11.07.2016 Beograd

Intervju Petar Janjatović: Enciklopedija je emotivni vodič kroz ex-Yu muzičku prošlost

Intervju Petar Janjatović: Enciklopedija je emotivni vodič kroz ex-Yu muzičku prošlost Foto: Z. Raš
Autor sada već kultne enciklopedije roka na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u razgovoru sa Draganom Stošićem objašnjava zašto uporno, već 18 godina, ne odustaje od svoje početne ideje

Kada neko proda gotovo 15 hiljada primeraka jedne enciklopedije, pogotovo one koja se bavi (marginalizovanim) rokom, makar to bilo i za 18 godina, i na ex-Yu prostorima, onda taj podatak treba tretirati (i analizirati) ozbiljno. Ako tome dodamo podatak da je između 1998. i 2016. realizovano čak četiri izdanja ovog workinprogress projekta, koji je sa dvesta i kusur strana narastao na blizu četiri stotine istih, cela stvar poprima značaj kultnog izdanja. Sve to, kao i skorašnje pojavljivanje novog izdanja knjige, povod je da autor za čitaoce Novog magazina objasni neke detalje vezane za dosad urađen posao, kao i za svoj budući angažman.

 

Rad na prvoj varijanti enciklopedije počeli ste krajem 80-ih, u trenutku kad su i nekadašnja zemlja (SFRJ) i rokenrol odlazili dođavola. Prethodne decenije vaše kolege i vi shvatili ste da jugoslavenski rok zaslužuje enciklopedijsku obradu? Koji su to ključni elementi bili za takav zaključak?

Još davne 1980. godine, kad je kod nas objavljena New Musical Express Rock enciklopedija (preveo je Dražen Vrdoljak), bilo je jasno da nam treba slična knjiga za domaću scenu. U to vreme novog talasa Velimir Ćurguz Kazimir predložio je Draganu Kremeru i meni da je napišemo. Kremer je mudro zaključio da je scena zahuktala i da će knjiga biti bajata onog momenta kad izađe iz štampe. Umesto toga uradili smo (zajedno sa Davidom Albaharijem i Darkom Glavanom) knjigu Drugom stranom – almanah ovog talasa u SFRJ. Ali mi ideja rada na enciklopediji nije dala mira, pa sam tokom osamdesetih pričao kako ću je uraditi, a da nisam maltene nijednu reč napisao. Jer, i meni je trebala takva knjiga. Koliko puta sam se pripremao za intervju, preturao po starim novinama, fasciklama u potrazi za relevantnim podacima. I često gubio vreme zbog nekih osnovnih informacija. Čekao sam, u stvari, da knjigu napiše neko od starijih kolega. Vrdoljak mi je rekao da je tri puta počinjao da je piše i da je odustajao. Predlagao je da dođem kod njega u Zagreb i da zaronim u škrinju u kojoj je držao materijale za enciklopediju. To nisam uradio, onda je došao rat i u tim najgorim uslovima počeo sam da pišem knjigu.

 

Pred sam rat obznanili ste svoju nameru – Peci Popoviću i Draženu Vrdoljaku (s namerom da budu recenzenti enciklopedije). Oni su vam dali “vetar” u leđa, ovaj drugi ustupio vam je ogromnu dokumentaciju... krenulo je? Kako je izgledalo skupljanje materijala? Ko je sve pomagao i je li moguće ovakve projekte realizovati samo iz entuzijazma i uz malu pomoć prijatelja?

Očigledno je da je ovakvu knjigu moguće napraviti u sopstvenoj režiji, ali i uz veliku pomoć prijatelja. Poduži je spisak kolega kojima sam se zahvalio u uvodnom tekstu knjige. Neki su pomagali informacijama, neki savetima, a brojni autori fotografija zaista su mi nesebično davali svoje stare slike. Pokazalo se u stvari da je ta naša rok scena mnogo žilavija nego što smo devedesetih mislili. Iz današnje perspektive jasno je da je mnogo pesama i ploča preživelo. Deo radijskih programa i dalje se zasniva na toj boljoj prošlosti. Da ne govorim o čestim obradama ključnih pesama. Nove generacije istražuju, preturaju po Internetu, pa je ispalo da je Enciklopedija emotivni vodič kroz ex-Yu muzičku prošlost.

