11.02.2018 Beograd

Intervju Jagoš Marković: Svako ima nekog svog Agatona

Intervju Jagoš Marković: Svako ima nekog svog Agatona Foto: Nebojša Babić
O Nušiću i njegovim junacima, ovdašnjem mentalitetu i lepoti pozorišta, poznati reditelj govori za Novi magazin

Razgovarala: Marija Krtinić

 

Teatarska 2018. počela je premijerom predstave Ožalošćena porodica u režiji i adaptaciji Jagoša Markovića. Nacionalni teatar počeo je ovim komadom obeležavanje velikog jubileja – 150 godina postojanja. Ovom predstavom Narodno pozorište u Beogradu obeležilo je i osam decenija od smrti najvećeg srpskog komediografa i jednog od upravnika NP Branislava Nušića. Mnogo važnih datuma vezano je za ovu komediju o pohlepi, licemerstvu, gramzivosti... u kojoj igraju Saša Torlaković, Radmila Živković, Danica Maksimović, Nebojša Dugalić, Vanja Ejdus, Aleksandar Srećković, Nela Mihailović, Slobodan Beštić, Suzana Lukić i Dušan Matejić.

 

Gospođa ministarka, Dr, Sumnjivo lice... sad Ožalošćena porodica. Zašto se stalno vraćate Nušiću? Šta je vama kao reditelju najinspirativnije u njegovom delu?

Ako preskočim sva opšta mesta koja su tačna, o njegovoj genijalnosti, večnoj savremenosti itd., reći ću ta duhovitost i ta autentičnost njegovog duha, njegovih likova, kao i autentičnost ovog mentaliteta, ovog kolorita, ove duhovitosti ovdašnje... Autentičnost i duhovitost. Dve kategorije koje nisu na ceni u ovom trenutku, ali su i te kako važne. Postoje iako se često ne pominju.

 

Ožalošćena porodicaživopisna je galerija likova male pameti koji se takmiče lažima, klevetama i cinizmom... Čini se da ne treba mnogo tragati za njenom vezom s našom savremenošću?

I ovom danas i onom juče i onom sutra. Ljudi smo.

 

Jesu li osobine vaših junaka (gramzivost, pohlepa, bahatost, hipokrizija i beskrupuloznost) danas postale poželjne osobine za sve one koji u ovom društvu žele da uspeju?

Ne razmišljam u tim kategorijama, kako uspeti, itd. Ja verujem da se u životu uspeva radom i darom. Za šta god bio taj dar. Svako ima za nešto dara. Treba biti pošten, vredan, istrajan. Zvučim sam sebi kao iz nekog bukvara, ali ja tako mislim. E, sad, ako treba da iskritikujem ovo vreme i ovaj sistem vrednosti/nevrednosti, ok. Smatrajte da sam to učinio. Ali mi je dosadno da sve isto pričam jer postoji i ovo što najpre rekoh i ne može nam alibi biti uvek ovo vreme. Alibija nema.

 

Dobro, ali ko je onda danas Agaton Arsić, vođa tog krvoločnog čopora?

Svako ko hoće da vodi grupu i da je prevari da bi se on ovajdio. Agatoni se rađaju. Ima ih po porodicama, odeljenjima, klasama, pozorištima, državama, vladama... mesnim zajednicama, bolnicama, fakultetima... rodiš se kao Agaton. Za početak kao dominanta, i kao ološ, i kao predator. Svako ima nekog svog Agatona. Ali za početak moraš biti deo ožalošćene porodice i čekati neko nasledstvo koje bi malo i prekrojio u svoju korist, ako je moguće. A ne moraš ni biti u srodstvu baš. Ako nisi iz ožalošćene porodice, nemaš ni Agatona. Slobodan si i svoj.

 

Nušić je u ovom komadu svoju kritičku oštricu usmerio na pokvarenu i licemernu porodicu?

I kroz nju dao veću sliku... Porodica je uvek slika sveta u malom. Ona to zaista jeste.

