20.06.2013 Savinac

Hrast zaustavio Koridor 11: Niko neće da sruši ‘zapis’, svi se plaše prokletstva

Hrast zaustavio Koridor 11: Niko neće da sruši ‘zapis’, svi se plaše prokletstva Ilustracija (sxc.hu)
‘Zapis’ u selu Savinac na hrastu starom oko 800 godina našao se nasred trase autoputa u izgradnji Beograd - Preljina na Koridoru 11. Hrast će morati da bude srušen, ali je posao gotovo zaustavljen zato što niko od radnika ili seljana Savinca nema hrabrosti da poseče ‘zapis’ plašeći se da na sebe i svoje porodice ne navuku prokletstvo.

Sveta Denić, šefa radne jedinice preduzeća Planum kaže da hrast sa zapisom obima od oko 7,5 metara i visina od oko 40 metara usporava rad na izgradnji autoputa.  

“Stvarno mi nije jasno da je neko mogao da napravi takav previd prilikom projektovanja trase puta i da se jedan od najstarijih i najvećih seoskih zapisa koje sam u životu video nađe nasred trase. Njegovo rušenje je moglo da se izbegne, ali u fazi projektovanja, a sada je kasno jer su poslovi odmakli i ništa drugo ne preostaje nego da se ‘zapis’ poseče i to će biti urađeno narednih dana. Ja sam građevinac i znam da ovako mora da bude, ali ne mogu rečima da opišem koliko mi je kao verniku teško da zbog nečije nepažnje i greške mora da se obori seoski ‘zapis’ koji je preživeo toliko vekova”, kaže Sveta Denić.

Građevinski poslovi na izgradnji Koridora 11 su u punom jeku i odmiču predviđenom dinamikom svuda, osim oko seoskog zapisa koji je svojom krošnjom pokrio površinu od oko četiri ara. 

Otac Pertenije, starješina manastira Savinac, smatra ponašanje građevinaca opravdanim.

“Teško će se naći neko ko će dobrovoljno da učestvuje u seči, jer je reč o najstrijem svetom drvetu u kraju oko kojeg se vekovima litijalo. Ja sam kao starešina manastira na čijoj se parohiji nalazi ‘zapis’ uradio sve po crkvenim kanonima kako bi olakšao odluku graditelja da obore hrast koji se doskora nalazio na imanju Markeljića, kojima je zemlja, zajedno sa zapisom, isplaćena za potrebe autoputa. Ali i pored toga teško da će se tek tako naći neko ko će buldožerom ili testerom krenuti na ‘zapis’. Da je bilo pameti do ovoga nebi došlo, ali rušenje je sada neminovnost, kaže otac Pertenije.

autor: VPS izvor: Glas Srpske
Ostavi komentar (9) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 25.06.2013, 19:18h voja

    pa dobro kad su MARKELJICI UYELI PARE ZA ZEMLJU NEK UZMU I SVE ONO STO JE TESKO UKOLIKO SE ZA HRAST STAR 800 GODINA NE NADJE MESTO U PROJEKTU. NA IZLAZU IZ Venecije na auto putu izmedju dve kolovozne trake stoji drvo nisu ga hteli seci mada je 780 godina mladje od ovog hrasta. ostavite taj hrast na miru i obidjite ga .

  • 24.06.2013, 13:30h Davor

    Zapis kao razlog ne diranja stabla je po meni krajnost isto kao i projekat kojim se dovelo u pitanje očuvanja jednog takvog prirodnog bogastva ali upravo radi te prirodne vrijednosti, trebalo bi da se mnogi zapitaju sa kojim pravom utjecu na nesto sto se prirodno odrzalo do danasnjih vremena i siguran sam da ce se eventualno rusenje stabla odraziti na posljedice ali svih onih koji radi toga snose odgovornost, svjesni ili ne toga. Ovo drvo se u krajnjoj liniji moze premjestiti izvan predvidjene trase ukoliko nema vise mogucnosti za promjeniti projekat.., ako nitko ne zna kako.., odgovor je "Bilo kako!"

  • 22.06.2013, 15:37h Adam (1)

    Drvo od 800 godina se ne rusi. Zapis ili ne... Nikad nije kasno da se promeni projekat i malo preusmeri autoput... Unistavamo svoje vrednosti koje imamo. Kako onda da ocekujemo da budemo postovani od drugih kada nemamo postovanje prema sebi

  • 22.06.2013, 11:23h Jelica

    Ovo drvo je svetinja kao i crkva. Zgražavali smo se kad su Šiptari rušili i palili srpske svetinje na Kosmetu, a sada neki naši kvazi urbanisti uništavaju sve što im se nađe na putu.Sramota i grehota.Zar niko ne vidi lepotu ovog raskošnog stabla sa krošnjom za divljenje.Neke države stavljaju na svoje zastave list drveta koje je simbol te zemlje, a mi ni ovaj veličanstveni hrast koji je kao i srpski narod svedok mnogih istorijskih dešavanja,sečemo bez milosti sa puno oholosti, jer, Bože moj, država je država, može joj se.

  • 22.06.2013, 01:20h MIlan (1)

    daj bre dokle vishe ovi nazovi politicari iz bg-a da nas zajebavaju ovako aman... ionako ce put biti uzi koji centimetar a njihovi dzepovi deblji.... sramota je vishe...

  • 21.06.2013, 08:11h Lazar Stanojević (7)

    Poseći stablo koje je nadživelo vekove smatram zločinom najgore vrste. Onaj ko donese odluku o seči čini najteže moguće krivično delo koje možda, kao takvo, nigde nije upisano u krivičnom zakoniku ali je delo protiv prirode i protiv istorije. Ovo stablo bi hitno trebalo proglasiti nacionalnim dobro i objektom od posebnog značaja i zabraniti bilo kakvo ugrožavanje stabla. Srbijo, zar nikada nećeš shvatiti šta imaš i šta treba da čuvaš? Lopovi su pokrali ovu državu a sada zbog nečije birokratske gluposti i kratkovidosti traže opravdanja u troškovima preprojektovanja i izmene trase. Ma koliko to koštalo trebalo bi napraviti obilaznice oko stabla i ono bi ostalo kao svojevstan spomenik kod kojeg bi zastajali mnogi još možda generacijama.

  • 21.06.2013, 00:39h nesretnik (4)

    Ne?e ga se?i ni Velja, ni Mrka nego neki nesretnik . Drvo staro 800 godina zbog puta koji ne traje ni godinu.

  • 20.06.2013, 22:56h Milan (3)

    Po struci sam gradjevinac i znam za mnogo primera da je trasa puta ili ulice pomerena zbog previda u projektovanju, tako da je tvrdnja da je sada kasno za izmene u projektu najobicnija glupost. Realnost je da takve izmene povecavaju troskove realizacije projekata, pa je Velji i Mrki lakse da poseku hrast star nekoliko vekova nego da potrose jos nekoliko hiljada evra koji cak nisu ni njihovi. Savetovao bih mestanima da se hitno obrate Zavodu za zastitu prirodnih dobara i traze upis tog drveta u njihov registar, a onda niko nece smeti ni da pomisli da ga srusi.

  • 20.06.2013, 20:00h šiomigađura (7)

    Zapis ili ne, ali pobogu ovo drvo je staro osam stotina godina. TO SE ZAPRAVO NE RADI. NE SME SE SRUŠITI TAKVA VREDNOST!!!

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side