Nova vlada će, po svemu sudeći, omogućiti prisustvo srpskih zvaničnika na regionalnim i drugim međunarodnim skupovima na kojima su i predstavnici vlasti u Prištini a takozvana fusnota bi mogla da se svede na diskretnu zvezdicu. Koliko juče te dve stvari su na srpskoj političkoj sceni imale status poslednjeg i najvažnijeg bedema odbrane suveeniteta, protiv čega glas nije dizala ni tadašnja opozicija a sadašnja vlast.
U skladu sa tim bi bilo logično očekivati da, ukoliko stvari zaista budu rešene na način na koji se to nezvanično najavljuje, dođe do “tektonskih poremećaja” srpske međunarodne pozicije i dramatičnog narušavanja srpskih nacionalnih interesa, ali se to neće dogoditi. Sve će, zapravo, ostati isto. Verovatno je da će neke “tvrđe” nacionalističke struje da dignu glas zbog “izdaje”, ali nikakvih ozbiljnijih talasanja neće biti.
Godine potrošene na jalovu borbu za suverenitet kroz bojkot međunarodnih skupova ostaće kao neka vrsta metafore neozbiljnosti i nedorečenosti srpske politike u celini, a naročito onog dela politike koji se tiče regionalne pozicije. Umesto pragmatičnim rešavanjem realnih problema, politička elita se bavila sopstvenim strahovima i nasleđenim mitovima, prevashodno nastojeći da doskoči političkim oponentima.
Opravdano je postaviti pitanje šta bi se dogodilo da je prethodna vlada, koju je predvodila DS, izašla sa stavom da Srbija mora da prisustvuje regionalnim i drugim međunarodnim skupovima. Odgovor je jasan, isto što će se dogoditi ukoloiko sadašnja vlada povuče takav potez – dakle ništa. Možda bi SNS I DSS proizveli više političke buke, ali ni oni na ovoj temi ne bi mogli da istinski ustalasaju javnost.
Ono što bi se zaista promenilo da je DS pre dve ili tri godine bila u stanju da napravi odlučnije korake prema Kosovu, ne hajući za preteće poruke iz opozicionog tabora, jeste međunarodna pozicija Srbije koja bi bila znatno jača. Samim tim, bilo bi više realne podrške za popravljanje zaista teškog požaja srpskog stanovništva na Kosovu, bolju zaštiti srpskog kulturnog nasleđa i ekonomskih interesa Srbije.
Ako u narednim mesecima nova vlada zaista pokaže više pragmatizma u odnosu na prisustvo Srbije na regionalnim i međunarodnim skupovima i fusnotu, takav potez neće doneti Srbiji i kosovskim Srbima korist kakvu bi doneo da je povučen pre nekoliko godina. Vladajuća koalicija će, istina, ubrati poene na međunarodnoj sceni i biti pohvaljena za pragmatizam, ali Srbija neće proći onako kako bi prošla da je delovala blagovremeno i odlučno.
Reč je o tome da u ovakvim stvarima nije samo važno šta uradite, nego I kada uradite. Jer, za ključne aktere na međunarodnoj sceni priča o predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima je već pomalo pase. Skupovi se održavaju I na njih dolazi delegacija vlasti u Prištini, a to što nema predstavnika Srbije više štete nanosi Srbiji nego Kosovu I EU. Fusnota I prisustvo srpske delegacije na međunarodnim skupovima je, ukratko, više srpski unutrašnji, nego međunarodni problem.
Sada su na vidiku nova pitanja, poput funkcionisanja spornih graničnih prelaza I naplate carina. Njihovo rešavanje nova vlada neće preduprediti pragmatičnim pristupom predstavljanju Prištine na međunarodnoim skupovima. Moraće da se suoči sa realnošću, a ako ne bude imala inicijativu I više sluha za odnos snaga u regionu I na međunarodnoj sceni, stvar će se završiti na isti način kao I višegodišnja borba protiv prisustva predstavnika Prištine na međunarodnim skupovima.