Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kazala je otvarajući konferenciju da će država kao i lokalne samouprave obezbediti deo finansijskih sredstava za implementaciju EU ekoloških standarda iz međunarodnih izvora finansiranja, ali da je model javno-privatnog partnerstva jedno od neophodnih rešenja za punu implementaciju.
“Model javno-privatnog partnerstva je i jedan od načina za izgradnju energetskih objekata za spaljivanje nereciklabilnog otpada, odnosno za njegovu upotrebu za proizvodnju električne i toplotne energije. U većim gradovima Srbije, kao i u regionima u kojima se generiše veća količina otpada, realizacija ovih projekata bi svakako bila opravdana i održiva”, naglasila je ona.
Foto: Beta / Milan Obradović
Bogosavljević Bošković je dodala da “zelena ekonomija” može da se postigne samo kroz zakonodavne i tržišne mehanizme, ali i uključivanjem privatnog sektora, naglasivši da su istraživanje i inovacije u oblasti “zelenih“ tehonologija” i prenos tehnologija od razvijenih ka zemljama u razvoju, ključno sredstvo za podsticanje zelenog ekonomskog razvoja.
Prema njenim rečima, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne je pripremilo za usvajanje set zakona koji se direktno odnose i doprinose primeni koncepta “zelene ekonomije” u Srbiji, a kojima se reafirmiše ponovno uspostavljanje zelenog fonda, afirmiše razvoj reciklažne industrije u kontekstu očuvanja resursa i novih radnih mesta, dok se otpad sagledava u potpunosti kao resurs.
Ti zakoni, kako je dodala, stvaraju i bitne preduslove za zaštitu i očuvanje ukupnog prirodnog i kulturnog nasleđa, zaštitu i očuvanje bogatog biodiverzitea i geodiverziteta Srbije, uz očuvanje i unapređivanje ekološki značajnih područja.
Ona je precizirala da su to zakoni o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o zaštiti prirode, o nacionalnim parkovima i o zaštiti zemljišta.
Ministarka je naglasila i da je upravljanje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal i da bi zeleno zapošljavanje moglo da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva.
Foto: Beta / Milan Obradović
“Procenjuje se da bi se implementacijom propisa u sektoru upravljanja otpadom rast poslova povećao za 10 odsto od sadašnjeg trenda zapošljavanja”, kazala je Bogosavljević Bošković.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kazao je da u Srbiji trenutno ima 2.500 firmi za upravljanje otpadom, od kojih se 600 bave tretmanom otpada.
On je naglasio da se procenjuje da bi se u delu sakupljanja otpada, u Srbiji potencijalno moglo da se otvori oko 50.000 radnih mesta.
Direktorka kompanije Selopak Violeta Belanović Kokir kazala je da je da građani Srbije godišnje ispuste oko 2,3 milijardi tona otpada od čega je ambalažni otpad oko 320.000 tona.
Ona je naglasila i da je ta kompanija od 2010. do 2014. sakupila i poslala na reciklažu 127.000 tona ambalažnog otpada, od čega je oko 50.000 tona bilo poreklom iz komunalnog otpada.