 

Usledila su još tri dopunjavana izdanja, u međuvremenu, i promena imena u Ex Yu rock enciklopediju? I evo nas, enciklopedija je postala punoletna (1998-2016). Jeste li, svih ovih 18 godina, ostali verni početnom receptu – enciklopedija kao spoj informacija i svojevrsnih eseja?

Ton i stil pisanja nisam menjao tokom rada na svim izdanjima knjige. Čini mi se da je ta forma, detaljne biografije sa ubačenim anegdotama, trivijalnostima, jednostavno duhom vremena, nekako najzgodnija za čitanje. Naravno, ima enciklopedijskih jedinica koje su beskrajno dosadne jer su njihovi autori vodili mirne, ne preterano atraktivne karijere. A ima i grupa koje nisu ostavile dubok trag, ali su dobile veći prostor jer su neodoljive za portretisanje. Recimo, biografije Francija Blaškovića (iz Pulske grupe Gori uši Winnetou) i Marka Brecelja (ex-Buldožer) poslastica su za svakog novinara. Tako da sam im posvetio mnogo prostora. Verovatno više nego što zaslužuju, ali to je prednost kad si sam svoj majstor. Dakle ja sam autor, urednik, izdavač, distributer i šofer ove knjige.

 

Koliko je primeraka prodato u prva tri izdanja?

Prva tri izdanja štampana su u po 4.000 primeraka. Sad sam se malo primirio pa sam ovo izdanje uradio u 2.000 primeraka. Deo toga uvek ode u bivše jugoslovenske države, tako da ovim svojim tihim obrtom (što bi rekao Arsen Dedić) popravljam izvozno-uvozni deficit Srbije. A nadam se da će to neko umeti da prepozna tamo gde treba.

 

Promovisali ste knjigu unakrst i popreko bivše SFRJ, kako vas doživljavaju na ex-Yu prostorima, kao “jugonostalgičara”, zaljubljenika u rokenrol ili ludaka?

Izgleda da je u Hrvatskoj izašao iz mode pogrdni termin jugonostalgičar, tako da me više ne časte tim epitetom. Za većinu ljudi na ex-Yu prostoru sam istoričar koji od zaborava čuva jednu vrednu kreativnu delatnost. A dođem mu i kao obavezna mirođija svakoj rok dokumentarnoj formi. Nedavno su me snimali za dokumentarac o našem dragom drugu Tusti, pokojnom pevaču KUD Idijota. A kad sam se pre par meseci posle dugo vremena sreo sa Gibonnijem, i pre nego što smo se pozdravili rekao mi je: “Gledao sam te u nedelju na HRT”. Naime, HRT je emitovao dokumentarac o Ipetu Ivandiću (pokojnom bubnjaru Bijelog dugmeta), gde sam se i ja nešto prisećao. Uglavnom, ne tretiraju me kao budalu (na način kako bi to Zoran Kesić izgovorio).

 

Je li neko od onih koji su osnovni sadržaj enciklopedije ikada reagovao, bio nezadovoljan prostorom, načinom obrade?

Reakcije su najčešće bile vezane za ispravljanje materijalnih grešaka. I veoma sam zahvalan svakome ko je na taj način doprineo da se knjiga ispolira. Naravno, muzičari često smatraju da je o njima trebalo detaljnije pisati. I tu su u načelu u pravu, ali onda bi knjiga bila predebela, preskupa. Ovako sam se odlučio za malo svedeniju formu, posebno što Internet sada nudi brojne informacije, pa svako može da se dodatno raspituje i istražuje. Ja samo dajem razrađenu bazu, nadgradnju i brojne smernice.

 

Od glupavih devedesetih, televizijskih emisija, idiotskih političara, hiperinflacije... pobegao sam u pisanje knjige... U istoriji rokenrola nije se desilo da su ljudi pucali jedni na druge ako su slušali istu muziku – rokenrol... U principu, malo se ljudi “isprljalo” na svim stranama... Ostajete li pri ovoj konstataciji iz 1998?

