Ex-YU sa grožnjanskog FECIT-a

Foto: Promo

Naziv izložbe “...osamljen se kreći kao nosorog” iniciran je jednim od predstavljenih radova, ali može korenspondirati sa svim ostalim kreativnim stavovima i iskazanim poetikama, šaljući ujedno ideju organizatora FECIT-a, čiji je idejni osnivač Rok Kvaternik, kolekcionar i ljubitelj umetnosti, koji je od detinjstva vezan za Grožnjan. Naslovna sentenca je deo stihova indijske pesme “Nosorog”, a manifestuje i raznorodne radove nastale u okviru tog kolektivnog likovnog projekta.

Na izložbi se mogu videti radovi Atanasa Boteva, Andreja Brumena Čopa, Jakše Ćalasana, Vladimira Dunjića, Mitje Ficka, Petre Grozaj, Jane Kunovske, Marke Kusmuke, Saše Marjanoviće, Hrvoje Marke Peruzoviće, Nataše Ribič Štefanec, Stipane Tadiće, Milane Tucoviće, Katartine Zarić i Roke Zelenke.

Prema navodima autora teksta predgovora izložbe, likovnog kritičara Eugena Borkovskog, kustosa Gradske galerije Fonticus, Rok Kvaternik je uspeo da objedini na istom događaju, u isto vreme i na istoj lokaciji, autore iz zvanično (skoro) opresivnih državotvornih i nacionalno šarenih lokacija na rubu centralne Europe. Adrese iz biografija umetnika svedoče o tome. Veseli pomisao stoga da su se autori iz tzv. nesložnih državica bivše SFRJ odlično družili, ali i individualno delovali na načine koji su svakom ponaosob bliski.

- Čast mi je što sam deo ove likovne kolonije koja je krenula ovog leta u Grožnjanu. Kolonija nije unapred imala zadatu temu, pa sam pokušao da ujedinim rezultate nazivom izložbe “...osamljen se kreći kao nosorog”. Naslov komentara radova nastalih tokom projekta asociran je jednim od radova. Međutim, učinilo mi se da on može da korespondira sa ostalim kreativnim stavovima i iskazima i poetikama ostalih radova, rekao je Eugen Borkovski na otvaranju izložbe.

On je naveo da je konceptom ovog projekta želeo da pobedi ili preboli nelogične podele područja bivše Jugoslavije.

-Još je veća zbrka sa savremenom kreativnom praksom. Prezentuju se evroameričke pozicije, uz zanemarivanje razvoja iskonske vizuelne poetike Indije, Kine, Mongolije, Latinske Amerike... Zanemaruju se celi temati, ciklusi, borbe stavova i vizualizacije onih koji nisu pristali na zapadni, evrofilski način promišljanja”, naveo je Borkovski, primećujući da danas Evropa finansira travestirane autore koji su živeli u tzv. socijalističkom okruženju sasvim dobro, da bi danas vulgarnim konstruktima denuncirali prošlo političko uređenje.

-Ovde prvenstveno govorim o Jugoslaviji koja se znatno razlikovala po boljitku od zemalja sovjetske političke i administrativne dominacije. No, umetnost nije samo karikaturalno oslikavanje povesnog stanja. Umetnost nosi osobenost, iskonskost, britkost, ali i univerzalnost koja u prvom čitanju uopšte ne mora da bude vezana uz aktuelni sociopolitički diskurs, naveo je Borkovski, izražavajući posebno zadovoljstvo zbog održavanja projekta FECIT u Grožnjanu, koji je već pre 50 godina proglašen Gradom umetnika i koji kreativnost u više medija još i danas uspeva da zadrži živom.

Prema rečima Borkovskog, projekat bi se sa upitnom realnošću mogao nazvati i međunarodnim, ali deo učesnika pamti i zajedničko doba bivše, značajne države na svetskoj sceni, te raspad i rezultate tog komadanja: nove, male, nacionalizmima obojene državne tvorevine koje ostale, starije, moćne, manipulativne, korporacijama određene države, uz beskrupulozno izrabljivanje resursa, podučavaju profitu, a ne čovekom određenim odnosima.

-Ovim projektom svedočimo kako formalna komadanja teritorija, podele na vere ili nacionalnosti, a niti razapete žilet žice ne mogu oduzeti kreativno u čoveku, istakao je Borkovski.

Radovi nastali na FECIT-u, nakon predstavljanja u Gradskoj galeriji Fonticus i sada u Beogradu, biće izloženi i u Galeriji DLUL u Ljubljani.