31.07.2019 | 13:07h ► 15:20h Beograd

Tabaković: Preporuka MMF-a o većim fluktuacijama kursa neprihvatljiva

Tabaković: Preporuka MMF-a o većim fluktuacijama kursa neprihvatljiva Foto: Beta / Miloš Miškov
Guvernerka Jorgovanka Tabaković rekla je danas da Narodna banka Srbije (NBS) neće prihvatiti preporuku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da se dozvoli veća fluktuacija deviznog kursa dinara što bi povećalo "dinarizaciju" - upotrebu domaće valute, jer ta politika nije dala dobre rezultate u Albaniji.

Ona je na prezentaciji Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema u 2018. godini, na pitanje novinara da li će poslušati savet MMF s kojim Srbija ima savetodavni aranžman, rekla da taj savet nije dao očekivane rezultate u Albaniji.

"Da bi se prihvatio bilo čiji savet, to znači da ono što radite ne daje dobre rezulate, a da savet obećava bolje rezulatate. Međutim takva politika MMF-a je u Albaniji upravo doprinela da se ta zemlja sve više suočava sa 'evroizacijom' ", rekla je Tabaković.

Dodala je da je "MMF partner Srbiji sa kojim se razgovara" i da ona "nije u godinama kada treba da se nekome dopadne".

Tabaković je istakla da ni u samom MMF nisu bili jednoglasni kada se usvajala preporuka da se Srbiji sugeriše da dozvoli veće fluktuacije kursa i naviše i naniže, kako bi se, po rečima šefa kancelarije MMF u Srbiji, Sebastijana Sose, povećala "dinarizacija" i razvilo devizno tržište.

"Nema razloga da menjamo politiku koja daje rezulate: štednja u dinarima je od 2012. godine porasla četiti puta i sada je premašila 70 milijardi, što je dokaz poverenja građana u domaću valutu", rekla je Tabaković.

 

Finansijski sistem u 2018. dodatno ojačan

Tabaković je rekla da je Srbija u 2018. godini postigla najvišu stopu privrednog rasta u poslednjih deset godina, da je očuvana niska i stabilna inflaciju i dodatno ojačan domaći finansijski sistem.

Ona je na predstavljanju Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji u prošloj godini, rekla da je doslednim sprovođenjem monetarne politike i punom koordinacijom s fiskalnom politikom NBS bitno doprinela postizanju dobrih ekonomskih rezultata.

"NBS je u koordinaciji s drugim nosiocima ekonomske politike kontinuirano preduzimala mere u cilju smanjenja interne i eksterne neravnoteže", rekla je Tabaković.

Dodala je da je, zahvaljujući stabilnim uslovima poslovanja koji se mere cenovnom i finansijskom stabilnošću i uređenim finansijama, agencija Standard i Purs (Standard and Poor's) popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije sa "stabilnih" na "pozitivne".

Istakla je da Srbija danas ima najnižu premiju rizika koja je u julu iznosila ispod 60 baznih poena, prvi put od kada ta agencija prati Srbiju.

Tokom proteklih šest godina NBS je, prema njenim rečima, držala inflaciju pod kontrolom, koja je prošle godine u proseku iznosila dva odsto.

Smanjenjem referentne kamatne stope na tri odsto NBS je, kako je rekla, nastavila da pruža podršku privrednom rastu koji je prošle godine iznosio 4,3 odsto.

U odnosu na 2013. godinu kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu sada su, kako je rekla Tabaković, dva puta niže, a u privredi tri puta.

"Znatno niže kamatne stope, rast ekonomske aktivnosti koji je praćen rastom zarada i najnižom stopom nezaposlenosti su ključni faktori koji su doprineli da se poveća kreditna aktivnost banka, pa je 2018. odobreno najviše do sada investicionih kredita, 240 milijardi dinara", rekla je Tabaković. 

Ta ulaganja su, kako je rekla, uticala da profitabilnost privrede raste od 2015. godine, a neto dobitak privrede prošle godine bio je 500 milijardi dinara, što je za 126 milijardi više nego godinu dana ranije.

U 2018. godini ostvaren je, podsetila je Tabaković, fiskalni suficit od oko 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a učešće javnog duga u BDP je spušteno za 4,1 procentni poen, na 53,8 odsto.

Dolarski dug je, kako je rekla, smanjen i u junu ove godine iznosio je jednu petinu ukupnog duga.

Četvrtu godinu za redom deficit tekućeg računa platnog bilansa je, kako je rekla, u potpunosti pokriven direktnim stanim investicijama koje su prošle godine iznsile 3,5 milijardi evra, odnosno 8,2 odsto BDP.

"U takvom ambijentu preovladali su apresijacijski pritisci na domaću valutu pa je dinar ojačao kao rezultat dobrih makroekonomskih pokazatelja privrede, veće zainteresovanosti investitora za Srbiju i rasta izvoza", ocenila je Tabaković.

Kako bi se sprečile prekomerne kratkoročne oscilacije kursa dinara NBS je, prema njenim rečima, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza, pa je prošle godine otkupila 1,58 miljardi evra i ojačala devizne rezerve koje neto iznose preko deset milijardi evra i najveće su od kada se prate ti podaci.

"Tako visok nivo deviznih rezervi obezbeđuje sigurnost ne samo u stabilnim uslovima već i u slučaju šokova iz okruženja", rekla je Tabaković.

Bankarski sektor Srbije je, prema njenim rečima, u prošloj godini bio adekvatno kapitalizovan, likvidan i profitabilan, a među izvorima finansiranja dominiraju domaći depoziti, što smanjuje zavisnost banaka od spoljnih izvora finansiranja i rizika međunarodnog okruženja.

Dodala je da su rezultati stres testova, koji su redovno sprovođeni u 2018. godini, potvrdili da kapitalizovanost i likvidnost bankarskog sektora "neće biti ugrožena ni u slučaju ekstremno negativnih kretanja".

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije u 2018. godini spušteno je na 5,7 odsto, a krajem juna ove godine, kako je rekla, na 5,21 odsto.

Dinarska štednja građana je, prema njenim rečima, četiri puta veća nego na kraju 2012. godine i iznosi preko 70 milijardi dinara, što je potvrda poverenja građana u domaću valutu.

Tabaković je rekla da je vrednost stranih investicija u julu ove godine dostigla dve miliarde evra i da je to iznad očekivanja NBS ali i "potvrda da investitori iz Amerike, Evrope, Japana, vide Srbiju kao tačku za ulaganja".

Na pitanje novinara da će se udovoljiti Hrvatskoj koja traži obeštećenje za depozite i staru deviznu štednju građana u svim bankama koje su poslovale u toj bivšoj republici SFRJ od oko milijardu evra, Tabaković je rekla da "svako može u sukcesiji da zatraži šta hoće, pa ako prođe prošlo je".

"U sukcesiji ćemo poštovati reciprocitet, Srbiji nije vraćena imovina", rekla je Tabaković.

Na pitanje da li će mađarska OTP banka dobiti dozvolu za kupovinu Sosijete banke (Societe Generale) u Srbiji Tabaković je rekla da je predmet u proceduri.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side