06.01.2018 Beograd

Intervju Ivana Rašić: Podnošljiv život je onaj sačinjen od iluzija

Intervju Ivana Rašić: Podnošljiv život je onaj sačinjen od iluzija Foto: Alek Živković
Hip-hop umetnica poznatija kao Sajsi MC zbunjuje i konsternira ljude okolo jer to radi s lakoćom

Razgovarala: Zorica Kojić

 

Beskompromisna reperka na sceni, Ivana Rašić poznatija kao Sajsi MC u stvarnosti je decentna mlada dama, inteligentnog stava i autorskog stila koji teško da se može podvesti pod nešto pljosnato i jednoobrazno, u smislu neke opšte kategorije. Njen hip-hop način, oštrog i sočnog jezika, ne priznaje pravila i klišee čak ni svog žanra. Granice i ograničenja,+za nju su druga imena za izazove, umetničke i kakve god. Od ranih dana nastupa sa bendom, do današnjeg formata trija – ne robujući ničemu i držeći se samo sopstvene ideje o tome šta treba reći u određenom trenutku – Sajsi MC se vremenom izgradila u jednu od najzanimljivijih ličnosti na našoj muzičkoj sceni. Ostaje nam da se samo nadamo kako će Nova 2018. doneti, ako ništa drugo, bar još mnogo novih kreativnih persona koje se ne boje da razmišljaju isključivo svojom glavom, kao što to čini odvažna Sajsi.

 

Da vas odmah na početku pitam – kako uspevate da izazovete toliko snažne kontroverze svojom pojavom i svojim radom? Kada ste najpre primetili da se to dešava i šta mislite da najviše zbunjuje, konsternira i istovremeno oduševljava ljude u vezi sa vama?

Skandali i kontroverze, vezano za moj rad, slučajni su, to jest ništa nije unapred sa moje strane određeno i odrađeno da bi talasalo. Dešavalo se da ni kriva ni dužna budem u centru nekih skandala, a znamo da je većina skandala isfabrikovana... Međutim, meni se redovno dešava prirodna iliti organska drama iako to ne želim. Smatram da je oštećujuće i naporno biti stalno u ulozi skandal-majstora jer to veoma škodi autorstvu – autorski rad je onda stavljen u ulogu građanina drugog reda, a sve je podređeno izazivanju šoka. Tako da nisam pristalica takvog metoda. Neke rime koje su meni, da ih nazovem regularne, za nekog drugog su degutantne i šokantne. Same psovke ne smeju biti svrha sama po sebi već je njihov odnos – ceo kontekst – taj koji treba da izazove reakciju. Vezano za pitanje šta je to što ljude kod mog rada zbunjuje ili oduševljava, ne mogu da odgovaram na to, ne bih da se udubljujem, neka to ostane potpuna misterija za mene. Samo ću reći da mi je drago ako je tako jer to je jedina stvar koju radim s lakoćom, to da zbunjujem i konsterniram ljude.

 

Kad ste prvi put osetili rađanje svoje muzičko-scenske persone Sajsi MC ispod kože? Pominjete često da vas muzika naizgled nije uopšte zanimala u detinjstvu u smislu nekog muzičkog obrazovanja – ali, kad je zapravo, kako i zašto došlo do te iznenadne zainteresovanosti?

Sajsi MCrodila se kad je prvi put u klubu Akademija uzela mikrofon u ruke i stala na binu. Muzika mejezanimala najviše od svega u adolescentskom dobu, to jest, da preformulišem, bila mi je jedini svet i prozor u svet, ali to je bilo pasivno konzumiranje muzike. Ona je bila centar mog sveta jer je na mlad mozak i telo delovala kao afrodizijak, kao vrlo jak afrodizijak koji ima moć da delegira tuđa iskustva i osećanja i da te bacaka tamo-vamo, ali kao i svaka droga, vremenom prestane da radi ili radi slabije. Nisam u tom periodu, ili se bar ne sećam, želela da stvaram muziku, više sam bila naklonjena toj književnoj strani. Tako da je rep u stvari savršen žanr za mene jer je vrlo tekstocentričan.

Nikad nisam želela da idem u muzičku školu jer sam stvarno mrzela i ovu regularnu, mrzela sam sve vezano za školu i decu,i nastavnike,i tu zgradu i sve, sve... tako da bi mi muzička škola tek teško pala. Iznenadna zainteresovanost pojavila se tek kad sam otkrila da kroz rep mogu kreativno da se izrazim, kreativan rad je obogatio moj život.

 

Vaš otac je muzičar, sestra takođe, a vi ste jedna od najzanimljivijih hip-hop autorki danas – šta je to bilo muzički najpodsticajnije u vašoj porodici? Jeste li pevali, svirali zajedno po kući, slušali ploče, radio, posećivali koncerte kojih se sećate?

