11.09.2019 Beograd

Dominacija tehnoloških džinova pod istragom američkih vlasti

Dominacija tehnoloških džinova pod istragom američkih vlasti Foto: Beta/AP/Jeff Chiu
Američke vlasti pokrenule su antimonopolske istrage protiv Gugla i Fejsbuka s optužbama da te kompanije koriste dominaciju na internetu da bi suzbile konkurenciju.


Postoji zabrinutost da utiču na protok informacija pa i na političku debatu, pišu svetski mediji i ukazuju na sve glasnije pozive da se tehnološki džinovi razbiju na manje kompanije, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).

Grupa od 50 saveznih država i teritorija SAD pokrenula je istragu o dominaciji Gugla na tržištu internet oglašavanja, upozoravajući da gigant u pretragama na internetu može ugroziti konkurenciju i potrošače, piše BBC.

Državni tužioci takođe su izrazili zabrinutost zbog načina na koji Gugl rangira rezultate pretraživanja i štiti lične podatke korisnika, navodi britanski servis i ukazuje da je to poslednja u nizu istraga protiv američkih tehnoloških giganata.

U petak je zasebna grupa država objavila da je pokrenula istragu protiv Fejsbuka kako bi utvrdila da li guši konkurenciju i da li prikladno štiti podatke o potrošačima, dok je Federalna komisija za trgovinu nedavno novčano kaznila krovnu kompaniju Gugla, Alfabet i Fejsbuk. Američki Kongres odvojeno održava saslušanja o rastu monopolske moći na digitalnom tržištu.

SAD zaostaju za Evropom i drugim zemljama kada je u pitanju regulisanje tehnoloških kompanija, ali, ističe BBC, poslednji potez je udružio republikance i demokrate među državnim tužiocima, što ukazuje na rast političkog konsenzusa o potrebi suzbijanja tehnoloških džinova.

Prema kompaniji Imarketer, Gugl pokriva oko 38 odsto potrošnje na digitalno oglašavanje u SAD s oko 48 milijardi dolara, a sledi ga Fejsbuk s oko 22 odsto.

Od deset najvrednijih svetskih kompanija po tržišnoj vrednosti, prema podacima na Blumbergu, sedam su tehnološke, a od toga su pet američki giganti Majkrosoft (Microsoft), Epl (Apple), Amazon, Alfabet i Fejsbuk, koji zauzimaju prvih pet mesta.

Formalna objava zvaničnika saveznih država iz obe stranke o istrazi protiv Gugla, pojačava snagu i daje politički impuls ispitivanju tehnoloških kompanija koje su već pokrenule federalne agencije i Kongres SAD, ocenjuje Njujork tajms, ali i ukazuje da antimonopolske istrage mogu trajati godinama, bez obzira da li će dovesti do pravnih mera ili ne.

Istrazi protiv Gugla se pridružilo 48 saveznih država, kao i Okrug Kolumbija i Portoriko, dok u njoj ne učestvuju Alabama i Kalifornija, gde se nalaze sedišta Gugla i Fejsbuka, rekao je Pakston.

Savezne države su pažljivo počele da prate velike tehnološke kompanije s rastom zabrinutosti o njihovoj moći na tržištu i uticaja na javnu komunikaciju i političku debatu, ističe Njujork tajms.

Potencijalne kazne u nekoliko opširnih istraga o tome da li su Fejsbuk, Gugl i drugi američki tehnološki džinovi nepravično koristili svoju moć na tržištu mogle bi obuhvatiti niz mera - podele kompanija, velike novčane kazne i da budu primorane da omoguće veću konkurenciju, ocenjuje agencija Rojters.

Pojedini istaknuti političari u SAD traže da se Amazon, Gugl i Fejsbuk rastave na manje kompanije kako bi se unapredila konkurencija u tehnološkom sektoru. Mada neke demokrate i nekoliko republikanaca traže razbijanje tehnoloških džinova na više manjih kompanija, apetit za tako dramatičnu meru nije raširen u Vašingtonu.

