13.05.2012 Beograd

Auto klasici: BMW - od avio motora preko železničkih kočnica

Auto klasici: BMW - od avio motora preko železničkih kočnica
Gotovo sve današnje fabrike automobila imale su burnu istoriju koja je često bila određena spletom okolnosti, slučajnostima ili spoljnim uticajima. Tako ni, danas jedan od najčuvenijih i najcenjenijih proizvođača vozila na svetu - nemački BMW, nije izuzetak iz ove priče.

Kompanija čije ime danas predstavlja simbol za kvalitetne, udobne i brze automobile, počela je 1913. Karl Rap osnovao je “Rapp-Motorenwerke” u bivšoj fabrici bicikala u Minhenu. U početku pravio je avionske motore sopstvene konstrukcije, ali je bilo očigledno da njegove inženjerske sposobnosti nisu bile dovoljno dobre za tržište koje je u vreme početka I svetskog rata prosto gutalo ove proizvode, pa je kupio i licencu od Austro-Daimlera.

To vreme je delovalo kao stvoreno za razvoj avio industrije i tri Austrijanca Franz-Josef Popp, Max Friz i Camillo Castiglioni otkupljuju fabriku od Rapa očekujujući velike profite. Austrijski trio po preuzimanju fabrici daje novo ime “Bayerische Motoren Werke”, koje će kasnije postati pravi nemački ponos, kao i današnji znak koji simbolizuje avionske elise.

Na nesreću ambicioznih Austrijanaca, Nemačka gubi rat, a pobedničke savezničke snage Versajskim sporazumom zabranjuju Nemačkoj svaku proizvodnju koja može imati vojnu upotrebu, što BMW primorava da se preorijentiše na proizvodnju železničkih kočnica.

Već 1922. BMW dobija ugovor za pravljenje motora za Victoria motorcikle i seli se na novu lokaciju. To je bivša fabrika aviona, koja nije “preživela” Versajski ugovor, a čiji je vlasnik bio Gustav Otto, sin čuvenog konstruktora motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je u otprilike isto vreme kao i BMW ušao u posao sa avionima.

Max Friz u poslu sa motociklima pokazuje sve svoje kvalitete i pravi modele čiji se osnovni dizajn i danas koristi. Logičan nastavak za bavarsku fabriku bila je proizvodnja automobila koja započinje 1928. modelom 3/15, kopijom Austina 7.

Tokom 30-tih godina BMW počinje sa proizvodnjom sportskih automobila modelom 315/1 i najuspešnijim sportskim automobilom tog vremena 328.

Mnogo više od dobrih sportskih automobila nacističkoj Nemačkoj u to vreme trebali su ratni avioni, tako da se BMW vraća proizvodnji avionskih motora. Baš zbog te proizvodnje pred kraj rata izgledalo je da je BMW izbrisan sa svatske karte proizvođača automobila, jer su njegove fabrike potpuno uništene u savezničkim bombardovanjima, a nakon rata saveznici su im zabranili proizvodnju u naredne tri godine.

Konačno 1951 BMW dobija dozvolu za obnovu pogona u Minhenu i započinje izradu motocikala i prvog posleratnog automobila 501.

Taj model kao i naredni 503 i 507 nije postigao uspeh, što je i bilo logično jer elitni sportski automobili nikako nisu mogli da zainteresuju tržište tog vremena. 

Fabrika skupih sportskih automobila, našla je spas u proizvodnji malog automobila pokretanog motorom iz motorcikla-Isetti. 

Za razliku od modela 503 i 507 koji su se prodavali na stotine, malena Izeta (koja je kod nas ostala uglavnom upamćena kao invalidsko vozilo, zbog prevara sa carinom) je ostvarila prodaju od 160.000 komada.

Nakon uspeha sa Isettom oporavljeni BMW lansira modele 700 i 1500 koji dobro prolaze na tržištu, kao i serije 2000 i 3000.

Model 1500 je bio prvi udoban sportski automobil za 5 putnika sa sportskim performansama, kakvi će proslaviti fabriku.

Naslednik modela 1500 bio je model 1600 koji je zabeležio veliki uspeh, ali njegova najjača varijanta 1600-2ti nije mogla da prođe propise o zagađenju u SAD, što predstavlja početak priče o najuspešnijem modelu BMW-a.

Američki prodavci daju sugestiju da se 2 litarski motor iz serije 2000 ubaci na šasiju modela 1600-2, što u BMW-u prihvataju i tako, gotovo slučajno, nastaje model 2002.

Savremeni automobil sa dvoje vrata, nezavisnim oslanjanjem i napred i nazad, prednjim disk kočnicama, proverenim i pouzdanim motorom snage 100 KS, agresivnim ali ne i napadnim dizajnom brzo postaje klasika. Ovakav automobil jednostavno se morao voleti. Nije on bio ni najbrži ni najubedljiviji, sigurno ni najlepši, već jednostavno predodre|en za uspeh. Sa pojavom modela “tii” 1972 godine, 2002 definitivno ulazi u kuću slavnih.

Sportske karakteristike (tii je značilo sportski pripremljen automobil sa mehaničkim ubrizgivačem goriva) i potrebne prepravke urađene na sistemima za oslanjanje, kočenje, kao i na samom motoru dovode ovaj automobil na vrh, sa koga ga skida sopstveni naslednik model 2002 turbo.

Turbo punjač na izduvne gasove, isproban na trkačkim stazama, još više je povećao snagu motora (130 KS) i popravio performanse tako da je situacija u kojoj vlasnik BMW 2002 obilazi Porschea postala normalna. Svoj renome BMW je potvrdio i na stazama osvojivši 2 evropska prvenstva u Touring car šampionatu, postavivši rekord na Nurburgringu, pobedama na relijima i trkama izdržljivosti… Pohod 2002 na nove rekorde i tržište nije zaustavio neki novi model boljih performansi, nego naftna kriza sredinom 70-ih koja je značajno smanjila prodaju ovakvih vozila.

Mada je nastao gotovo slučajno, samo za jednokratnu upotrebu zadržavanja na američkom tržištu 2002 je postala osnovni primer za sve buduće nemačke ali i svetske sportske sedane, a model turbo će ostati upamćen kao prvi automobil te klase sa turbopunjačem koji i danas ima karakteristike koje izazivaju zavist ostalih vozača na putu. Nastala na neuobičajeni način, insistiranjem sa strane, 2002 je i završila karijeru neuobičajeno rano, zahvaljujući uticaju sa strane

Osnovni tehnički podaci BMW 2002 turbo

Motor

4 cilindra u liniji, prečnik x hod 89x80 mm, 1990 ccm, 167 KS pri 5800 o/min, vodeno hla|enje

Menjač

Mehanički 5+1 (4+1) brzina

Oslanjanje

Napred: dve poprečne viljuške, nazad: panhardova osovina, spiralne opruge i amortizeri

Kočnice

Napred: disk, nazad: doboš

Performanse

Ubrzanje od 0 do 100 km/h-7 sec., maksimalna brzina 211 km/h, potrošnja 15.9 litara na 100 km

Produkcija

1.672 komada od 1973-75

 

autor: Jakov Peković izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side