02.02.2019 Beograd

In memoriam Dušan Makavejev: Protiv tabua na filmu i u stvarnosti

In memoriam Dušan Makavejev: Protiv tabua na filmu i u stvarnosti Foto: Beta / Nenad Petrović
Dušan Makavejev, reditelj i scenarista, autor teorijskih i analitičkih tekstova iz oblasti filma i filmske umetnosti, urednik knjiga, dosledni borac za slobodu izražavanja i života

Priredio: Dragan Stošić

 

Postoji li dovoljno reči, u bilo kom jeziku, da se rekonstruiše stvaralačka energija čoveka čiji se neizbrisivi tragovi nalaze u knjigama, novinama, televizijskim i radio emisijama, u internet realnoj i virtuelnoj stvarnosti i, što je najbitnije, na špicama nekih od najznačajnijih filmskih ostvarenja koji se u istoriji svetske kinematografije vode kao jugoslavenski i srpski doprinos sedmoj umetnosti?!

Je li dovoljno reći “On nije jedan od onih, on je jedan“, kako je to definisao glumac Svetozar Cvetković? Ili, je možda, “kultni filmaš čije su ime pariški i njujorški filmoljupci izgovarali sa strahopoštovanjem“, po oceni filmskog kritičara Nenada Polimca.

Profesorki FDU, Mileni Dragičević Šešić, opet, čini se da je “Makavejev uspevao i svojim filmovima i svojom mišlju i svojim radovima i svojom duhovitošću, da razbija te naše oklope, te naše strahove i da nama svima pomaže da širimo opseg svojih ličnih sloboda“.

Ili se, možda, složiti sa konstatacijom istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića da, “iako će se posle tužne vesti o njegovoj smrti o Makavejevu govoriti kao o jednom od naših najznačajnijih filmskih stvaralaca, Makavejeva teško da možemo svrstati pod tako rutinsku odrednicu. On je ostavio neizbrisiv pečat u čitavoj jednoj istoriji duha, i kao umetnik i kao intelektualac, a možda još i više kao jedna autonomna ličnost koja je polje filmske umetnosti sagledavala kao polje neograničene slobode koja je rodno mesto svake inventivnosti i kreativnosti“. Dimitrijević dodaje i kako je Bejzil Rajt, u svojoj istoriji filma, zaključio da je Makavejev “izumeo svoju sopstvenu tehniku filmskog kolaža“ i da u kinematografiji nije postojalo ništa slično filmu Misterije organizma još od Ejzenštajnovog Štrajka, Dovženkove Zvenigore i Bunjuelovog Zlatnog doba.

Ali, da podsetimo.


Foto: Beta / Nenad Petrović

Dušan Makavejev (Beograd, 13. oktobar 1932 – Beograd, 25. januar 2019) bio je jugoslavenski i srpski režiser i scenarista. Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prve filmove snimio je u Kino klubu Beograd 1950-ih godina, dok prve profesionalne filmove realizovao u produkciji Zagreb filma. Jedan od osnivača filmskog crnog talasa. Njegovi filmovi obiluju asocijacijama i metaforama, koje ostvaruju naizgled površno dejstvo, ali donose istinitost i slobodan duh. Kao pristalica i veliki poznavalac dela psihologa Vilhelma Rajha, njegova učenja komponuje u svoje filmove. Film WR – Misterije organizma (1971) posveta je, između ostalog, ovom nikad dovoljno priznatom revolucionaru-psihologu.

Bio je urednik nekoliko listova (Student, Književne novine...), pisao za časopise. Imao je zapaženu ulogu u studentskim demonstracijama 1968.

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada (Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, nagrada Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo i Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Filmska legenda koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu. U septembru 2018. promovisan je u počasnog doktora beogradskog FDU. “Na mladim umetnicima je teret da poprave svet“, poručio je tada Dušan Makavejev.

Ipak, najmarkantnijim momentom u svojoj karijeri, kako je rekao u jednom intervjuu, Makavejev smatra prvi avgust 1964. “Tada sam se oženio“, rekao je, dodajući da je od tada drugi čovek. “Postoje veliki delovi mojih filmova koje je ona napravila. Bila je moj asistent, radila izbor glumaca, radila je sa kompozitorima...“, objasnio je Makavejev.

