01.04.2012 Beograd

Šta je sve potrebno za subvencionisani stambeni kredit

Šta je sve potrebno za subvencionisani stambeni kredit
Za dobijanje subvencionisanog stambenog kredita potrebne su desetine potvrda koje treba potražiti na desetak adresa.

 

Uslovi za dobijanje ovakvog kredita su državljanstvo Srbije i prebivalište u našoj zemlji, plata ispod 150.000 dinara, ali i dokaz da niste vlasnik nekretnine u celini.

Minimalno učešće je pet odsto od ukupno odobrenog kredita. Država u ovim kreditima učestvuje sa 20 odsto, a preostalih 75 odsto pokriva banka. Ovakva raspodela učešća smanjuje i osnovicu za obračun kamatne stope banke. Bančin deo sredstava nadograđuje se kamatama koje su proteklih mesec dana bile od 6,11 do 6,31 odsto, dok je efektivna kamatna stopa na državnom delu - nula. Kada se vraća kredit, prvih 25 godina rate idu banci, a poslednjih pet godina državi.

Dokumenta

Kupovina stana direktno od investitora je, takođe, uslov za subvencionisane stambene kredite. Mnogi građani, međutim, ne znaju da povraćaj poreza na dodatu vrednost od osam odsto za kupovinu prvog stana, ne mogu da dobiju ukoliko njihov investitor nije - pravno lice. Na povraćaj PDV mogu, znači, da računaju samo ukoliko je investitor - građevinsko preduzeće, koje je u sistemu PDV. Kod investitora koji je - fizičko lice, u cenu kvadrata nije uračunat ovaj porez, pa nema ni povraćaja.

Za stambene kredite koje dotira država, potrebna je hrpa dokumenata. Svaka banka ima svoj spisak neophodnih papira kojima budući vlasnik stana mora da dokaže da ispunjava sve uslove za dobijanje subvencionisanog kredita, a na svakom tom koraku čekaju troškovi.

Od investitora se traži vlasnički list, koji ne sme biti stariji od sedam dana, lokacijska i građevinska dozvola, ukoliko nekretnina nije uknjižena. Sve to se nosi u banku na proveru. U firmi tražite izjavu o prenosu plate na tekući račun, potvrde o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanja. Ako nemate sadužnika, donesite ove papire i za supružnika. Iz obračunske službe firme nabavite i platne listiće za prethodna tri meseca.

Uz fotokopiju lične karte dostavlja se i zahtev za osiguranje kredita, u kome su podaci o korisniku kredita, članovima njegovog domaćinstva, informacije o zaposlenju i firmi u kojoj radi, ali i gde živi, kolika mu je kirija, kao i podaci o finansijskim zaduženjima iz Kreditnog biroa. Isti podaci dostavljaju se i za sadužnika.

Potreban je i izvod iz matične knjige venčanih (ne stariji od šest meseci), potvrda od poreznika o neposedovanju nepokretnosti, kao i izjava korisnika kredita da ne poseduje nekretnine, koja se overava u sudu. I to sve duplo, jer su potrebna i ista dokumenta za supružnika. Za sve ovo plaćaju se takse.

U banci traže i predugovor, koji je sada postao praksa prilikom kupovine stana. U njemu su pored vrednosti stana, iznosa učešća i ostatka duga, ispisani i podaci o nekretnini, dozvolama koje investitor ima i obavezama i kupca i prodavca. Investitori imaju uglavnom tipske predugovore, ali i tu ima izmena.

Kupci koji ne žele da se muče angažuju advokata, ali njihova usluga u ovim poslovima dostiže i do 500 evra. I predugovor se overava u sudu, a overa zavisi od vrednosti kredita. Prilikom overe kupoprodajnog ugovor, taksa će biti umanjena za iznos plaćen prilikom overe predugovora.

Potrebna je i procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka, koju radi sudski veštak. Njihova usluga košta od 60 do 150 evra, u zavisnosti od procenitelja. Investitor ima obavezu da u sudu overi izjavu kojom daje saglasnost za stavljanje hipoteke na stan, koji prodaje, a isti dokument se traži i za bračnog druga investitora. Ukoliko je investitor pravno lice - potrebno je mnogo dokumenata, koje oni već imaju.

Plaćanje

I kada kupac prikupi sve zatražene papire dolazi u banku, gde počinje proces odobravanja kredita. Od tog trenutka do dana odobrenja kredita prođe od dva do tri meseca. Bez obzira na to što je kupac pomislio da je nabavio sve podatke, banke i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita uvek mogu da zahtevaju dodatnu dokumentaciju, ukoliko to procene.

Do čekanja „zelenog svetla“ banke traže i životno osiguranje, koje je najčešće obavezno za stambene kredite. Osiguravajuće kuće zavisno od iznosa kredita procenjuju koliko se plaća osiguranje. Kupac bira da li će ti troškovi biti mesečni ili na godišnjm niovu. Kada kredit odobre svi u lancu, plaćaju se troškovi overe kupoprodajnog ugovora, osiguranje Nacionalne korporacije, troškovi banke...

Subvencionisane stambene kredite proveravaju banka, državni fond iz kog se isplaćuju kredit i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Najveći deo troškova kredita snosi korisnik kredita, ali je posle silnih provera kupac zaštićen od raznih zloupotreba kojih je bilo ranijih godina.

autor: ZM izvor: Novosti/Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 2.04.2012, 12:14h olga (3)

    ne navlačite te ljude da se kreditima zaviju u crno da bi vi profitirali.Biće i do trideset posto jeftiniji stanovi jer će masi građana banke oduzeti nekretnine kada euro stigne na 15o jer je to izvesno.Vaši stanovi su za tu lokaciju preskupi,ali to je normalno dok se svi ugradite.to će prodavati Toma jer ćete pola vasbiti pod istragom čim izgubite izbore što je izvesno.

Pročitajte i...
  • Ugostitelji danas zatvaraju lokale na sat vremena Ugostitelji danas zatvaraju lokale na sat vremena

    Ugostitelji u Srbiji zatvoriće danas na sat vremena lokale u znak protesta zbog kontrola i inspekcija koje se u poslednje vreme sprovode u ugostiteljskim objektima, a po njihovoj oceni, često nisu u skladu sa zakonom.

  • Rebalansom planiran deficit veći za 42 milijarde dinara Rebalansom planiran deficit veći za 42 milijarde dinara

    Državna kasa će ove godine biti u minusu 224,76 milijardi dinara, dok je Zakonom o budžetu za 2014. planirani deficit iznosio 182 milijarde, pokazao je rebalans budžeta koji je Skupština Srbije objavila na svom sajtu.

  • Bušatlija: Reformisati javni sektor i puniti budžet Bušatlija: Reformisati javni sektor i puniti budžet

    Saradnik Ekonomskog instituta Mahmut Bušatlija ocenio je danas da je neophodno reformisati javni sektor kako bi se time omogućilo i da nezavisna regulatorna tela, poput RATEl-a efikasno rade i pune državni budžet.

  • Vlada dala "zeleno svetlo" za Aerodrome Srbije Vlada dala "zeleno svetlo" za Aerodrome Srbije

    Vlada Srbije je danas dala "zeleno svetlo" da se započne sa aktivnostima za osnivanja privrednog društva "Aerodromi Srbije" a na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture .

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Biznis plus
Fonet web tv Tanjug
Android NM