24.05.2018 Beograd

VideoKreativne instalacije - Gde vi, tu i reklama

Kreativne instalacije - Gde vi, tu i reklama Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Malo je poznato da stajališta gradskog saobraćaja, koja su danas zaista na evropskom nivou, uređuje i održava marketinška kompanija

Razgovarala: Jelena Aleksić

 

Ko bi se usudio da u vreme sankcija i restrikcija struje osniva firmu čiji noseći proizvod treba da svetli celu noć? Da li je osnivač kompanije Alma quattro bio avanturista ili vizionar kada je te 1994. godine tržištu Srbije ponudio najmodernije varijacije “spoljnog oglašavanja”, što bi u prevodu bili bilbordi, reklame na stajalištima, reklamni stubovi... Dakle, sve ono što vidite čak i kad ne gledate, što je, uzgred budi rečeno, ključna snaga ovih reklama. Nisu nametljive, uvek su prisutne i, za razliku od TV propagande koju ćete najradije preskočiti menjajući kanal ili ćete u slučaju onlajna otvoriti drugi internet prozor – postojane su. Kolika je u ovome njihova moć, a kolika slabost, budući da je samo ovaj vid reklamiranja podložan vandalizmu iliti švrljanju, cepanju, lupanju stakla, čupanju rasvete...?

U razgovoru sa dvoje ljudi koji su obeležili četvrt veka postojanja kompanije Alma quattro, vodeće za spoljno oglašavanje u regionu, dolazimo do odgovora na pomenuta pitanja. S nama su Sanja Pešić, generalna direktorka koja je na toj poziciji zamenila Kosanča Dimitrijevića, koji danas kao savetnik svojim iskustvom pomaže Sanji u vođenju firme. Junaci naše priče nisu slučajno odabrani. Naprotiv, Alma quattro nedavno dobija Zlatni sertifikat i time ulazi u krug svega dva odsto kompanija koje u Srbiji poseduju pomenutu “tapiju na kvalitet”. Reč je, olakšajmo, o svojevrsnom kreditnom odnosno finansijskom rejtingu firme – u ovom slučaju vrhunskom (AAA).

“Ovo nije sertifikat za koji poslujete ili mislite o tome. Mi smo poslovali onako kako smo to uvek činili, a onda je sertifikat dodeljen na osnovu bilansa stanja i uspeha, odnosno precizne računice koja svedoči da smo solventna i likvidna kompanija preporučljiva za saradnju”, objašnjava Pešićeva, posebno ističući svojstvo firme u kojoj radi sasvim suprotno od brojki i finansijskih pokazatelja – ljubav prema kompaniji. Dobar marketing, pomisliće svako pre nego što čuje da u ovoj firmi najveći broj zaposlenih, uključujući i generalnu direktorku, radi pune 24 godine, odnosno od samog početka. Dakle, u privatnoj firmi koja je počinjala posao tako što je, kako svedoči Dimitrijević, on lično sa svojim radnicima išao po gradu kako bi instalirao opremu Alma quattro. I to u doba sankcija i ratova na Balkanu, kada se, kako navodi Dimitrijević, poslovna klima menjala baš kao i ova geografska – četiri puta godišnje.

“Nije bilo benzina, pa se niste mogli lako i brzo prevoziti. Nije bilo ni cementa, pa nismo mogli ni postavljati naše medije, a o restrikcijama struje da i ne govorim. Dakle, devedesetih je sve bilo mnogo teže nego danas, ali mi nismo odustajali. Bio sam danonoćno na terenu sa svojim ljudima, kojima nije bilo lako da shvate da ne mogu da odu kući posle radnog vremena i da ne mogu da računaju na sigurnu i tačnu platu svakog meseca. Ali ja sam im ličnim primerom svedočio da je potrebna upornost i rad, te da svi zajedno moramo da nam obezbedimo najbolje uslove. I to su ljudi prepoznali i većina njih koji su počeli s nama pre 24 godine i danas su tu. Danas u mnogo boljim vremenima nego što su bila”, priča Dimitrijević s neskrivenim zadovoljstvom, naglašavajući kako među zaposlenim u firmi vlada poštovanje, međusobno razumevanje i ljubav.

