Minimalno povećanje plata i penzija

Koalicioni sporazum stranaka buduće vlade u prvoj tački dogovorenih načela ekonomske politike kaže da će manjak u kasi "lečiti" restrikcijom troškova. Već u drugoj stavci budući kabinet obećava da neće zamrzavati primanja zaposlenih u državnoj službi i najstarijih sugrađana. Niko ne obećava "široku ruku", već da će se iznosi usklađivati sa realnim mogućnostima budžeta.

Ako je suditi po trenutnom stanju finansija, te mogućnosti nisu prevelike. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je država za prvih pet meseci upisala "minus" od blizu 90 milijardi dinara, a planirala je da godinu završi sa manjkom od 152 milijarde dinara. Istovremeno, javni dug je prešao zakonsku granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa buduću vladu iščekuje i zadatak da pred Skupštinu izađe sa rešenjima kako će brojke vratiti na svoje mesto.

"Fiskalni savet je izašao nedavno sa detaljnom analizom i ukazao da je neophodno do kraja godine uštedeti milijardu evra, a do kraja mandata buduće vlade još oko 1,2 milijarde evra", objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

"Mi smo ponudili niz mera štednje, ali ne insistiramo ni na jednoj posebno. Dobro je što je buduća Vlada istakla kao prioritete fiskalnu konsolidaciju i privredni rast. Sačekaćemo septembar da daju kratkoročni i srednjoročni plan vraćanja javnog duga u zakonske okvire i tada ćemo izaći sa ocenom koliko je to kredibilan plan štednje", dodaje Altiparmakov.

Što se Fiskalnog saveta tiče bitno je da se dostigne neophodan nivo uštede. A na budućoj vladi je da otkrije recept da to učini uz povećavanje plata i penzija. Pojedini ekonomisti veruju da bi pravednije bilo da su se koalicioni partneri sporazumeli i opredelili za povećavanje samo najnižih primanja.

"Koliko znam, ići će na minimalno povećavanje plata i penzija, taman toliko da ne budu zamrznute", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

"Ekonomski i socijalno odgovornije bi bilo da su rešili da povećaju samo najniže plate i penzije i to za veći procenat, nego da se svima povećavaju. Tačan iznos ćemo videti tek kada budu predložili rebalans budžeta. Inflacija u junu će rasti, a ako se opredele za povećanje poreza na dodatu vrednost, to bi je još poguralo, tako da usklađivanje sa inflacijom ne bi bilo moguće. Ukolio bi to uradili, ušli bismo u inflacionu spiralu. A šta to znači, videli smo u prošlosti", dodaje Arsić.

U koalicionom sporazumu stranke su se bavile i bankarskim sektorom. Saglasne su da će trajno opredeljenje države biti da zadrži vlasništvo u Komercijalnoj banci. Veruju da treba kroz dokapitalizaciju i pripajanje osnažiti Poštansku štedionicu. Ukoliko se ukaže prilika razmotriće i mogućnost preuzimanja pojedinih banaka sa stranim kapitalom.