14.04.2012 Beograd

Zašto smo zaboravili na navodnjavanje

Zašto smo zaboravili na navodnjavanje
U Srbiji se navodnjava manje od četiri odsto obradivih površina, mnogi kanali su zapušteni, a godinama ponavljamo da je poljoprivreda naš adut. Sada je najavljen veliki projekat nadovnjavanja 1,1 milion hektara, za koji će biti potrebne najmanje četiri godine i ogromne investicije.

 

Od 4,2 miliona hektara obradivih površina, pod sistemima za navodnjavanje u našoj zemlji je svega 150.000 hektara. Manje od četiri odsto. I po tome smo poslednji u Evropi.

Srbija ima pogodnosti za navodnjavanje u prve tri klase zemljišta na površini od 3,6 miliona hektara. Klimatski faktori pokazuju da imamo nepovoljan režim padavina, jer od sto godina, 17 je sa povoljnim režimom, 32 godine su sa viškom, a čak 51 godina sa manjkom padavina. Vodeni resursi su povoljni, ali ih slabo koristimo.

Izgrađeni kanali širom Srbije, godinama ne služe svrsi. Zatrpani su najčešće otpadom, pa se ne mogu koristiti ni za odvodnjavanje viška vode, a kamoli za navodnjavanje.

 

Prema rečima Aleksandra Prodanovića, direktora Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, razvojem navodnjavanja Srbija će obezbediti - sigurnost u snabdevanju hranom, stalan rast fizičkog obima i vrednosti proizvodnje u poljoprivredi, a samim tim i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda. 

Unapređenje sistema za navodnjavanje u Srbiji omogućiće otvaranje novih tržišta i povećanje spoljnotrgovinskog suficita od poljoprivrede, kaže Prodanović. Obezbediće i veće zarade u agraru, što znači bolji život svake porodice koja se bavi poljoprivredom. Još jedna prednost je i siguran i brz povraćaj uloženih sredstava. Sve to prati i angažovanje domaće proizvodnje i razvoj srodnih grana.

Lane je bila velika razlika u prinosima na nenavodnjavanim i navodnjavanim površinama. Kod soje je prosek - 2,1 tona po hektaru, dok je na oranicama pod sistemima za navodnjavanje prinos 3,8 tona. Kod kukuruza ta razlika je pet tona po hektaru, a kod jabuke čak 20 tona, pri čemu je sve išlo u kvalitet.

Inače, od 150.000 hektara na kojima sada postoje sistemi za navodnjavanje, zbog slabog održavanja u funkciji je tek manje od trećine, kaže za "Novosti" prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. U poslednjih 20 godina, nije bilo pravog ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Imali smo, pre nekoliko godina, sporadična ulaganja, ali je nedostajalo pravo, sistemsko rešenje, koje bi dovelo do toga da se navodnjavane površine povećaju. Pravo rešenje za ovaj problem je veće državno angažovanje. Kada bi počeli da navodnjavamo sve površine koje možemo, mogli bi da na njima računamo na dve žetve godišnje. Na neki način, obradive površine bi nam se povećale za 25 odsto, dobrim delom bi se promenila i struktura useva, a i stočarstvo bi se daleko lakše razvijalo.

Svaka sušna godina, prema procenama iz Ministarstva poljoprivrede, "odnese" čak dve milijarde evra. Direktna šteta je 500 miliona evra zbog manjih prinosa, a kada se u to uračuna i šteta prerađivača, ceh naraste do dve milijarde evra.

I tome će doći kraj, tvrdi ministar poljoprivrede Dušan Petrović, i najavljuje početak realizacije velikog projekta navodnjavanja. Za četiri godine pod sistemima za navodnjavanje imaćemo 1,1 milion hektara oranica. Ove godine je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara, a u prvoj fazi biće očišćeno 600 kilometara kanalske mreže na 40 lokacija u Vojvodini, iz kojih će se vodom napajati oko 45.000 hektara oranica.

Radovi na izmuljavanju, kojima će biti obuhvaćeno oko 11 kilometara kanala za navodnjavanje u okolini sela Kruščić, u opštini Kula, označili su početak realizacije velikog projekta navodnjavanja u Srbiji, u koji bi, u sledeće četiri godine trebalo da bude uloženo pet milijardi evra. Ministarstvo poljoprivrede sklopilo je ugovore sa "Srbijavodama", "Vodama Vojvodine" i "Beograd vodama" za realizaciju prvog dela projekta koji košta milijardu dinara.

Na području Beograda biće do kraja juna očišćeno oko 125 kilometara kanala za navodnjavanje što će obuhvatiti oko 15.000 hektara zemljišta, a u Mačvi će posle čišćenja kanala moći da se navodnjava novih 2.000 hektara zemljišta, istakao je ministar.  Plan da u ovoj godini budu očišćeni kanali za navodnjavanje za oko 130.000 hektara i da se izgrade novi kanali za oko 70.000 hektara. Cilj

Naučnici dokazuju da je razvoj navodnjavanja uslov za povećanje proizvodnje hrane. U svetu je oko 17 odsto obradivog zemljišta pod sistemima za navodnjavanje i sa tih površina dobija se oko 40 odsto ukupne svetske produkcije hrane. Svetske projekcije govore da će u budućnosti da se proizvodi 60 odsto hrane na oranicama koje su pod sistemima za navodnjavanje.

autor: ZM izvor: Novosti/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Golubac dobio tunel i obilaznicu Golubac dobio tunel i obilaznicu

    Kod Golubačke tvrđave danas su otvoreni tunel i obilaznica, a izgradnja te deonice duge 760 metara vredna je 2,3 miliona evra.

  • Sutra ističe rok za Galeniku Sutra ističe rok za Galeniku

    Rok za dostavljanje obavezujućih ponuda na tenderu za prodaju 25 odsto udela u Galenici po minimalnoj ceni od sedam miliona evra ističe sutra.

  • Bregzit opasan po finansijsku stabilnost SAD Bregzit opasan po finansijsku stabilnost SAD

    Glasanje Britanaca za izlazak iz Evropske unije prošlog meseca podiglo je nivo opasnosti po američku finansijsku stabilnost, ocenjuje Ministarstvo finansija SAD.

  • Evro danas 123,4497 dinara Evro danas 123,4497 dinara

    Dinar danas vredi skoro isto kao i juče i zvanični srednji kurs je 123,4497 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Preporuke prijatelja
DUNAV BANER
NASLOVI
Biznis plus
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM