A od kuvajtskog princa - basnoslovan sat

Kada je obezbeđenje visokog državnog funkcionera Kuvajta donelo poklon svog šefa namenjen premijeru i njegovoj supruzi, popričali su sa službenicima Vlade Srbije koji su preuzeli dve luksuzne kutije. Onako, usput, razmenjuju iskustva rada u državnoj službi, a šef obezbeđenja kaže: “Vozim porše, motor harli i imam vilu”. Moglo se odmah pretpostaviti da je donet vredan poklon.

Bili su to satovi prestižnog brenda “Corona”. Činovnici Vlade zaduženi za njenu imovinu, odlaze na Internet… I... Ženski sat košta 4.000 evra, muškog i nema jer nije dostupan u širokoj prodaji. Ko zna koliko košta... Možda duplo, a možda mnogo više...

Ovaj i još oko 500 poklona čuvaju se pod ključem na četvrtom spratu zgrade Vlade u Nemanjinoj 11. Donose ih gosti, strani državnici i funkcioneri prilikom poseta Vladi Srbije. Najviše poklona namenjeno je premijerima.

Šta može da bude poklon i koja je njegova sudbina precizirano je Pravilnikom o poklonima funkcionera koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije. Odredbe Pravilnika su i više nego jasne. Čak i da je na poklonu posveta za funkcionera kome je namenjen, dar ostaje u javnoj svojini. Ma koliko lep, neodoljiv, funkcioner se s njim mora rastati: “Protokolarni pokloni i prigodni pokloni za koje se posle uručenja utvrdi da prelaze vrednost od pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno prigodni pokloni čija ukupna vrednost premašuje iznos od jedne prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, postaju javna svojina”. To znači, sve što vredi iznad 1.700 dinara mora završiti na polici sobe na četvrtom spratu. Do sada nije zabeležena korupcija kada je reč o poklonima za visoke funkcionere, poput premijera, koje dobijaju od državnika.

Ponekad funkcioneri i ne vide dar koji dobijaju jer “primopredaju” završe službenici protokola gostiju i domaćina. Jedan od Vladinih službenika priča za Novi magazin, da se poklon primi i potom nosi u prostoriju. Zavede pod rednim brojem, ubeleži od koga je i kome je namenjen. A u sobi od oko četrdesetak kvadrata, s leve i desne strane od ulaznih vrata nanizane su police visine oko dva metra. Kada se uđe u riznicu poklona prvo vas zapljusne šarenilo. Što od darova, što od žutih stikera s rednim brojem koji su nalepljeni na svaki poklon. Stiker se tako loše drži na dobrom delu poklona i u svakom trenutku mogu da otpadnu. Čak i da poželite da dodirnete neki dar, pogledate izbliza, u poslednjem trenutku se odustaje da stiker ne otpadne... Da ne pomešamo poklone.

U dnu sobe je sto koji služi za popisivanje, a iza, prema prozoru, gomila uredno poslaganih kutija. Otvorenih, popisanih,  zatvorenih, obeleženih žutim papirićem. Za ove poklone i nema mesta na policama. Šetamo kraj polica u krug. Za šta prvo da se uhvatimo, pitamo... Šta je ovo, odakle je? Dakle, jednostavno neodoljivo, božanstveno! Isprva ne prepoznajemo ogledalo jer je okrenuto na poleđinu na kojoj je načičkano ljubičasto kamenje. S druge strane ogledalo oivičeno srebrom poput veza. Kitnjasto, a otmeno. Poklon Pramod Mitala, Rođenog brata indijskog kralja čelika i jednog od najbogatijih ljudi u Evropi.

Možda bi neko krenuo od nečeg drugog. Mi smo se isprva hvatali za ono što sija. Položen na srednjoj polici među  načičkanim poklonima - Jerusalim. Urađen u sedefu do poslednjeg detalja. Precizan rad. “Paaaa, ima oko šest kila sedefa”, kaže službenik. Stiglo iz Palestine. Doneo Mahmut Abas, predsednik. Od čega li je tacna koju je poklonio američki potpredsednik Džozef Bajden? Tamo na desnoj strani police, pocrnela, u dnu Bajdenov potpis. Međutim, srebro. I nije jedini poklon koji je patinirao i od koga ruke, ako baš ne možete da odolite a da ne zagledate, ostaju crne. Gotovo svi američki pokloni su identični. Reč je o srebrnim tacnama. Ima ih pet, šest.

