22.09.2014 Beograd

Štedišama manja zarada

Štedišama manja zarada
Banke u Srbiji najavljuju da će od polovine ovog meseca još smanjiti kamate na štednju u evrima i u domaćoj valuti.

Tako će kamata na štednju u evrima, valuti koja se i najviše štedi, biti od 1,30 do 1,35 odsto za oročenje na 12 meseci, koje je i najčešće.

Štednja građana je dostigla skoro 8,5 milijardi evra, od toga najviše je depozita u dve najveće banke - gotovo polovina od ukupno položenih depozita.

Građani najčešće oročavaju svoja sredstva na godinu dana i šest meseci. Iako je kamata povoljnija na uloge u dinarima, stanovništvo se i dalje radije opredeljuje za štednju deviza.

"Banke imaju dovoljno sredstava za plasiranje, likvidne su i nema razloga za veće kamate", kažu u Komercijalnoj banci.

"S druge strane, i dalje smo daleko ispred kamata koje se primenjuju u evropskim zemljama. U Nemačkoj su na primer, ispod jedan odsto. Osim toga veoma je važno u koju se banku polaže ušteđevina. Što je kamata niža, to je sigurnost veća, staro je bankarsko pravilo".

Sosijete ženeral banka, prema rečima Dejana Vućinića, direktora Direkcije za rad sa stanovništvom, postupa u skladu sa preporukom NBS.

To znači, ističe on, da se prioritet daje sigurnosti ulaganja građana i dugoročnog poslovanja, a ne povećanju izvora sredstava, koje bi bilo zasnovano na visokim kamatnim stopama.

"Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da za to više nije odlučujuća visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga", ističe Vućinić.

"Poslednje računice pokazuju da je novac isplativije čuvati u domaćoj valuti u poslednjih godinu i po dana, zbog relativno velike razlike u kamatama. Ovu računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima".

Vreme kada su banke u Srbiji nudile i od devet odsto na štednju u evrima na godinu dana, a do 18 odsto na dinare je iza nas.

Za poslednjih godinu dana kamate su prepolovljene, a u odnosu na 2010. i do četiri puta su manje. Nešto veće kamate od tri do 3,5 odsto nudi veoma mali broj banaka.

Povoljnije kamate ne treba, iako je to bilo ranije tradicija, očekivati ni u Nedelji štednje, koja počinje za mesec i po dana. Još lane, banke su se odazvale preporuci Narodne banke Srbije da ne povećavaju kamate. To će se dogoditi i ove godine.

Tako da računica za one koji se odluče da štede pokazuje ovako. Ako građanin položi 100.000 dinara sa kamatom od šest odsto na pola godine, zaradiće 3.170 dinara, a za isti iznos, sa kamatom od sedam odsto, oročen na 12 meseci, 7.000 dinara. Ukoliko stavi 1.000 evra, dobiće kamatu na šest meseci od 0,77 odsto, a na godinu dana 1,30 odsto. Zarade za pola godine je oko pet evra, jer se 15 odsto plaća porez na uloge u devizama, a na godinu dana oko deset evra.

izvor: Novosti
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.09.2014, 10:39h slavko (1)

    Kada se u Nemackoj budu desavale banke kao sto su:Agrobanka,Privredna banka Beograd,Vojvodjanska banka i td.onda uporedjujte nasu zemlju sa Nemackom a do tada ovde vaze Balkanska pravila.Druga stvar je da mi imamo najvece kamate na zajmove u regionu(da ne pricam na zapadu)a imamo niske kamate na stednju!?

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side