Priču o stvaralaštvu Dušana Makavejeva, ipak, počinjemo od sredine, ili možda od kraja.

 

REVOLUCIJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI: Kulturni proizvod prelomnih 1960-ih, film WR – Misterije organizma, nastao u vreme velikih društvenih gibanja u svetu i tadašnjoj Jugoslaviji, krajem šeste i početkom sedme decenije prošlog veka, nije označio prekretnicu u filmskom stvaralaštvu, kako se pretpostavljalo nakon projekcija u Kanu. Ironično, nije dospeo ni do gledalaca kojima je bio namenjen. Autor i producent, zaneseni slobodom ličnog izražavanja i nezadovoljstvom mladih, pokazalo se, precenili su vlastitu i moć jednog filmskog umetničkog dela u sukobu sa političkom i birokratskom mašinerijom. Seksualna revolucija i Rajhova ideologija o moći kosmičke biološke energije još jedanput su poklekli i završili kao ekstremistički proizvod. Revolucija je, tako, ko zna koji put, pojela svoju decu. Film je bio zabranjen, direktor producentske kuće Neoplanta filma uklonjen, a autor marginalizovan u filmskom stvaralaštvu.

Ali, ništa nakon toga nije bilo kao pre. Mnogo toga se, nakon ovog filma, u domaćoj filmskoj industriji promenilo. Ljubavne scene na filmu postale su mnogo slobodnije i češće korišćene, procvetala je sloboda i kreativnost filmskih stvaralaca, ali i kontrola i opreznost cenzora i političkih centara moći, u smislu intenzivnijeg korišćenja filma u sprovođenju vlastitih ideologija i održavanju sistema, bilo da je reč o državnoj ili klasnoj moći.

“Nakon gotovo pola veka može se reći da je film bio originalan izraz jednog diplomiranog psihologa, zanesenog psihoanalizom i životnom pričom Vilhelma Rajha i njihovog uticaja na aktuelna kulturna i politička zbivanja u zemlji i svetu. Nastao je na talasu pokreta mladih i njihove reakcije na postojeće političke sisteme, različitim kulturnim obrascima (rok muzika, hipici, moda i sl) i masovnim demonstracijama. Makavejev je filmom WR – Misterije organizma nastojao da reafirmiše učenje Vilhelma Rajha, čiji se koncept svetske seksualne revolucije naizgled uklapao u nove pokrete i stremljenja mladih. Film je, za ono vreme, po rediteljskom pristupu, korišćenju ogoljenih seksualnih scena, slobodi iznošenja sudova prema političkim sistemima, zaista predstavljao smeo i originalan pristup. Izazvao je veoma kontradiktorne reakcije, podigao veliku prašinu u javnosti, zainteresovao domaću i svetsku štampu i posle nekoliko zapaženih svetskih premijera, definitivno zabranjen“, izvod je iz duže analize Bojana Kumovića.

 

SUBVERZIJOM PROTIV GNJAVATORA: “Da bi bili oslobađajući, filmovi ne moraju da budu puni nekih krika i nekih pesnica i nekih pokreta. Film prosto treba u sebi da ima neku ležernost. I ako to ima nekog duha, to postaje subverzivno... Onda počinju da ti se javljaju neki gnjavatori čiji je zadatak da zabranjuju filmove. To je znak da je film uspeo, da si poremetio neke stvari i da oni moraju da se brane“, objasnio je jednom prilikom Makavejev.

WR – Misterije organizma (WR·- Mysteries of the Organism) – jugoslavenski film, snimljen 1971, u režiji Dušana Makavejeva. Film je sniman na lokacijama u SAD i Jugoslaviji u periodu od 1968. do 1971. Deo koji je snimljen u SAD je dokumentarnog karaktera i bavi se sudbinom Frojdovog učenika Vilhelma Rajha, čije su knjige odlukom američkog Federalnog suda iz 1954. proglašene ilegalnim i spaljene u prisustvu službenih lica. Između ostalog, film se bavi pitanjima crvene buržoazije i seksa. Himnu za film je napisao i izveo Bulat Okudžava. Igraju Milena Dravić, Ivica Vidović, Jagoda Kaloper, Tuli Kupferberg, Zoran Radmilović, Džeki Kertis, Miodrag Andrić, Živka Matić...