I zaista, u paralelnom intervjuu koji radimo sa ovo dvoje ljudi nema izazova kao kada sagovornici jedan drugom “uleću u reč” ili “objašnjavaju” ono što je “kolega rekao”. “To je rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada. Budući da toliko godina radimo zajedno, mi smo zajedno i stasali, kako u profesionalnom tako i u personalnom smislu. Mnogi zaposleni u kompaniji bili su deca na početku, a danas su ljudi koji neguju svoje porodice i to je kvalitet od kojeg ne odustajemo”, izjava je ispod koje se potpisuju oba naša sagovornika. A kad se posluje domaćinski, naglasiće Dimitrijević, onda nije teško stići ni do sertifikata ni do profita koji se ispostavlja kao logičan jedini sledujući rezultat.

Osvrnemo li se na konkretne brojke, saznaćemo da je u poslednje dve i po decenije ova kompanija samo u instaliranje, održavanje i zamenu svih autobuskih stajališta u Beogradu uložila bezmalo 35 miliona evra. I zaista, setimo li se starih pečurki i današnjih stajališta, razlika je očigledna.

“Naš mobilijar je sastavni deo gradske infrastrukture. Otkako smo na sebe preuzeli izgradnju stajališta, kao i njihovo održavanje, grad više nema nikakve veze sa ovim poslom. Mi time obezbeđujemo sebi pravo na prostor za rad, odnosno prostor za reklame, dok građanima nudimo najmodernija rešenja preneta iz matičnih kompanija u Cirihu, Parizu, odnosno Londonu”, priča Dimitrijević, otkrivajući malo poznatu činjenicu o tome ko zapravo vodi brigu o gradskim stajalištima.

U ovom slučaju “brigu” treba shvatiti posve bukvalno jer oglasni prostor koji obezbeđuje Alma quattro poznatiji je kao “spoljašnje oglašavanje” iliti oglašavanje na otvorenom. A to znači da o njemu treba danonoćno brinuti. Konkretnije, čak 30 zaposlenih svake noći obilazi sve Alma quattro instalacije brišući ižvrljano, odnosno popravljajući pokvareno.

Zanimljivo je da se sve što se čisti radi bez ikakve hemije, na čemu naši sagovornici insistiraju navodeći da je firmi koju predstavljaju među prioritetima poslovanja – zaštita životne sredine.

“Beograd je jedan od retkih gradova Evrope koji na ulicama ima najsavremenije LCD interaktivne info table, koje rade na dodir i u realnom vremenu pružaju niz potrebnih servisnih informacija, a koje su dragocene turistima, ali i građanima Beograda. Nažalost, mi idemo korak ispred gradskih struktura, kojima je jedini zadatak da ažuriraju informacije”, skrenuće pažnju Dimitrijević.

Sa svoje strane, Pešić se nadovezuje: “Mi održavamo sve ove instalacije baš kao što to činimo sa javnim toaletima poslednje generacije koje smo počeli da postavljamo po gradu. Reč je o toaletima koji su dostupni i osobama sa specijalnim potrebama i koje smo dosad instalirali na četiri lokacije. Toaleti su samoperivi i automatizovani, a to znači da se dezinfikuju i čiste sami posle svake upotrebe”.

Dakle, spoljno oglašavanje ili, upotrebimo li nepotrebni engleski u izgubljenom srpskom, “out of home advertising” (oglašavanje van kuće) odavno je sa bilborda prešlo na mnoge druge kreativne instalacije, poput info tabli, reklamnih stubova... Ima nešto u tome što internet nije uništio niti čak zatalasao ovaj vid reklamiranja?

“Današnji čovek digitalno misli, a mi pratimo njegove navike. Gradovi postaju megalopolisi, ljudi su sve manje vezani za kuću i kancelariju, a to je suština onoga čime se mi bavimo. Na reklame postavljene u našim instalacijama oni gledaju u prevozu od kuće i nazad, na pauzi za kafu ili čak dok rade jer sada nije neophodno biti u kancelariji da bi se radilo. Dovoljno je imati pametni uređaj i obavljati posao napolju. Mi se stalno približavamo modernom čoveku koristeći najsavremenije medije u sferi digitalnog, kao što je LCD ili led tehnologija”, ističe Pešić, nimalo se ne plašeći za budućnost “spoljnog oglašavanja”.

Bez straha je i Dimitrijević, koji, pozajmljujući izjavu jednog od gurua modernog menadžmenta nekadašnjeg direktora Dženeral elektrika Džeka Velča, objašnjava poslovnu filozofiju svoje firme: “Ako prestanete da pokušavate da budete bolji, prestaćete da budete dobri”.

 

Pogledajte prilog --

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side