Zašto toliko volimo božićne filmove? Jedan od razloga je nostalgija. Sećanje na detinjstvo kad je sve bilo bezbrižno nateraće nas da se sklupčamo na kauču i po milioniti put odgledamo “Sam u kući” čak i ako sve replike znamo napamet.
Ovi filmovi uglavnom mogu da se gledaju porodično bez bojazni od provokativnih scena. Često je u pozadini sneg, divan, paperjast i beo za razliku od bljuzgavice koja nas obično čeka u realnosti. Poručuju nam da su u životu važne male stvari i da nikakav novac ne može da nadomesti dobre odnose sa bližnjima.
Govore o nama poznatim problemima, ali njihovi junaci, za razliku od nas, ipak uspevaju da nađu rešenje. Srećan kraj je ovde imperativ. Da, često ćemo i plakati i smejati se, ali ovi filmovi nas uglavnom drže u pozitivnom raspoloženju i pružaju nadu da će se, na kraju, nekako, ipak sve “skockati”. I zato, gledajte božićne filmove.