10.07.2019 Beograd

RSE: Bolan kraj ambicija Dojče bank

RSE: Bolan kraj ambicija Dojče bank Ilustracija / Foto: Pixabay.com
Dojče bank je najavila drastičan plan konsolidacije uz ukidanje globalnog odeljenja za trgovanje akcijama i otpuštanje 18.000 zaposlenih do 2022, pošto najveća nemačka banka nije uspela da ostvari cilj da se nadmeće s gigantima u investicionom bankarstvu, pišu svetski mediji.

Najava radikalne konsolidacije Dojče bank (Deutsche Bank) uz ukidanje njenog globalnog odeljenja za trgovanje akcijama i otpuštanje 18.000 zaposlenih do 2022, označava kraj neuspelog i dugog izleta najveće nemačke banke u investiciono bankarstvo gde je bila suočena s gigantima s Volstrita i drugim globalnim bankama, pišu svetski mediji.
 

Pokušaj ulaska među velike igrače

Radikalno i bolno restrukturiranje Dojče bank kraj je njenog dugog i neuspelog pokušaja da se nadmeće s globalnim gigantima u investicionom bankarstvu, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (The Associated Press).

Najveća nemačka banka je u nedelju najavila plan za "povratak korenima" vraćajući fokus na svoje tradicionalne poslove kao što je opsluživanje korporacija i bogatih pojedinaca, gašenjem odeljenja za trgovanje akcijama i smanjivanjem odeljenja za investicije s fiksnim prihodom. Banka je krajem marta imala skoro 91.500 zaposlenih širom sveta, od čega oko 41.600 njih u Nemačkoj, s tim da je većina investicionih operacija bila u Njujorku i Londonu.

Analitičari, kako navodi AP, ocenjuju da je restrukturiranje bilo odavno potrebno zbog neuspeha njenog plana o širenju poslovanja. Dojče bank se upustila u investiciono bankarstvo 1989. kada je preuzela londonsku banku Morgan Grenfel (Morgan Grenfell), a potom 1999. Bankers trast (Bankers Trust) iz Njujorka. To je pomoglo jačanju profita posle 2000. i bilo je deo ambicioznog plana da postane jedan od globalnih bankarskih giganata kao što su Džej-Pi Morgan (JPMorgan) ili HSBC.

Upravo to širenje je zajedno s finansijskom krizom 2008. stvorilo probleme za Dojče bank, ističe AP, dodajući da se banka godinama borila s visokim troškovima, slabim profitom i niskom cenom svojih akcija, dok je morala da plati milijarde dolara u kaznama i poravnanjima zbog problematičnog poslovanja pre i posle globalne finansijske krize.

Banka sa sedištem u Frankfurtu poslovala je bez profita tri godine zaredom pre nego što je prošle godine zaradila 341 milion evra, ukazuje AP, dodajući da je ove godine ušla u razgovore o spajanju s nemačkim rivalom Komercbankom (Commerzbank), koja je takođe u problemima posle globalne finansijske krize, ali su razgovori propali usled zabrinutosti da bi spajanje bilo komplikovano i skupo.

Akcije Doče bank u dva dana posle najave o restrukturiranju pale su više od 10 odsto pošto investitori sumnjaju u plan oživljavanja banke vredan 7,4 milijarde evra, prenosi agencija Rojters (Reuters).

Analitičari kažu da je direktor Dojče bank Kristijan Zeving (Christian Sewing) u pravu što ukida odeljenje za trgovanje akcijama, ali postavljaju pitanje da li plan može uspeti u vreme niskih kamata i kada su američke banke povećale prisustvo na nemačkom tržištu.

 

Loš trenutak

Mada najava Dojče bank da će zatvoriti svoje odeljenje za trgovinu akcijama, srezati šest milijardi dolara troškova i otpusti 18.000 radnika deluje ekstremno, taj plan je neophodna mera za najveću nemačku banku koja se mučila u deceniji posle finansijske krize uz minorne reforme i bez uverljive vizije za budućnost, ocenjuje urednički tim Fajnenšl tajmsa (The Financial Times).

Situacija s Dojče bank ima posledice i po evropsku političku ekonomiju, ocenjuje list. Evropska unija bi s pozicije sistemskog rizika mogla pozdraviti smanjenje Dojče bank. Ali ako evropske kompanije, kako je predložila EU, treba da se za finansiranje okrenu tržištima kapitala umesto da se oslanjaju na pozajmice banaka, onda bi lokalna investiciona banka bila prirodan partner. Utoliko povlačenje najveće investicione banke poreklom iz Evrope dolazi u loše vreme za EU, baš kada se povećava pritisak na tržišta kapitala u EU.

Dojče bank je jedna od poslednjih banaka koje su reagovale na promene tržišta i propisa, izazvane finansijskom krizom, ali bi njeno restrukturiranje moglo odrediti plan i za druge banke, ocenjuje Fajnešl tajms i dodaje da odluka da izađe iz trgovanja akcijama održava ne samo slabosti njenog odeljenja, već i širu istinu o smanjenom značaju te oblasti bankarstva.

Poslednjih godina je značajno smanjen broj kompanija koje se oslanjaju na investicione banke za trgovanje njihovim deonicama. U SAD se, prema podacima Svetske banke, broj kompanija na berzi skoro prepolovio u poslednjih 20 godina, dok je u Nemačkoj taj broj smanjen za trećinu u poslednjih 10 godina, pa zato, ukazuje list, ni druge banke nisu imune na pritiske s kojima se suočava Dojče bank.

 

Politička priča

Iza problema s Dojče bank postoji politička priča o pokušaju uglavljivanja globalne investicione banke u evropsku privredu i kako regulatori pogoršavaju situaciju, piše urednički tim Volstrit džurnala (The Wall Street Journal).