Tata se profesionalno bavio stomatologijom, muzika mu je bila hobi, hobi kojim nikad nije prestao da se bavi. U našoj porodici svi smo zaluđeni nekim drugim žanrom i retko kad smo mogli da se konsolidujemo za zajedničku žurezu. Najbitnije u celoj priči jeste to da roditelji nikad nisu ni Tijani ni meni sugerisali šta treba da slušamo – nikad se nisu mešali u to. Takav njihov pristup za mene je bio velika životna lekcija jer sam svedok kako roditelji žele da modeliraju svoju decu i nameću im svoj ukus, praveći od njih svoje kopije bez stava ili stvarajući buntovnike koji grade sebe kroz negaciju nametnutog žanra. Milion puta sam videla roditelje očajne što im deca slušaju,na primer,narodnjake, pa pokušavaju da im zabrane, što je baš pogrešno. To su stvari koje treba da se prepuste slobodnoj volji jer nametnuti izbor ukusa stvara male robove.

 

Ko su bili vaši muzički heroji u pubertetu, prva kupljena ploča, uticajan spot koji vas je razneo u paramparčad?

Kad se pojavio spot za pesmu Regulate od Warren G-ja i Nate Dogga, to jest kad sam čula pesmu i videla spot raspametila sam se, pa se onda pojavio grunge, u isto vreme i rap muzika, pa malo rejv kultura. Ukratko, devedesete, uzduž i popreko i r’n’b i jungle, pop i punk.


Foto: Alek Živković

 

Uporedo sa muzikom, tu je i sastavljanje rima – jeste li najpre počeli da ih pišete ili da ih izgovarate u ritmu? Pobegne li vam ponekad neki sjajan stih i misao, kad ono što spontano izgovorite naglas treba i da se zapiše?

Prvo sam počela da pišem rime, kao poeziju, i tako je bilo nekolikogodina, nonšalantno pisanje bez neke ambicije. Ali, apetiti rastu,i kad sam uletela u celu muzičku priču ego mi je proradio na najjače, kao što i treba svakom MC-jui tada je alavost dostigla vrhunac. Jer, prvo je bilo: ajd’ samo pomozi bože da snimim pesmu, nakon toga ide – jao, jao... ajd’ samo spot... pa onda: moram da overim najveći festival u regionu i – tome nikad kraja. Malo sam se udaljila od pitanja, ali to vam je neki put od pisanja poezije do rima koje se rade namenski za muziku... a što se tiče rima pobegulja, to je najveća kazna, uglavnom mi neke dobre padnu na pamet pred utonuće u san, pa ja samouvereno pomislim kako ću to zapisati odmahčim ustanem ujutro i to se nikad nije desilo dosad, to je lekcija koju nikad neću naučiti.

 

Je li teško pamtiti dugačke tekstove u repovanju, menjaju li se ti stihovi pevani uživo, od situacije do situacije, pamtite li neki takav događaj?

Meni lično nije teško da pamtim jer su moji,pa ih volim. Ranije je u nastupima bilo podosta menjanja jer je sve bilo kao nekipolufreestyle, pa je bilo prostora, ali kako je prolazilo vreme i nastajalesupesme, došle su i probe i rezultat svega toga je da imamo navežban nastup i postavljen temelj, a kad je takva situacija, onda su neke male izmene dobrodošle jer ništa ne remete. Međutim, problem je kad nisi navežbana i nisi spremna za binu jer tada zavisiš od svog raspoloženja, ako ti se tog danane nastupa – neće biti dobro, a ako ti se nastupa – onda ćeš da pokidaš. Zato je najprofesionalnije da je sve navežbano i onda možeš da se igraš koliko hoćeš jer imaš bazu.

 

Nazivaju vas reperkom i hip-hop umetnicom, ali ima i mišljenja da ste vi neko kao Lady Gaga u našoj popularnoj kulturi, vezano za prolaženje kroz različite žanrove i inspiracije na način da ipak sve vreme zadržavate svoju vlastitu autorsku ličnost. Kako vam se to čini, dopada li vam se Lady Gaga ili bilo ko sa te inteligentne pop scene ovog časa u svetu?

Naravno, veomaje volim i cenim i to poređenje mi prija. Moj cilj je da se proširim na što više žanrova, tu jemoja snaga, ne mogu se vrteti u okviru jednog te istog jer onda nema napretka. Moraš konstantno izlaziti iz svoje komforne zone, u suprotnom si zarobljena u limbu,gde te svi hvale i tapšu po ramenu jer nisi izdala prave vrednosti. Ja ću konstantno da izdajem prave vrednosti i samim tim pravim nove kriterijume koje mlađe generacije treba da opovrgnu.

