10.07.2018 Bela Palanka

Hiljadugodišnji hrast u Divljani lista i bez debla

Hiljadugodišnji hrast u Divljani lista i bez debla Foto: Beta/Saša Đorđević
Hrast u selu Divljana kod Bele Palanke, koji je prema podacima Turističke organizacije te opštine star više od hiljadu godina, još odoleva vremenu iako je od njegovog stabla ostala samo kora.

 


Zavetni hrast prečnika dva metra i obima stabla 6,35 metara, sa prilaznog puta izleda poput svakog drugog džinovskog drveta – ogromno stablo i ogromna olistala krošnja. Međutim, sa strane suprotne putu, na dnu stabla nalazi se velika rupa, a ulaskom u nju vidi se da je od stabla ostala zapravo samo kora.

U rupu u hrastu istovremeno može da uđe pet osoba, a svi oni videće iznad sebe izdubljeno deblo i delić neba.

Turistička organizacija Bele Palanke, na osnovu raspoloživih spisa, promoviše hrast kao najstarije živo biće na Balkanu koje su podanici makedonskog cara Samuila zasadili još 1.026 godine.

Vršilac dužnosti direktora te organizacije Miloš Lilić izjavio je za agenciju Beta da će Bela Palanka pokušati narednih meseci da od nadležnih institucija dobije i zvaničnu potvrdu da je divljanski hrast nastarije biće na Balkanu.

Foto: Beta/Saša Đorđević

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije rekli su za Betu da starost hrasta kitnjaka procenjuju nа preko 700 godinа, ali da tačan broj godina nije moguće odrediti.

"Ne postoje pouzdаni metodi dа se odredi njegovа stаrost, pogotovu kаdа se uzme u obzir njegovo stаnje - ogromnа šupljinа i mаlo zdrаvog kаmbijumа. Sistem pouzdаnog određivаnjа stаrosti stаbаlа (Preslerovim svrdlom) u ovom slučаju nije moguć", naveli su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Stručnjaci zavoda procenju da je, s obzirom na dimenzije i izgled hrasta, šupljinа nа stаblu nаstаlа još pre nekoliko decenijа.

"Oko tog stаblа se nаlаze ostаci nekаdаšnjeg grobljа, moguće je dа je stаblo u tom periodu i oštećeno zаsecаnjem, tesаnjem ili požarom od svećа", kazali su u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Žitelji Divljane, sela udaljenog od Bele Palanke pet kilometara, govore da se hrast ne menja decenijama uprkost tome što je potpuno izdubljen.

"Od kako ja znam za sebe, a imam 70 godina, to drvo je takvo, ništa se ne menja. Selo se promenilo. Bilo je ranije puno ljudi i za Svetu Trojicu pored hrasta je išla litija, sekao se kolač, igralo se i pevalo. Pre desetak godina je sve to prestalo jer se u selu ostali samo starci", izjavila je Radica Ilić.

Prema njenim rečima, po pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno zavetni hrast se nalazi upravo pored puta kojim su nekada prolazili Turci, koji su tu i zakopali blago.

Mnogi su, dodala je, kopali u blizini hrasta ne bi li pronašli blago, ali teško je reći da li je to nekom pošlo za rukom.

Foto: Beta/Saša Đorđević

Odmah naspram hrasta koji zbog njegovog izgleda mnogi sa pravom nazivaju čudesnim, nalazi se još jedan, nešto manji i mlađi hrast. To stablo je starosti oko 350 godinа i prečnikа 1,2 metra.

Zbog verovanja da se u podnožju njegove krošnje nalazi izvor bioenergije koji leči mnoge bolesti, to stablo su pre par godina posećivali u bolesni ljudi iz mnogih mesta na jugu Srbije.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side