Ukoliko temperatura i kašalj ne prolaze ni nakon dve nedelje, neophodno je uraditi laboratorijske analize ili spirometriju, kako ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija i upale pluća, savetuju pulmolozi.
Simptomi ovog akutnog oboljenja disajnih puteva traju od sedam do 14 dana. Uobičajeno, bronhitis se manifestuje kašljem, iskašljavanjem i blago povišenom temperaturom. Uprkos uvreženom mišljenju, boja sekreta ne ukazuje na uzrok nastanka bolesti.
– Prebojenost sekreta je važna jedino kod pušača, jer može da ukaže na dijagnozu hronične opstruktivne bolesti. U drugim slučajevima, nema nikakvu ulogu – kaže, za “Novosti”, doktor Dejan Žujović, pulmolog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.
U zavisnosti od uzroka nastanka, oboljenje se leči antibioticima ili mukoliticima. U oba slučaja, važan je kontinuitet i lečenje nikako ne treba naglo prekidati, već poštovati propisanu terapiju.
– Kada se radi o bakterijama, antibiotici se piju od pet do sedam dana, u zavisnosti od slučaja. Kada se radi o virusnom bronhitisu, prepisuju se mukolitici, uz što više tečnosti i vitamina. Ovu bolest pacijenti najčešće preleže na nogama, iako je to greška i mirovanje je najbolji lek.
PET INFEKCIJA
Ukoliko četiri do pet puta godišnje dobijemo neku respiratornu infekciju, to je sasvim uobičajeno i ne smatra se opasnim. Naročito u vreme prehlade i virusa, kada su svi oko nas prehlađeni – kaže dr Dejan Žujović.
Ipak, ukoliko pacijentu nije bolje, danima oseća slabost i temperaturu iznad 38 stepeni, potrebna su dodatna ispitivanja.
– Ako je stanje ozbiljnije, pacijent ne može da ide na posao i danima se oseća loše, neophodno je uraditi detaljnije laboratorijske analize – kaže doktor Žujović.
Glavna komplikacija koja prema rečima lekara ne nastaje često, jeste pneumonija, odnosno upala pluća. U slučaju čestih bronhitisa neophodno je da se uradi merenje kapaciteta pluća spirometrijom, dok uporne upale pluća zahtevaju odlazak na skener.
– Virusi ponekad mogu da uzrokuju komplikacije i kod najotpornijih osoba. Kod onih sa slabijim imunitetom, čak i manje “opasni” virusi mogu da dovedu do komplikacije – objašnjava doktor Žujović.
Povećan rizik od obolevanja imaju pušači, ali i deca, koja su zbog građe svojih bronhija češće izloženi riziku.
– Ukoliko su ruke uvek čiste i imunitet jak, bronhitis će nas zaobići, ili se bar neće komplikovati. Ukoliko je pacijent svestan da je sklon ovoj bolesti, najbolje je zaštititi se vakcinacijom protiv gripa – savetuje doktor Žujović.