Po računici centralne banke u prethodne tri godine realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije iznosio je 7,3 odsto, a sa ovogodišnjim projektovanim rastom od 4,2 odsto biće oko 12 odsto.
“Model privrednog rasta baziran na izvozno orijentisanoj prerađivačkoj industriji i građevinarstvu sa sobom neizbežno nosi i veću potrošnju energenata, kao i veće potrebe za različitim sirovinama i neophodnom opremom. Upravo su rast uvoza mašina i opreme i veće uvezene količine nafte i gasa imali ključan uticaj na veći robni uvoz i povećanje tekućeg deficita u poslednje dve godine koji se, međutim, i dalje nalazi na nivou koji je više nego održiv i u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama”, navodi se u saopštenju NBS.
Procenjeno je da, imajući u vidu da je veliki deo ostvarenih i planiranih investicija usmeren u izvozno orijentisane sektore, u narednim godinama treba očekivati ubrzanje rasta izvoza i postepeno kretanje deficita tekućeg računa ka nivou od četiri odsto BDP-a.
“Pored neizbežnog rasta količinskog uvoza nafte i gasa u uslovima snažnog privrednog rasta, na povećanje tekućeg deficita i prethodne i ove godine uticao je i rast cene nafte na svetskom tržištu. U periodu januar – oktobar 2018. godine, oko 88 odsto tekućeg deficita odnosilo se na deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nafte, derivata i gasa”, piše u saopštenju NBS.
Dodaje da je efekat rasta svetske cene nafte na povećanje tekućeg deficita u Srbiji u 2017. godini iznosio je oko 0,6 odsto BDP-a, dok bi u 2018. godini trebao da iznosi 0,7 odsto BDP-a i da je to jedan od glavnih razloga zbog čega bi tekući deficit u 2018. godini mogao biti veći od projektovanih 5,2 odsto BDP-a.
Prognoze NBS su da bi u 2019. godini taj efekat trebao da bude znatno manji, a da će na dinamiku tekućeg deficita uticati i puni oporavak izvoza poljoprivrednih proizvoda.
“S obzirom na ovakav rast domaće privrede, dinamičan i izvozno orijentisan, privremeno povećanje tekućeg deficita je uobičajena pojava. Mnogo je važnija činjenica da je rast postavljen na dugoročnim i održivim temeljima, što će dovesti i do kontinuiranog rasta standarda naših građana”, smatra NBS.
Kako je navedeno, ključan doprinos ekonomskom rastu potekao je od prerađivačke industrije, građevinarstva i usluga pretežno privatnog sektora.
“Kada je reč o izvorima rasta, najznačajniji doprinos potekao je od investicionog ciklusa započetog 2015. godine, pri čemu je kumulativni rast investicija u osnovna sredstva za četiri godine iznosio preko 30 odsto. Pored toga, kontinuirani oporavak tržišta rada i rast kreditne aktivnosti podržan monetarnom politikom NBS rezultirao je i oporavkom lične potrošnje, koja od 2016. godine beleži održiv rast”, istakla je centralna banka.