 

Njihova bitka za ostavštinu nije samo to. To je i bitka za spas. U kojoj meri danas naše celo društvo živi na snovima o velikom nasledstvu?

Uvek živimo u snu da će neko da nas spasi i kad dođe ovo ili ono, sve će biti dobro. A neće. Mi se pitamo za svoje živote. Nema Evrope koja će urediti naše duše, na primer. Hoću reći da ravni postojanja jesu razne. Mnoge zaboravljamo. Naše društvo prestaje biti zanimljiva tema. Mnogo posla ima svako od nas sa samim sobom. Da probamo možda tim putem...

 

Kažete da će se teško prepoznati oni koji treba da se prepoznaju jer takvi ljudi uvek misle da je reč o nekom drugom. Kome je onda predstava namenjena? S kakvim ciljem radite danas u pozorištu?

Predstava je namenjena publici, kao i uvek. Ne adresiram na lične adrese ovih ili onih. Pa ja verujem u snagu i lepotu pozorišta na jednom višem nivou. Onom pravom i jedinom. Na kom ono traje vekovima!

Sigurno je da pozorište ne bih ponižavao terajući ga u ravan dnevno-političkog aktuelnog aktivizma, a opet, da je sve iz ovog vremena i senzibiliteta, to se podrazumeva... Trudimo se, međutim, da budemo u umetnosti, a ne u pamfletima koji će kao promeniti svet. Pamfleti ga ne menjaju. Umetnost ga oplemenjuje, itd., itd. Neugodno mi je da ovo moram i da izgovaram. Najiskrenije!

 

Premijera vaše predstave obeležila je 80 godina od smrti Branislava Nušića. Šta je to ovaj komediograf video u našem društvu što drugi pisci nisu, pa se i dalje rado igra na scenama domaćih pozorišta?

Za to bi mi trebala knjiga da sve napišem. Ali nemojmo se baviti poređenjima. Ona su uvek kobna. Sva. Naročito u umetnosti. Svaki pisac je jedan svet za sebe, nema poređenja. Nemoguća su. Nema više i manje. Nećemo nikog ponižavati poređenjima. Ona uvek i svakog ponize, ko god se našao u njima. Ona služe samo onima koji ih nameću, da bi oni jadni bili važni. Bar u tom času. Pa imamo bar pisaca. Sterija, Bora Stanković, Nastasijević, Crnjanski... ijaoj, o koliko se ogreših što ih sad ne navedoh... a i to što kažete o našem društvu? Pa ima i ravan kod velikog pisca koja nije ona koja se tiče društva! Da je samo o društvu pisao, bio bi brzo zaboravljen. Kao i njegovo društvo, što nas ne zanima. On je ušao u večno. Zato postoji i danas. Večno nije kategorija društva nego čoveka ili ljudi, u množini ili jednini, svejedno. I ne u socijalnom smislu, kako ja bar čujem reč društvo. Socijalni život, društvo... preusko je to.

 

Kaže se da je Nušić večan jer je pisao o mentalitetu našeg društva. Koliko smo spremni da se suočimo sa svojim manama, ako uvek o njima mislimo kao o posledicama našeg mentaliteta?

Mislim da kao zajednica uopšte nismo skloni da se suočavamo sa svojim manama jer ni kao pojedinci za to nismo spremni. Rekoh vam, kao što se ovo i ono krije iza mentaliteta, tako se i mi skrivamo iza društva. To društvo smo mi i naše je društvo odraz nas kakvi jesmo. Suočavanja ne prijaju egu. Šta se može, na tom smo uzrastu. Ali isto tako ne mislim da smo najgori od najgorih, kako se često čuje, jer je i ta krajnost isto jedna moda i laž. Nit smo najgori nit smo najbolji. Sve su te krajnosti neki palanački narcizam. A ima ovde predivnog sveta, budite sigurni, predivnog, i to ne malo. Samo ne vole da se trpaju oko govornice. Nego ćute i gledaju, žive svoje lepe živote, čitaju dobre knjige, slušaju savršenu muziku i znaju šta je šta. Nisu baš pri parama, ali šta se tu može. Uvek nešto fali. Ne brinite za Beograd. Bar za njega ne brinite.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Toksično reč godine po Oksfordu Toksično reč godine po Oksfordu

    Oksfordski rečnik je reč "toksično" (toxic) proglasio za "reč 2018. godine".

