11.12.2014 Beograd

Dušan Kojić – Koja: Moraš da se strpiš i sačekaš!

Dušan Kojić – Koja: Moraš da se strpiš i sačekaš! Foto: Disciplin a Kitschme promo
“Moraš da se strpiš i sačekaš. Počneš da se šališ. Nateraš javnost da te prepozna i prizna.”, ovako definiše svoj razvojni put Dušan Kojić – Koja, legenda srpske rok en rol i subkulturne scene i frontmen benda Disciplin A Kitschme u ekskluzivnom razgovoru za Novi magazin o prošlosti, sadašnjosti, i kontroverzama koje prate njegov rad.

Kulturno – zabavna akcija “Neukusu treba reći ne” održaće se 18. decembra u beogradskom SKC-u. Organizator je legendarna grupa Disciplina A Kitschme, a akciju udruženim snagama pored Discipline, izvode mlade snage domaćeg rokenrola, Straight Mickey And The Boyz, Bo, 16 osam 23 i Za DŽ, zatim Kreativni centar, Stripoteka Darkwood, Bombondžija Bosiljčić, Dechko Tzar, Geopoetika, DJSteva Glušac.

Upitan da na početku ragovora definiše šta to sve obuhvata termin “neukus”, Koja, legendarni frontmen Discipline Kičmekaže:  “Ah, bogami, dosta toga. Mediji, politika, ulica, zabava, kultura, umetnost, rokenrol, sve je zaraženo”.

 

Da li društvo koje će se okupiti u SKC-u garantuje “ukus”? I šta uopšte danas možemo podvesti pod “ukus”?

Bombondžija sigurno garantuje dobar ukus, zar ne? Biće više izdavača knjiga kao i nekih vinil – manijaka takođe. Ovo je naše viđenje dobrog ukusa. Ima takvih protagonista još, naravno, jer bilo bi stvarno mnogo loše da ih nema, a ovo je skup prilično različitih ekipa, kojima su dozlogrdili medijski besmisao, eksploatatorsko okruženje, lažni umetnici i “rokeri”, političari u svakom slučaju, kao i sveopšti nemar koji je ustvari ovde dominanta.

 

Lažni umetnici i rokeri? Da li, onda, neukusu pripada i mlada urbana kulturna elita koja održava određene veze sa političko – novčanim strukturama?

Kako da ne, sigurno. Novac i privilegije. Pa sad ako je bavljenje politikom najunosniji biznis, neko se neće libiti da se prikloni toj i toj političkoj stranci i potom zdušno, na granici histerije, braniti stavove svog lidera, da bi se kroz neko vreme, ko zna zbog čega razočan, potpuno okrenuo na drugu stranu i počeo da napada istu osobu! Mislim da tu, pre svega, osnovne kulture ima jako malo.

 

Trenutno su u toku nekoliko samoorganizovanih akcija za promenu postojećeg urušenog kulturno - društvenog stanja. Koliko ovde narodni aktivizam ima smisla, kad se osvrnemo na bližu, a i dalju prošlost?

Nisam ja osoba koja može dati iscrpan odgovor na ovakvo pitanje. Podržavam kulturne bune, naravno ako su spontane. Kakav je rezultat ? Tome ćemo svi svedočiti. Bitno je da nema nasilja, kao što je poneki put bivalo u prošlosti. Što se naše akcije tiče, to je jedna bučna zabava sa smislom, malo drugačiji rock koncert, nešto što je Disciplina kičme oduvek zagovarala. Nema mnogo veze sa klasičnim aktivizmom.

Kada smo kod aktivizma, ovogodišnji BITEF je otvoren predstvanom “A gde je revolucija, stoko?” Boruta Šeparovića, gde autor problematizuje postojanje autorskih prava na delo “Paket aranžman”. Pojedini autori albuma, među kojima si i ti, nisu dozvolili slobodno korišćenje pesama u predstavi. Smatrajući album javnim dobrom jer je formirao čitavu jednu generaciju, Šeparović to pozivanje postavlja kao paradigmu za “izdaju revolucije”, kao da je generacija novog talasa prešla na stranu struktura koje je kritikovala?

Fina neka paradigma. Eto i to ulazi u domen neukusa i ništa tu nije romantično, nego je samo bezobrazno. Kakav je to primitivni naslov, šta je to, kao neka uvreda? Klasičan odraz nemoći. Dakle, pre svega autor treba da se pita da li se slaže sa upotrebom njegovog autorskog dela u te i te svrhe, pa tek ako se složi, da se priča o naknadi. Ovde je postojanje autorskog prava potpuno zanemareno kao ideja, i evo, pojavljuju se neki paćenici koji stvar potpuno obrću. Lako je okoristiti se tuđim radom i trudom, hajde ti napravi nešto svoje, ako možeš...

 

Naslov predstave, ustvari je grafit osvanuo na zidu studentskog doma u Zagrebu 1991. koji je zamenio prvobitni naslov predstave “Mali čovek želi preko crte”, pošto si ti, kao autor tog stiha, zabranio korišćenje...

Dakle, ili jesi talentovan, ili nisi… A često ovi koji talenta nemaju su u teoretisanju vrlo jaki, ali na delu tanani. Znači, ja bi trebalo da budem počastvovan time što neko misli da je pesma “Mali čovek” toliko značajna da je maltene postala javno dobro, te da ne reagujem kad je upotrebi kako mu padne na pamet? Pa mislim, neće moći. Imam i ovde sličnih situacija, u drugačijem ruhu, pod okriljem navodne post-moderne, ljudi mi bukvalno otimaju ideje! Vizuelno, muzički, konceptualno…i onda moram da im podviknem, na ovaj ili onaj način... Autorsko pravo, intelektualna svojina je svetinja, drugovi “avangardni umetnici”, da ne pričam o nevaspitanju.

 

Ima i onih koji se pitaju da li je ta “revolucija”, suprotstavljanje sistemu od strane generacije novog talasa zaista postojala, ili je to idealizacija koja je naknadno stvorena?

Uopšte nemam nameru da predstavljam ili branim novi talas, ili pak obrnuto, jer i tada sam imao primedbe na učesnike istog, a danas je to jedan stari talas od pre 30-tak i više godina. Ali, ako baš hoćeš, samo pogledaj naše slike iz onog perioda, slike Čavketa, VD-a, Sahera ili Caprija iz Haustora ili pak učesnike Kugla glumišta, da li te “njuške” odaju nekog ko je bio lojalan sistemu? Ne bih rekao. Dakle, što se mene tiče, to je jedno podrazumevajuće stanje i nije potrebno da to eksplicitno ističem u svojim tekstovima, jer svoju poruku možeš da saopštiš na pametniji način. I da se ne zaboravi, mi se bavimo muzikom, koja često može da kaže više od reči.

 

Na kraju, može li se ovde uspeti ako si beskompromisan i nemaš uticajne prijatelje?  Ako može, na koji način?

Moraš da se strpiš i sačekaš. Počneš da se šališ. Nateraš javnost da te prepozna i prizna.

autor: Marija Banković izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side