Film je 1971. prikazan članovima cenzure, a Makavejev je tom prilikom izjavio da ne želi da stranci njegov film prikazuju kao film koji je jugoslovenska cenzura zabranila. “Kao autor, spreman sam da preuzmem svaku odgovornost: umetničku, društvenu i političku“, dodao je. Cenzura je tom prilikom odobrila javno prikazivanje filma, a Republička komisija za pregled filmova SR Srbije je 10. maja 1971. izdala Rešenje o davanju odobrenja za javno prikazivanje filma. Međutim, Javno tužilaštvo SR Srbije, poslalo je dopis Republičkoj komisiji za pregled filmova, kojim je javni tužilac, na osnovu člana 15. Zakona o javnom tužilaštvu, obustavio izvršenje Rešenja od 10. maja 1971, čime je zabranjeno javno prikazivanje filma. Film je u Jugoslaviji prvi put javno prikazan 1986, kad je sa njega skinuta zabrana iz 1971.


Foto: Beta / Nenad Petrović

 

OD CENZURE DO EMIGRACIJE: Isto toliko, ako ne i više, svaki od filmova Dušana Makavejeva nastajalih do Misterije (od kraja 1950-ih i tokom 1960-ih), izvršio je nemerljiv uticaj na kinematografiju ovih prostora, najpre jugoslovensku a potom i onu stvaranu u Srbiji.

Sa cenzurom se susreo posle kratkog filma iz 1958. Spomenicima ne treba verovati, koji je pažnju privukao erotskim scenama. I dokumentarac Parada (1962) nije prošao bolje. Film je bio cenzurisan zbog scene u kojoj je prikazan Josip Broz kome dok izlazi iz svoje limuzine prilazi gatara i nudi da mu za 1 dinar predvidi budućnost.

Prvi igrani

“Poklonicima narativnog filma cjelovečernji igrani prvijenac Dušana Makavejeva Čovek nije ‘tica (1965) njegovo je najzanimljivije ostvarenje, jer su ludističke intervencije – kasniji Makov zaštitni znak – svedene na minimum. Tema je najočitije izložena u završnici u kojoj glavni junak (Janez Vrhovec), sredovječni inženjer u rudarskom kompleksu u Istočnoj Srbiji, na svečanosti koju uveličava izvedba Beethovenove Ode radosti, prima odlikovanje za svoj rad, dok istodobno, u kamionu parkiranom ispred tvorničke hale, njegova ljubljena (Milena Dravić) grca od zanosa u zagrljaju puno mlađeg šofera (Boris Dvornik). Na vrhuncu u inženjerovoj karijeri odigrava se trenutak njegova najdubljeg intimnog poraza“, beleži Nenad Polimac.

Film iz 1967, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, obiluje metaforama i asocijacijama na društvo koje je samo naizgled zdravo, zbog čega je bio u nemilosti tadašnje vlasti. Stekao je veliku popularnost u Srbiji i svetu. Ostala je čuvena scena sa nagom Evom Ras i crnom mačkom. Pored Eve Ras u filmu igraju Slobodan Aligrudić, Ružica Sokić i Miodrag Andrić – Ljuba Moljac.

Godinu dana kasnije realizovan kolaž, Nevinost bez zaštite (1968) reprezentativan je primer filmskog ready-made postupka. Nekima se činilo da se Makavejev zasitio realističnog igranog filma, pa je odlučio da koristiti tuđe radove. Prava Nevinost bez zaštite snimljena je 1942, a Maka je, verovatno, provociralo to što je u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata taj film izbrisan iz svih službenih filmografija.

Nakon dešavanja sa Misterijama organizma, praktično proteran sa prostora bivše Jugoslavije, Makavejev emigrira. Obreo se u svetu, reklo bi se, gde su ga bolje razumeli...

U tom periodu realizovaće filmove: Nedostaje mi Sonja Heni (kolaž radova grupe autora, 1972), koji su režirali Karpo Godina, Tinto Bras, Puriša Đorđević, Miloš Forman, Bak Henri, Dušan Makavejev, Pol Morisi i Frederik Vizeman; Sweet Movie (1973); Montenegro or Pigs and Pearls (1981); The Coca-Cola Kid (1985); Manifesto (1988); Gorila se kupa u podne (1993), Rupa u duši (1994)...

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side