Pored toga što su tehnološke kompanije neke od najvećih političkih donatora - prošle godine je Gugl potrošio 21 milion dolara za lobiranje, Amazon 14,2 miliona, a Fejsbuk 12,62 miliona, antimonopolski zakon, kako piše Rojters, otežava da se tako izvede razbijanje džinova, pošto bi vlada morala na sudu da pobedi te kompanije.

Mada je retko, razbijanje kompanija na manje se dešavalo, ukazuje Rojters. Standard Oil i AT&T su najveći primeri, a najpoznatiji slučaj u nedavnoj istoriji je pokušaj vlade da podeli Majkrosoft. Ministarstvo pravde dobilo je slučaj 2000. godine, ali je presuda poništena posle žalbe i Majkrosoft je ostao ceo.

Druga mogućnost je da bi te kompanije mogle dobiti velike novčane kazne. One imaju najveću tržišnu vrednost na svetu i lako bi mogle da plate ogromne kazne, imajući u vidu da Gugl i Fejsbuk svake godine imaju prihode od preko 50 milijardi dolara.

Rojters dodaje da je moguća kazna i da se tehnološki džinovi primoraju da omoguće prenos podataka, kao što su fotografije i kontakti, s jedne aplikacije na drugu, što bi, prema nekima, pomoglo manjim kompanijama da se nadmeću na tržištu s džinovima.

Niz istraga protiv velikih tehnoloških kompanija o tome da li koriste monopolsku moć da brane i prošire svoju dominaciju na američkom digitalnom tržištu mogli bi dovesti do presuda koje će sprovođenje antimonopolskih zakona uvesti u nepoznatu teritoriju digitalnog doba, ocenjuje Volstrit džurnal.

Među mogućim argumentima protiv Gugla je da ta kompanija koristi svoju dominaciju u internet pretragama kako bi učvrstila svoju dominaciju u internet oglašavanju, stvarajući nepravičnu prednost nad izdavačima i rivalskim kompanijama koje prodaju i postavljaju reklame na internetu, navodi list, dodajući da se takođe tvrdi da Gugl koristi svoj dominantni osnovi posao da nepravično favorizuje druge svoje proizvode i usluge na uštrb rivala.

Kao mogući argument list dodaje da Gugl, zahvaljujući akviziciji potencijalnih rivala dominira softverskim oruđima na svakom nivou internet oglašavanja, dok mu status posrednika daje veliku moć, posebno zato što niko ne raspolaže količinom podataka koju Gugl ima o izdavačima, oglašivačima i onome šta potrošači traže.

S druge strane, Gugl je dobio ili zadržao ogromni udeo internet oglašavanje isključivanjem mogućih rivala, preko ugovornih obaveza koje otežavaju oglašivačima i izdavačima da rade s drugim kompanijama koje bi mu mogle biti konkurencija.

Kao mogući argument za odbranu Gugla, ističe Volstrit džurnal, jeste tvrdnja da ta kompanija ima zavidno mesto u onlajn oglašavanju, ali da nema moć da određuje cene. Takođe se može tvrditi da Guglovi postupci imaju za cilj da korisnici što pre dobiju informacije koje žele, što ponekad znači usmeravanje na Guglove sajtove i usluge.

Dok se s jedne strane tvrdi da oglašivači povećavaju potrošnju na digitalne oglase, ali da većina novca ide Guglu i Fejsbuku, a ne izdavačima čiji prihodi od oglašavanja nastavljaju da padaju, u odbranu tehnoloških kompanija bi se moglo navestida je slaba potražnja za starim metodama oglašavanja, a ne Guglova uloga u mašineriji tehnološkog oglašavanja, razlog što izdavači ne dobijaju više novca od digitalnog oglašavanja, ukazuje Volstrit džurnal.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side