  • Policija u Parizu spasla lavića iz automobila za slikanje Policija u Parizu spasla lavića iz automobila za slikanje

    Policajci koji su u Pariza slučajno našli lavića u jednom "lamborginiju" tokom ovonedeljne saobraćajne kontrole, spasli su ga od nove bizarne mode: ljudi kupuju ili iznajmljuju mladunce divljih životinja za fotografisanje.

  • "Kosmički cvet" Ljubinke Đorđević "Kosmički cvet" Ljubinke Đorđević

    Udruženje Kreativna fabrika, u okviru projekta "DosijeUmetnik" predstavlja izložbu radova umetnice Ljubinke Đurđević, pod nazivom "Kosmički cvet".

  • Kafa je napitak sa najvećim laksativnim efektom Kafa je napitak sa najvećim laksativnim efektom

    Stvarno ne postoji ništa bolje od vaše prve jutarnje kafe! Svež miris i rezak ukus čine se kao formula instant buđenja, a šolja vaše kafe kao da vam već na početku jutra obećava kakav vas dan očekuje.

  • Brze i lake veganske energetske kuglice! Brze i lake veganske energetske kuglice!

    Nema sumnje zima otvara apetit, ali je važno da vodimo računa o kilogramima i da se više fokusiramo na lagane, a zdrave poslastice (bez kojih, složićete se, ne možemo!).

  • Kuvajt cenzurisao i Dostojevskog Kuvajt cenzurisao i Dostojevskog

    Kuvajtske vlasti su na književnom festivalu koji danas počinje u toj zemlji cenzurisale skoro hiljadu knjiga, među kojima je i klasik Fjodora Dostojevskog "Braća Karamazovi", naveli su organizatori.

  • Princ Čarls danas proslavlja 70. rođendan Princ Čarls danas proslavlja 70. rođendan

    Britanski princ Čarls je povodom 70. rođendana koji će danas proslaviti u Bakingemskoj palati potvrdio posvećenost ekološkim pitanjima.Britanski prestolonaslednik će danas piti čaj sa gostima koji takođe ove godine pune 70, a uveče će proslavu prirediti njegova majka, kraljica Elizabeta Druga.

  • Sprečite gubitak kose: Dodajte ova tri sastojka u šampon Sprečite gubitak kose: Dodajte ova tri sastojka u šampon

    Neki kažu da u proseku izgube oko 20 dlaka, drugi oko 50, ali sada ovo može biti prošlost.

  • Stvari koje zreo muškarac nikad ne bi trebalo da uradi Stvari koje zreo muškarac nikad ne bi trebalo da uradi

    Mnogi odnosi prestaju zbog razlika u nivou zrelosti. Jedan partner možda planira za budućnost , a drugi može biti zabrinutiji za dobijanje nove video-igre ili pronalaženja novog odela za sledeći vikend. Zrelost se događa u različitim godinama za svakoga.

  • Kako pomoći mački nakon gubitka drugog ljubimca Kako pomoći mački nakon gubitka drugog ljubimca

    Treba znati da mačke zaista tuguju i pate posle smrti drugog ljubimca u kući. Koliko god smrt ljubimca teško padala vlasniku i ukućanima, ovo je situacija u kojoj se mora brinuti i pomagati i preživelim ljubimcima, piše Petface.

  • Roze dijamant na aukciji prodat za više od 50 miliona evra Roze dijamant na aukciji prodat za više od 50 miliona evra

    Roze dijamant od 18,96 karata prodat je večeras za više od 50 milione evra (44 miliona evra sa ostalim troškovima) što je rekordna cena za takav dijamant, saopštila je aukcijska kuća Kristi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side