 

Ko su vaše najomiljenije rep muzičarke i muzičari?

Što se tiče reperki,volim staru školu, Lil’ Kim, Foxy Brown, tu je i Trina... pa, Rah Digga, njihov rep je i dalje aktuelan, bez obzira na protok vremena. Od rep grupa volim OutKast, oni su i dalje za mene veoma progresivni i njihovi albumi pariraju današnjim izdanjima... ili sam možda samo nostalgična (smeh).

 

Jeste li ikada bili diskriminisani ili rečima povređeni zbog onoga što radite, kao žena i autorka? I od koga potiču takvi napadi po vašem mišljenju?

Kako da ne, to je redovno stanje stvari... strašno je što smo svi na sceni navikli na takvu atmosferu. Toga je bilo mnogona početku, možete li da zamislite kakve su bile reakcije na mene 2002. godine, od podsmeha do negiranja mog autorstva. Rep scena smatra da žena nema dovoljno jak ego da bi bila MC, a moj ego je monstruozno veliki i nije me sramota to da priznam, moram ga stalno obuzdavati. Najviše me vređa kad me pitaju da li sama pišem tekstove, to ne zvuči kao strašna stvar, ali to je dobar pokazatelj da se sumnja u moje autorstvo samo na osnovu rodne pripadnosti.


Foto: Alek Živković

 

Kakvu poruku šaljete svojim pesmama, koje stvari u ovoj našoj svakodnevici prouzrokuju vaš najveći revolt? O čemu ili, tačnije rečeno, o kome govori pesma Antifa Kučke?

Nezgodno mi je kao autoru da govorim o poruci, ne bih da dajem interpretaciju. Super mi je što kad se pojavi pesma ima trilion različitih tumačenja i doživljaja, mene zabavlja da čitam komentare i impresije publike. Stvarno se ispostavi da nekad neko da tumačenje koje meni ne bi palo na pamet, tad se impresioniram jer sam ja to izazvala kod nekog. Tako i ja učim od njih, to je dvosmerna ulica, razmena mišljenja i energija, a ja čujem sve glasove upućene meni iako mnogi misle da nije tako. Stvaram sama sa sobom, ali zajednički je doživljaj prezentacija pesama. I ovde dolazimo do pesme Antifa kučke,koja, čini mi se, ima najviše različitih tumačenja iako sam mislila da je vrlo određena. Ukratko, sagradila sam dve utopijske potkulture, sa jedne strane profeminističkog levičara, dizel baticu i aktivistkinju, antifa amazonku... i stavila ih u ljubavni odnos, pojačala sam im karakteristike, izgradila estetiku, da bih mogla da komuniciram sa simbolima. Moram da napomenem da u realnosti ne postoje predstavnici ove dve utopijske potkulture, u tome je štos, pokušavala sam da dam model kojemtreba stremiti.

 

Osećate li da je ovo vreme divlje kapitalističke euforije, sa svim svojim amblemima nazadnjaštva, nešto što umetnost može da promeni? Koliko socijalna kritika koja probija iz vaših pesama dopire do šire javnosti, sem kroz kontroverzu i iščuđavanje s početka našeg razgovora?

Ovo vreme najgoreg, najdevastiranijeg kapitalizma ne može spasiti nikakvo čudo, niti revolucija niti poluranjena umetnost, baš je iluzija misliti da umetnost može napraviti neki radikalankorak koji će promeniti nešto. Umetnost radi na sitno, korakčić po korakčić... sitno, sitno... samo za pojedince bitno. Sve je podređeno tržištu, ponuda-potražnja... loša nam vremena dolaze.

 

Nedavno ste predstavili nove pesme sa predstojećeg albuma Rad, rad i samo bleja – naslov je bez sumnje proročanski, premda se već i ostvaruje. Kako ga vi tumačite, o čemu se radi u pesmama koje će se naći na njemu?

Zaljubljena sam u nove pesme sa albuma Rad, rad i samo bleja, ovo je naša lokalna zajebancija koja može da se primeni na globalni nivo... neka svako doživi kako želi. Nas troje, DJ B.k.o,Tijana i ja živimo rad, rad i samo bleju.

 

Hoće li se nešto za vas i sve nas promeniti u Novoj 2018.ili je novogodišnje iščekivanje čuda definitivno nepovratno prevaziđeno u ovom vremenu očajanja i otupelosti?

Bojim se da će nam biti samo gore, u stvari, sigurna sam u to, ali eto... slatko je nadati se i upasti u tu novogodišnju euforiju, i tako svake godine... podnošljiv život je život sačinjen od iluzija, tako jedino možemo preživeti.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side