08.03.2015 Beograd

Babka: U Kovačici je lakše biti slikar nego na drugom mestu (FOTO)

Babka: U Kovačici je lakše biti slikar nego na drugom mestu (FOTO) Foto: Tanjug
U Kovačici je lakše biti slikar nego na drugom mestu a posebno naivac, kaže Pavel Babka, vlasnik i osnivač privatne galerije naivnog slikarstva u ovom malom, ali svetski poznatom banatskom mestu.

Ipak, priznaje, cene slika naive opale su za 30-40 odsto, trendove diktiraju kupci, pa je neophodno uložiti u promociju i zaštitu tradicionalnog naivnog slikarstva, a oslikavanje starih predmeta, kao što su šamlice i ogledala postaje sve popularnije.

Vlasnik galerije “Babka” podseća da je naivno slikarstvo Slovaka u Srbiji pre dve godine upisano na listu nematerijalne kulturne baštine. Obuhvaćeno je 63 slikara, 20-ak je preminulo, a polovina autora sada ima oko 50 godina. Najmlađa slikarka rođena je 1992.

Prva generacija je imala teži put, nisu znali gde to može ići, a novije su videle mnogo slika i osetile novac. To je veliki problem, nema više tog zadovoljstva slikati”, naveo je Babka za Tanjug.

Promenio se način slikanja, kao i motivi. Boje koje vrište, koje su proslavile Kovačicu, polako se gube.

Način oblačenja se promenio - prilikom izbora garderobe prate se modni trendovi, usklađuju tonovi, sve češće nose farmerke i pantalone, te preovlađuju plava i crna, što se odražava i na slike, objasnio je Babka.

Na početku su samo muškarci slikali. Na prvoj izložbi naive u Londonu bili su samo muškarci. Onda se jedna od danas najpoznatijih slikarki naive iz Kovačice, Zuzana Halupova, odvažila i rekla - to je lako, to mogu i ja.

Njenim putem pošle su i druge žene, a njihove slike bile su zanimljivije za proučavanje, pre svega zbog kolorita, na koji je uticalo to što su same šile nošnju. Bilo je i sujete među slikarima - na tu temu ima puno anegdota, kaže Babka.

Od muških slikara izdvojio se Martin Jonaš, koji je bio izvanredan crtač. Za razliku od Zuzane on je razmišljao o tome kako će ljudi reagovati na njegove slike, istakao je Babka, navodeći da su upravo one bile najskuplje.

Jonaš i dalje “drži rekord” među slikarima naive iz Kovačice sa osam hiljada dolara za koliko je jedna njegova slika prodata u Izraelu.

“Kada slikar umre, njegove slike ne prodajem. Ovaj posao radim 25 godina i mislim da treba pomoći mlađoj generaciji”, dodao je Babka, ukazavši da se slike autora koji su preminuli čuvaju za izložbe u svetu.

On ne prodaje olako ni slike nastale kada je autor bio “u najboljim godinama” jer verovatno više nikada neće moći da napravi tako dobru sliku. 

Prema njegovim rečima, postoje dve vrste slikara - oni koji za života svoje delo “pomažu i rukama i nogama i jezikom i laktovima” i njemu vrednost brzo pada i oni koji su poput Halupove, čija će dela izuzetno dugo trajati.

Babka smatra da nova generacija slikara, rođenih 1960ih i 1970ih može mnogo da uradi, ali da li će se “tek videti da li će hteti novac ili će biti pametni”.

Među njima su Pavel Haiko, na čijim petlovima preovladava kolorit koji koriste žene, zatim Jan Glozik i Zuzana Vereski. Babka, među mlađima, izdvaja Miroslava Raška, koji nije potpao ni pod čiji uticaj, Evu Hrkovu i Vjeroslavu Svjetlikovu, čije slike najbolje osećaju Japanci.

Na pitanje koji formati preovlađuju, Babka je kazao da su nekada slikani veći, a da danas dolaze manji. Jedan od razloga je to što su manje slike lakše za transport, a najviše je kupaca iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, cena slike je pre raspada Jugoslavije bila oko 30 - 40 odsto veća, ali se promenila i generacija, a najpoznatijih slikara više nema. Naiva je u početku bila osporavana, onda previše hvaljena I danas ima mesto koje joj pripada, primetio je.

“Cenu je teško odrediti. Nedakada je slika formata 50x60 koštala kao prosečna plata profesora, lekara… i oni su najviše kupovali”, kazao je Babka, koji je prošle godine ugostio 30-ak naših porodica iz Kanade I svaka je kupila po jednu manju sliku vrednosti između 10.000 i 15.000 dinara.

Naivno slikarstvo iz Kovačice još uvek u svetu ima dobar imidž, a najbolji promoter su, po Babkinom mišljenju, ambasadori.

Govoreći o trendu oslikavanja šamlica i drugih starih predmeta, on je pojasnio da je prvobitna ideja da se smanji pritisak na sliku i njihova pordukcija. To se pokazalo kao dobar potez - u svom vlasništvu oslikane šamlice iz Kovačice danas imaju Novak Ðoković i Goran Bregović, a kupljene su im na poklon.

Slikarka Eva Hrkova, oslikala je šamlicu koju je dobio Ðoković. Ona je počela da slika sa 17, a danas ima 29 godina. “Zanat” je učila kod Zuzane Halupove.

Kako je kazala Tanjugu, za nju između slika i oslikavanja predmeta poput šamlica nema razlike, a koliko ce joj vremena trebati zavisi od raspoloženja, obaveza, ali i toga koliko se boje brzo suše.

Hrkova priznaje da je sada više posvećena porodici, budući da ima dvoje male dece i da više slika iz ljubavi nego zbog zarade. Od ruke joj ide i oslikavanje tikvi. Koliko su u tome vešti, priliku da pokažu pre dve godine su dobili I predstavnici zemalja koje pripadaju Panonskoj niziji.

Svaki od njih 20-ak je dobio po dve tikve. Oni koji su uspešno obavili zadatak, svoja dela su ove godine izložili u Galeriji “Babka” u okviru izložbe “Panonske minijature” organizovane povodom Dana maternjeg jezika.

Izložba obuhvata 30 oslikanih tikava i 60 minijatura, čiji autori govore različitim maternjim jezikom.

Među slikama izdvajaju se minijature Maje Dimitrijević, arhitekte iz Beograda, na kojima su prikazane žene koje iz Kovačice odlaze u Beograd da rade - da spremaju stanove i tako je već godinama.

“Mi slikamo kako sebe vidimo. Ona je naslikala kako nas drugi vide, napravila je 12 motiva. Dobro je pogodila taj protestantski duh”, kazao je Babka

autor: MI izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side