18.04.2019 | 13:05h ► 13:37h Beograd

Mali: Kompromisno rešenje o kreditima u švajcarcima državu košta 11,7 milijardi dinara

Mali: Kompromisno rešenje o kreditima u švajcarcima državu košta 11,7 milijardi dinara Foto: Beta/Milan Obradović
Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da je posle deset godina pronađeno kompromisno rešenje između korisnika stambenih kredita u švajcarskim fanacima, banaka i države koju će to koštati 11,7 milijardi dinara.

On je, obrazlažući Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u Skupštini Srbije, rekao da se taj leks specijalis odnosi na sve građane koji imaju kredite u toj švajcarskoj valuti, njih 15.785.

"Neki ekonomisti smatraju da država ne treba da plaća pogrešne individualne odluke, ali ne treba da ostavimo te građane na ulici", rekao je Mali.

Dodao je da je "liceerno da opozicija koristi teško stanje vlasnika kredita i stiče jeftine političke poene, a dok je bila na vlasti podsticala je te građane da uzimaju pozajmice u švajcarcima".

On je nagasio da je "komproisno rešenje danas moguće zahvaljujući stabilnim finansijama jer je u prvom tromesečju u republičkom budžetu ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara, a bio je planiran deficit od 19 milijardi, što znači da je rezultat bolji za oko 35 milijard dinara ili 300 miliona evra".

Mali je rekao da predloženi zakon predviđa da se preostali dug konvertuje u evre i da se od te sume otpiše 38 odsto, a kamatna stopa je ona koja je važila 31. mart 2019. za kredite indeksirane u evrima, iste vrednosti i ročnosti. Za banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope primenjen je, kako je rekao, limit od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni eurobor za varijabilne kamatne stope, i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.

"Izborili smo se da se ne obračunava zatezna kamata i da korisnici kredita ne snose troškove katastra i javnih beležnika", rekao je Mali.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je u raspravi rekao je leks specijalis donet "ishitreno i protivpravno".

"Pokrenućemo postupak pred Ustavnim sudom zbog donošenja leks specijalisa jer on diskriminiše građane, kako one koji nisu uzimali kredite, tako i one koji su se zadužili u švajcarskim francima", rekao je Šešelj.

Dodao je da Vlada ne može iz budžeta da rešava probleme određenog broja građana.

Ocenio je da su oni koji su uzimali kredite u francima bili prevareni i zbog toga bi trebalo da odgovara guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Ona nije bila guverner kada su se građani zaduživali, ali je na toj poziciji sedam godina i ništa nije učinila da se taj problem reši", kazao je Šešelj.

Predložio je da se vrate stanovi koji su oduzeti građanima koji nisu mogli da otplaćuju kredite.

 

Od maja za devet odsto veće plate zaposlenih u predškolskim ustanovama

Ministar Mali je danas rekao da će dopunama Zakona o budžetskom sistemu plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biti povećane za devet odsto u odnosu decembarska primanja.

On je obrazlažući predlog tog zakona u Skupštini Srbije rekao da će povišicu od devet, umesto sedam odsto, kako je ranije bilo planirano, zaposleni u predškolskim ustanovama dobiti sa junskom isplatom.

Mali je poslanicima predstavio i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Sosijete ženeral banke, Komercijalne banke i Vojvođanske banke, za izmirenje obaveza javnog preduzeća Srbijagas.

"Reč je o zaduženju Srbijagasa po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Srbije od granice sa Bugarskom do granice sa Madarskom i drugim susednim zemljama sa Srbijom, kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia iz Švajcarske", rekao je Mali i dodao je iznos kredita 70 miliona evra, a rok vraćanja šest godina, uključujući period počeka od dve godine.

Na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Srbije i Vlade Češke o regulisanju duga Srbije prema Češkoj kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlada Srbije i Rondex Finance Inc. o regulisanju neizmirenog duga Srbije.

Raspravlja se i o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o aktivnostima francuske agencije za razvoj (AFD) i Proparco (Društvo za promociju i učešće u privrednoj saradnji), kojim se reguliše osnivanje predstavništva AFD u Srbiji radi unapređenja saradnje.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je obrazlažući predložene izmene Zakona o strancima rekao da je cilj da stranci lakše dobiju dozvole za rad i boravak u Srbiji.

On je istakao da je Srbija zemlja ubrzanog razvoja i da postoji velika zainteresovanost stranih investitora da posluju u Srbiji, kao i stranaca da rade na ovom tržištu.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je obrazlagala predloge seta zakona iz njenog resora koji, kako je kazala, treba da olakšaju sporovođenje velikih projekata, obezbede sigurnost i smanje sivu ekonomiju.

"Imenama Zakona o planiranju i izgradnji biće skraćeno vreme i smanjeni troškovi u sporovođenju infrastrukturnih projekata, a veću ulogu će dobiti Inženjerska komora", kazala je Mihajlović.

Na dnevnom redu su i izmene Zakona o upravljanju aerodromima, Zakona o žičarama za transport lica, Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, zatim Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva o međunarodnom drumskom saobraćaju, izmene Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.

autor: SA, VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Škoda se za novu fabriku dvoumi oko Bugarske i Turske Škoda se za novu fabriku dvoumi oko Bugarske i Turske

    Najveći češki proizvođač automobila, Škoda iz Mlade Boleslave, novu fabriku izgradiće ili u Turskoj ili u Bugarskoj, s tim da još nije jasno da li će novu fabriku koja će osim škodinih modela proizvoditi i druge modele koncerna Folksvagen voditi sama Škoda ili koncern.

  • Evro danas 117,96 dinara Evro danas 117,96 dinara

    Dinar je danas ostao gotovo nepromenjene vrednosti prema evru i zvanični srednji kurs je 117,9693 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

  • Radnike Fijata u Kragujevcu uznemirile vesti o produženju plaćenog odsustva Radnike Fijata u Kragujevcu uznemirile vesti o produženju plaćenog odsustva

    Radnici fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) u Kragujevcu veoma su zabrinuti posle saznanja iz pojedinih medija da će menadžment kompanije od nadležnog Ministarstva uskoro da zatražiti saglasnost da još 95 dana budu na plaćenom odsustvu, pored zakonom dozvoljenih 45 dana, rečeno je danas Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.

  • Evro danas 117,95 dinara Evro danas 117,95 dinara

    Dinar je danas ostao gotovo nepromenjene vrednosti prema evru i zvanični srednji kurs je 117,9511 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side