To je, dodaje list, delomično i priča o upitnim poslovnim procenama u prethodne dve decenije tokom kojih je Dojče bank želela da se takmiči u investicionom bankarstvu s rivalima s Volstrita, dok je njen tradicionalni fokus bio komercijalno bankarstvo za nemačku industriju.

Ipak, Nemačka nema energično finansijsko tržište i njena najveća banka se širila akvizicijama u Velikoj Britaniji i SAD koje se teško apsorbovala. Američki list koji se zalaže za slobodno tržište ocenjuje i da se nemačka vlada mešala u rad banke s lošim posledicama. Kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) je 2004. pokušao da navede Dojče bank da kupi poštansku štedionicu Postbank, kako bi nastala globalna nemačka banka. Dojče bank je konačno kupila Postbanku 2010. kada Šreder već odavno nije bio na vlasti, i posle se mučila da integriše tu kupovinu ili da je proda kada je počela da cedi njen profit.

Berlin nije odustao od konsolidacije svoje velike banke i ove godine je potrošio nedelje pokušavajući da organizuje spajanje Dojče bank i Komercbanke, pri čemu su se političari i sindikati opirali smanjivanju naduvene radne snage. Berlin takođe odbija da konsoliduje skoro 1.300 manjih štedionica ili banaka u vlasništvu lokalnih i državnih vlada, piše list i dodaje da ta ekstremna fragmentacija, s većinom kompanija bez briga o profitu ali u obavezi da kreditira omiljene kompanije, objašnjava zašto je Dojče bank teško stvarala profit u najvećoj evropskoj privredi.

Uz to, dodaje Volstrit džurnal, deo krivice snosi i Evropska centralna banka koja je u okviru mera podsticaja uvela negativne kamate na depozite kako bi primorala banke da više pozajmljuju, što je onemogućilo Dojče bank da zarađuje novac na tradicionalan način.

 

Pranje novca i zajmovi Trampu

Drastično rezanja radnih mesta je poslednje poglavlje u 149 godina istorije banke i označava dramatičan pad banke čije je poslovanje cvetalo do krize 2008. godine, piše Gardijan (The Guardian), ukazujući da je Dojče bank bila jedan od retkih kreditora predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) pre nego što je ušao u Belu kuću.

U godinama uoči kraha 2008. Dojče bank je bila lider u poslovanju s hartijama od vrednosti podržanim hipotekama, pretvaranjem dugova vlasnika kuća u pakete koje je preprodavala investitorima, ali je nastavila da prodaje toksične investicije zasnovane na hipotekama i posle pada na tržištima, pa se i sama kladila protiv tih proizvoda, navodi britanski list.

U septembru 2016. njene akcije su oštro pale posle vesti da joj preti kazna od 14 milijardi dolara zbog neprikladne prodaje hipotekarnih obveznica i na kraju je postigla pogodbu od 7,2 milijarde dolara s Ministarstvom pravde SAD. Prethodno je u SAD i Velikoj Britaniji kažnjena s 2,5 milijarde dolara zbog nameštanja međubankarske kamate Libor. U SAD je kažnjena i s 258 miliona dolara zbog poslovanja u zemljama pod sankcijama kao što su Iran i Sirija. Pre dve godine je kažnjena s više od 630 miliona dolara zato što nije sprečila pranje 10 milijardi dolara ruskog novca, podseća Gardijan.

Dojče bank je bila jedan od najvećih Trampovih kreditora, držeći se mogula na tržištu nekretnina kada su druge banke u SAD odbijale da mu pozajmljuju novac pošto je prošao kroz niz bankrota. Veruje se, kako piše Gardijan, da je pozajmio od nje dve milijarde američkih dolara, pri čemu joj i dalje duguje 300 miliona dolara. Odeljenje Dojče bank za nekretnine i Tramp bili su u sporu oko zaostalog duga što je rešeno pogodbom 2010, ali je banka nastavila da mu pozajmljuje novac.

Kongres SAD izdao je poziv Dojče bank da preda dokumente u vezi s poslovanjem s Trampom, pošto je objavljeno da su direktori banke sprečili zaposlene da obaveste federalne vlasti o sumnjivim aktivnostima povezanim s Trampom i njegovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner) 2016. i 2017. godine.

izvor: Radio Slobodna Evropa
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mali: Povećanje penzija verovatno ne manje od pet procenata Mali: Povećanje penzija verovatno ne manje od pet procenata

    Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da povećanje penzija naredne godine, koje će se računati prema novoj metodologiji, verovatno neće biti manje od pet procenata.

  • Čadež: Evrokomora poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana vidi kao deo evropske privrede Čadež: Evrokomora poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana vidi kao deo evropske privrede

    Oko 20 miliona kompanija, okupljenih u komorama, članicama Evrokomore, poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana već vide kao deo evropske privrede i žele da ekonomije Zapadnog Balkana što pre i formalno postanu deo EU", rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, saopštila je danas PKS.

  • MMF: Srbija kasni u reformi sistema plata, ali ekonomski rezultati dobri MMF: Srbija kasni u reformi sistema plata, ali ekonomski rezultati dobri

    Ekonomski rezultati Srbije su i dalje veoma dobri, uz pad nezaposlenosti na rekordno niski nivo, relaksirana monetarna politika je ispravna, dok se očekuje rast od 3,5 odsto ove i od četiri odsto 2020. godine, izjavio je danas šef tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Jan Kes Martejn na kraju dvonedeljne posete Srbiji.

  • Evro danas 117,49 dinara Evro danas 117,49 dinara

    Dinar je danas neznatno promenio vrednost prema evru i zvanični srednji kurs je 117,4946 dinara za jedan evro, što je naviša vrednost domaće valute prema evru od početka godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side