Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama.
U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje “prljavog novca” ili aktivnosti poreskih prevara (PDV – u sistemu EU).
Kako je navela Nova ekonomija, drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.
Uprava ukazuje i na pranje novca preko fizičkih lica investitora. Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju.
Međutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju građevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje radi se legalizacija objekata (stanova) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini).
U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanim pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa.