Enigma Hodorkovski

Kiril Tuši

Reditelj dokumentarnog filma o kontroverznom ruskom oligarhu Mihailu Hodorkovskom bio je gost Beograda na premijeri svog filma na festivalu Beldocs.

To je bio povod za razgovor sa autorom ovog dvočasovnog političkog trilerau kojem je svaki sekund napetiji od prethodnog i koji na sasvim originalan način priča o najbogatijem čoveku u Rusiji koji preko noći postaje njen najpoznatiji zatvorenik.

Kako ste pronašli temu ili kako je ona pronašla vas?

Sa prethodnim filmom bio sam na festivalu u jednom sibirskom gradu koji je sponzorisala naftna kompanija za koju sam posle saznao da je bila u vlasništvu Hodorkovskog. Sve je izgledalo neverovatno raskošno za grad koji se nalazi usred ničega.

Šta vas je zaintrigiralo da o njemu  snimite film?

Nisam tada mnogo toga znao o njemu, osim da je bio veoma bogat i da je došao u sukob sa Putinom i zbog toga završio u zatvoru. Meni je to delovalo kao velika drama o čoveku koji je u jednom trenutku igrom sudbine izgubio sve što ima. Prvo sam želeo da o tome snimim igrani film, ali sam kasnije shvatio da sama realnost prevazilazi moju maštu i da je za tako nešto nemoguće naći novac.

Kako su reagovali ljudi u Rusiji kada ste se pojavili tamo s pričom da želite da snimite film o Hodorkovskom?

Uglavnom su govorili: „Zašto želiš da snimiš film o temi koja više nije aktuelna, on je već u zatvoru, on je čovek prošlosti...“. Ili, jednostavno, nisu odgovarali na moje pozive, ignorisali me, vređali..

Da li ste možda dobijali “dobronamerne” savete od moćnih ljudi u Rusiji koji su bili povezani s tom temom da možda na vreme odustanete?

To su mi zapravo svi savetovali. Svi do jednog.

Da li vas je to uplašilo?

U prvih nekoliko meseci dok sam živeo u Moskvi jeste. Čak sam u jednom trenutku počeo da vadim bateriju iz mobilnog telefona svaki put kada sam se sastajao s ljudima kakobih onemogućio da me prisluškuju.

Kako ste uopšte ubedili ljude da učestvuju u vašem filmu?

Posebno je teško bilo ubediti bivše rukovodioce Jukosa koji su izbegli u Izrael jer su njihove bezbednosne mere takve da uopšte nema načina ni da im priđete. Ali, preko njihovih nekadašnjih advokata i ljudi koji su im bili bliski posle dve godine uspeo sam da pridobijem i njihovo poverenje.

Otpočetka ste pokušavali da stupite u kontakt sa Hodorkovskim u zatvoru?

Ja sam mu napisao nekoliko pisama, ali dve godine nije bilo odgovora, sve dok nije video moj intervju u novinama, posle čega je odlučio da mi odgovori na sva prethodna pisma.Potom smo od institucija u Moskvi tražili da nam dopuste da snimimo intervju s njim, ali njihov odgovor je uvek bio negativan. Do intervjua koji smo uspeli da snimimo i kojim se završava film došli smo zapravo pukim slučajem, jer sam se svakodnevno muvao na njegovom drugom suđenju u Čiti. Iskoristio sam jedinstvenu šansu u trenutku kada je sa Hodorkovskim razgovarala nemačka ministarka pravde Sabina Lojthojzer Šarenberger. Njegovi advokati iznenada su me samo pozvali i rekli da imam deset minuta na raspolaganju da razgovaram sa Hodorkovskim.

Kako je vama delovao taj čovek, nekadašnji najbogatiji Rus, koji sada kroz kavez u sudnici odgovara na vaša pitanja vrlo samouvereno i sa osmehom na licu?

Moj prvi utisak bio je da je on čovek koji dobro kontroliše svoje emocije, prosto zato što je zatvorenik. Ako bi ih otvoreno pokazivao to bi moglo da ga košta života u toj situaciji. Druga bitna stvar kod njega jeste to što on još od osamdesetih ima izražen mesijanski pristup da mora spasiti ne samo sebe, već celu zemlju. Zato mi se čini da čak i kad bi postao predsednik ili premijer to prosto za njega ne bi bilo dovoljno, jer je njegov cilj mnogo veći, on je čovek sa misijom. Njegova misija je da reformiše celokupno rusko društvo.

Samo deo tog razgovora ušao je u konačnu verziju filma. Možete li nam otkriti bar deo onoga što nije?

Razmišljam da možda objavim knjigu u kojoj bi se našlo to što nije ušlo u film. Recimo, njegov odnos prema svom jevrejskom poreklu i tome što ga jevrejska zajednica doživljava kao svog. On je na to rekao da je počastvovan što ga jevrejska zajednica prihvata kao svog člana, ali da on sebe ipak doživljava kao Rusa sa izraženim patriotskim osećanjem prema svojoj zemlji. Ispričao mi je takođe da mu je jevrejsko poreklo bilo prepreka tokom osamdesetih  godina da postane visoki državni službenik i da su mu zbog toga sva vrata bila zatvorena.

Nekoliko nedelja pre premijere kompjuter sa filmskim materijalom ukraden je i iz vaše hotelske sobe na Baliju?

Dok sam bio na odmoru na Baliju radio sam poslednje izmene na filmu. Kada sam na kratko izašao iz sobe nestao je moj kompjuter na kojem je bila poslednja verzija filma. Osoblje hotela i policija ubeđivali su me da je to nemoguće i se tako nešto nikada pre nije desilo. Pokušali su de me ubede da lažem i da nisam ni imao kompjuter. Prethodne večeri sam završio konačnu verziju filma i kada se to dogodilo bio sam toliko besan da sam skočio sa balkona i povredio nogu.

Nekoliko dana pred samu premijeru na Berlinskom filmskom festivalu vaš studio je opljačkan i ponovo je nestala konačna verzija filma.

Berlinska policija tvrdi da je to bila samo obična provala, mada su nestali samo kompjuteri i hard diskovi sa filmom. Berlinski festival je imao još jednu kopiju i film je, na sreću, ipak prikazan.

Postoji li, prema vašem mišljenju, mogućnost da se Hodorkovski uskoro nađe na slobodi?

Jedino ako Medvedev to iskoristi kao svoj adut u predizbornoj kampanji za drugi mandat i pokaže Zapadu kako je dovoljno liberalan, kao što je ranije to obećavao. Ako to ne iskoristi onda će se ispostaviti da on zapravo jeste Putinova marioneta, koja je služila samo kao privremeno rešenje do novog Putinovog mandata koji sada može da bude i do 12 godina.