalnoj, a priprema se strategija i za Srpsku banku. Uz to, već mesecima javnost nagađa ko bi mogao da kupi Sosijete ženeral banku, jer se ova francuska grupacija već povukla i sa tržišta Hrvatske.

"Nisam siguran da će još dugo moći samostalno da opstane deset patuljastih banaka sa tržišnim udelom manjim od 0,4 odsto, od kojih je čak šest prošlu godinu završilo sa neto gubicima. Pitanje je koliko će njihovi akcionari imati još strpljenja da pokrivaju te minuse. Zbog svega toga me ne bi iznenadilo ako bi se u dogledno vreme odnos snaga u bankarskom sektoru dramatično promenio. Tim pre što se nešto slično dešava i u drugim zemljama", ocenio je Brkić.

U prilog te teze govori i nizak stepen koncentracije na srpskom tržištu. U Hrvatskoj četiri najveće banke imaju skoro 70 odsto ukupne aktive, a u Srbiji su četiri najveće banke odobrile oko 47 odsto svih kredita. Zato Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je ukrupnjavanje ne samo očekivano, već i poželjno.

"To je pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati konkurenciju među bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima, jer će pojeftiniti kredite", smatra Nikolić, koji je nedavno agenciji Beta rekao da ne vidi problem u tome što banke kupuju domaći investitori. Tim pre, kaže član Saveta NBS, što je "iskustvo pokazalo da strani vlasnici nisu uvek uspešni".

U grupi od šest najvećih trenutno su samo dve banke sa većinskim domaćim kapitalom, Komercijalna i AIK banka, s tim što bi uskoro "knjiga" mogla spasti samo na jedno slovo, jer država već traži kupca za Komercijalnu banku.

Ako se pogledaju rezultati poslovanja za 2017. najviše novca za kupovinu novih banaka ima AIK banka, koja je lane iskazala neto dobit od 118 miliona evra. Uz to, Miodrag Kostić je već pokazao jasne namere za dalje širenje i u Srbiji, i u regionu.

On je praktično jedini biznismen iz Srbije koji je, na neki način, već ušao u EU, kao suvlasnik Gorenjske banke. Zato sada klijentima AIK banke može da ponudi dodatne pogodnosti i olakša im poslovanje sa partnerima iz EU i preko banke u Sloveniji.

Saglasnost Evropske i Slovenačke centralne banke za kupovinu većinskog paketa akcija Gorenjske banke za Kostića su potvrda sa najvišeg mesta da je njegova AIK banka kapitalno jaka, stabilna i likvidna, a to su osobine o kojima i štediše vode sve više računa, posebno od kako su kamatne stope na istorijski najnižem nivou.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
credi agricole
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side