07.11.2019 Novi Sad

Nova fabrika čokolade u Novom Sadu - velika ulaganja države, koristi minimalne

Nova fabrika čokolade u Novom Sadu - velika ulaganja države, koristi minimalne
Srbija je u izgradnju fabrike čokolade švajcarske kompanije "Beri Kalebo" (Barry Callebaut) u Novom Sadu ulaže skoro 14,2 miliona evra, računajući i sredstva podsticaja i poklonjeno zemljište, dok se švajcarski investitor obavezao da u roku od pet godina uloži 45 miliona evra i u istom periodu zaposli 100 radnika, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Stručnjaci smatraju da država mnogo ulaže, a nova fabrika neće doprineti razvoju privrede, te da čitav posao liči na "zadovoljenje ličnih i partijskih interesa".

Ugovorom o dodeli sredstava podsticaja, koji je ministar privrede Goran Knežević u septembru potpisao sa investitorom "Beri Kalebo" za jugoistočnu Evropu koga zastupaju Stojan Kemera i Darko Šuman, predviđeno je da država ovoj kompaniji isplati 12 miliona evra državne pomoći na ime troškova izgradnje fabrike i kupovine mašina i opreme.

"Beri Kalebo" se obavezao da će do kraja 2023. godine uložiti ne manje od 45 miliona evra. Od tog iznosa, najmanje 25 odsto mora biti finansirano iz sopstvenih sredstava, što znači da za ostatak mogu da koriste kredite i državnu pomoć, navodi VOICE.

Ekonomski analitičar Mijat Lakićević ocenio je da je ta investicija mala i za Srbiju i za Novi Sad, te da je država "bacila pare" jer privreda neće imati skoro nikakve koristi od buduće fabrike.

"Mogle bi te pare da se iskoriste na mnogo pametniji način. Ima smisla da dovedete automobilsku, elektronsku industriju i onda na tog stranog investitora naslonite hiljade domaćih firmi i onda imate efekat. Ovde nemate dodatni efekat. Osim toga, čokolada nije naročito skupa roba pa neće biti ni velike vrednosti na izvoz", smatra Lakićević.

U Ugovoru o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini između Republičke direkcije za imovinu, "Beri Kalebo" za jugoistočnu Evropu registrovane u Srbiji i Barry Callebaut Nederland B.V. sa sedištem u Holandiji, vidi se da je država ustupila investitoru 2 hektara i 9 ari u vrednosti od 2,19 miliona evra.

Za poklonjeno zemljište, država se "zaštitila" garantnim periodom od pet godina. Naime, u ugovornim obavezama stoji da investitor ne može da prodaje ustupljene parcele trećem licu u periodu od pet godina, odnosno do 2028. Takođe, do te godine je u obavezi da investiciju zadrži na teritoriji Novog Sada, piše VOICE.

Vlasništvo nad ovim zemljištem je prethodno preneseno sa Grada Novog Sada na Republiku.

S obzirom na petogodišnji garantni period tokom kog investitor ne može da prodaje poklonjeno zemljište, ne može da ode iz Novog Sada i u tom periodu mora da zadrži radnike, postavlja se pitanje da li "Beri Kalebo" 2028. može da spakuje kofere?

"Mogu, nema nikakvih garancija. Kad prođe pet godina na koje su se obavezali, mašine mogu da razmontiraju i odnesu na drugo mesto", kazao je Mijat Lakićević.

Kako je portal 021 ranije pisao, pored državnog zemljišta, "Beri Kalebo" kupio je oko 30.000 kvadrata od preduzeća koje se bavi prodajom nekretnina "Mops invest". Ovo preduzeće, prema pisanju 021, delom je u vlasništu direktora Grand produkcije Saše Popovića, a delom u vlasništvu firme "Bavaria Motorad" čiji je vlasnik poslanik Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović.

Švajcarski investitor se obavezao da će do kraja 2023. godine zaposliti 100 radnika na neodređeno vreme. Ipak, prema ugovornim obavezama, broj radnika ne sme da smanjuje samo u periodu od pet godina, odnosno ne sme da ih otpušta do 2028. godine.

Što se plata radnika tiče, "Beri Kalebo" ima obavezu da osnovna zarada bude najmanje 20 odsto veća od minimalca. Ako pretpostavimo da se minimalac u budućnosti neće značajnije menjati, zarada budućih radnika u fabrici čokolade biće nešto iznad 300 evra, navodi VOICE.

Lakićević je ocenio da investitor i ovog puta dobija jeftinu radnu snagu i dodao da je država svojim subvencijama pokrila troškove plata za čitavih pet godina.

"Ako će država dati 12 miliona evra u roku od pet godina, to je u proseku oko dva miliona godišnje. Ako su plate oko 300 evra, za 100 radnika to će biti 50.000 evra bruto mesečno, odnosno 600.000 evra godišnje. Dakle, investitor već ima profit", naveo je Lakićević.

On je ocenio da država mnogo ulaže u odnosu na minimalne koristi.

"Čini mi se da mnogo veća korist leži na drugoj strani. Za one koji su pregovarali, to jest lična korist za one koji su našli te investitore. I vrlo je moguće da će ta fabrika biti još jedan kanala za stranačko zapošljavanje", rekao je Lakićević.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side