U ćošku je prostor slučajno rezervisan za sport. Tako se namestilo - ogromni dres američke reprezentacije, preko njega složena Maradonina desetka “Diego con todo mi carino y suerto”, preko dres Vlada Divca - Kingsi, a onda kaciga za Formulu 1 i fudbalska lopta sa šampionata. Naziremo potpis Kovačević... Ilić Saša... Nekako, ne može se omašiti ni poklon iz Turske... Ko god da je došao doneo je ogledala, čajnike i sve od srebra ili zlata. U ogromnoj kutiji zakleli bismo se da je harmonika. Službenik na molbu otvara. A ono - ibrik.

Pokloni nisu ređani po zemljama, već kako su stizali tako su nalazili svoje mesto. Kutija sa gusto poređanih 11 ogromnih dukata nalazi se pored preslatkog keramičkog omanjeg karavana kamila. Uz dukate sertifikat - čisto zlato, ilustracija Kremlja na svakom. Ni premijer Rusije Vladimir Putin nije štedeo državnu kasu. Izgravirani rakijski set: tri čašice, tanjirić. Ali, broj pored 999,9 u prevodu znači da je reč o najčistijem zlatu. Uz blještavo žuto stoji crveni sat “Ikea” dostupan svačijem džepu. Pored poklon profesora Akika Jamahake - lepeza s pozlatom. Romano Prodi, sada već bivši premijer Italije, Srbiji koja, kako političari tvrde, želi u evropsku zajednicu, doneo je staklenu kocku. U njoj svi apoeni evra.

Može se zavirivati u svaki poklon, prodrmati dvoglavi orao, ogroman  keramički u kojem bućka nafta i ostati satima u prostoriji na četvrtom spratu. Vladini službenici sa zaduženjem da se brinu o imovini kažu da ne može da se proceni realna vrednost svih poklona koji se čuvaju. Može se reći pola miliona, milion... Neko može reći da “sve to košta mnogo više, neko manje”. Oni smatraju da se ne može procenjivati vrednost poklona samo kroz cenu zlata ili srebra. Dodaju: „Pokloni nose simboliku, nekome je jednostavno knjiga važnija“.

Tako, po svemu sudeći, ostaje da se sprovede ono što postoji na papiru u Pravilniku o poklonima funkcionera u kojem piše da je funkcioner dužan da označi tržišnu cenu poklona. Ako je poklon takav da se ne može odrediti njegova tržišna  vrednost, vrednost će utvrditi Agencija za borbu protiv korupcije. Ukoliko je poklon umetničko delo ili predmet koji predstavlja istorijsku vrednost ili drugu vrednost koja se ne može proceniti prema tržišnim kriterijumima, vrednost poklona će se utvrditi na osnovu procene stručnjaka.

I taman kada se pomisli da su pokloni odraz tradicije neke države, ugledasmo potpuni prestiž na modnoj sceni. Kristale “Svarovski”. Erik Tomioja, finski ministar spoljnih poslova, odlučio se za kristalnog konja. Pored je kugla “Svarovski” koja ima pola kilograma. Jermeni donose srebrne bokale i čaše. Na zidu slike, ikone. Jedna velika, crno-bela, poslednja napravljena fotografija Nikole Tesle.

Već smo oko dva sata u prostoriji s poklonima. Službenik se priseća vremena premijera Zorana Đinđića. Kaže: On kada bi dobio poklon, mislim na neke slatkiše, piće, davao bi nam da razdelimo”. Tako je ponekad poklone dobijalo osoblje Vlade. Oni, obični ljudi, na koje niko ne obraća pažnju među funkcionerima. Za sada se ne zna sudbina riznice u Vladi Srbije. Nema odgovora, ali ni nagoveštaja da li će pokloni koje funkcioneri dobijaju u jednom trenutku biti izloženi kako bi i građani mogli da ih vide. Nije poznato ni gde će se budući odlagati jer u ovoj prostoriji, to je sigurno, više nema mesta.