Utajeno preko 6,5 milijardi dinara poreza

Više od šest i po milijardi dinara poreza nije plaćeno državi u prvoj polovini ove godine, utvrdila je Poreska uprava. Vesna Aleksić, glavni inspektor Sektora poreske policije, za Novi magazin kaže da je protiv svih osumnjičenih pokrenuta i finansijska istraga s ciljem oduzimanja nelegalno stečene imovine.

“Zbog utaje poreza Sektor poreske policije je od januara do jula 2011. godine podneo 1.035 krivičnih prijava protiv 1.418 osumnjičenih. Ukupno oštećenje koje je u ovim slučajevima naneto budžetu Srbije je 6.753.583.000 dinara. Ubiranje poreza od velikog je značaja za svaku državu i zato je cilj koji smo sebi postavili za ovu godinu i bio da krivičnim prijavama budu obuhvaćene osobe, odnosno odgovorna lica privrednih subjekata koji izbegavaju plaćanje poreza, a koja raspolažu imovinom kojom se može naplatiti obaveza po osnovu javnih prihoda”, kaže Aleksićeva.

Ovaj cilj doveo je i do toga da za razliku od ranijih godina, kada je mnogo krivičnih prijava podnošeno protiv „fantomskih“, odnosno firmi koje su osnovane isključivo s ciljem da se preko njih pere novac, sada postoje konkretna imena vlasnika, konkretne firme i konkretna imovina čijim se oduzimanjem može  nadoknaditi šteta naneta budžetu.

„Najjača“ krivična prijava zbog utaje poreza i neuplaćivanja poreza po odbitku teška je skoro dve milijarde dinara, a podneta je protiv biznismena Slaviše Purića, osnivača nekoliko firmi. Purića sledi Georg Mag Honzin, vlasnik beogradske firme Erigon, koji je budžet oštetio za 422 miliona dinara, te Jovan Aleksić, vlasnik kompanije 034 Metal industri iz Kragujevca, koga policija tereti da je utajio 411 miliona dinara poreza i pribavio korist od preko milijardu dinara.

Aleksićeva navodi da postoji nekoliko modaliteta utaje poreza koje su osumnjičeni primenili u  slučajevima koji su sada već procesuirani.

 “Osnovni model poslovanja svih osumnjičenih jeste da simulirane pravne poslove prikažu kao prave i na taj način stvore privid regularnog poslovanja”, kaže Aleksićeva. Ona objašnjava i da se ulaganje  nelegalno stečenog novca u legalne tokove tretira kao organizovani kriminal.

Organizovani kriminal predstavlja najopasniju vrstu kriminala u svakom društvu. U pojedinim zemljama kriminalne elite bolje su organizovane od vlada, tako da njihova paralelna vlast nadzire protivzakonitu privredu koja je produktivnija od legalne. Na taj način država gubi ogroman novac na izbegavanju carine i poreza, a članovi administracije raznih državnih službi profitiraju od korupcije.

Činjenica je da je organizovani kriminal uzeo maha i u Srbiji i da se moraju preduzeti sve mere kako bi on bio smanjen, ako ne može da bude sasvim iskorenjen. Poreska policija, kao jedan od nosilaca borbe protiv  organizovanog kriminala, zbog toga je formirala specijalnu organizacionu jedinicu. To je jedinica koja učestvuje u istražnim timovima sa MUP-om Srbije i Ministarstvom pravde, čime je unapređena saradnja i koordinacija državnih organa i uspostavljeno delovanje na regionalnom i međunarodnom nivou”, kaže Aleksićeva.