U suštini, da. I dalje mislim da je najveći deo rok muzičara bio izvan nacionalističke euforije. Bilo je ishitrenih izjava, bilo je izmišljenih izjava (mediji tada, ali i sada, spremni su na svaku laž), neki su mudro ćutali, a neki su na svu sreću pljuvali lokalne lidere na sav glas. U Hrvatskoj su u tome prednjačili Istrani i rokersko krilo Feral tribunea. A za to je trebalo imati muda (što bi rekao Boris Dežulović kad mu je dijagnostikovan kancer testisa). Naše boje su branili Rimtutituki, Rambo Amadeus, Boye, Obojeni program, kompletna Izađi na crtu ekipa, dakle bilo ih je.

 

Ima li danas rokenrola na prostorima bivše Jugoslavije? Koliko je napredovao ili nazadovao u odnosu na “predistoriju” koja se dešavala tokom trajanja SFRJ?

Ima rokenrola, naravno. U različitim formama i oblicima. Sada sam u knjigu dodao ubojitog Damira Avdića, izvrsne Repetitor, nežne Irie FM, talentovane Svi na pod, nežnu Saru Renar, duhovite Josip A Lisac, veselu Lollobrigidu... Ima mnogo novih imena, naravno malo je teže biti originalan kad je toliko toga već odsvirano, ali i dalje pulsira.

 

Hoćeš li se do kraja života baviti ovim istim, a uvek različitim, poslom?

Neizmerno uživam u dorađivanju knjige. Nikad nisam imao hobi, e pa sad sam ga našao. Kako se novinarstvom gotovo uopšte više ne bavim (nažalost) ovo mi je zamena za ranije aktivno pisanje. Ali sada ću se malo odmoriti od Enciklopedije i započeti neku drugu knjigu. Nije mi još vreme za memoare, ali nešto ću već smisliti.

 

Muzičke karijere političara

Posebna “poslastica” su bivši i sadašnji političari koji su imali svoje “ulaske” u vode rokenrola. Podaci se dopunjuju. Kako? Ima li u knjizi interesantnih sitnica vezanih za to?

Mnogo ljudi iz aktuelne politike imalo je muzičke karijere. Nenad Čanak je svojevremeno svirao u cover sastavu duhovito pretencioznog naziva Zlatni dijamanti. Mlađan Dinkić predvodio je malo poznati sastav Galerija, pa se tek kao političar afirmisao na muzičkoj sceni. Borko Stefanović kao tinejdžer bio je u pank grupi Generacija bez budućnosti. Šaper i Krstić bili su u Idolima. A nedavno sam saznao da je Siniša Mali imao bend Nismo mi Indijanci. Eto, kasno mi je stigla ta informacija pa Maloga nema u knjizi. A dok uradim sledeće dopunjeno izdanje on će već biti zaboravljen kao političar. Tako da – ništa.

autor: D. Stošić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Najčešće taktike u ljubavi Najčešće taktike u ljubavi

    Načina taktiziranje u vezi je mnogo, a na neformalnoj listi najčešćih taktika za provociranje partnera, udaranje čežnje i proveravanja da li mu je stalo, nalaze se sledeće stavke

  • Pronađen pas za kojim su tragale Nišlije Pronađen pas za kojim su tragale Nišlije

    Keruša Mila za kojim su proteklih dana tragali porodica Velimirović iz Niša, njihovi prijatelji, poznanici i mnoge Nišlije koje je ganulo to što je pas pripadao devojčici Evi (4) koja je preminula zbog tumora, pronađen je večeras i vraćen vlasnicima.

  • Časopis Tajm objavio spisak najuticajnijih ljudi na svetu Časopis Tajm objavio spisak najuticajnijih ljudi na svetu

    Pevačica Tejlor Svift, televizijska novinarka Gejl King i fubalska zvezda Muhamed Salah su među šest poznatih i najuticajnijih ljudi prema američkom časopisu Tajm koji je danas objavio godišnji spisak 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

  • Kako na organizam utiče umereno pijenje alkohola? Kako na organizam utiče umereno pijenje alkohola?

    Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava krvni pritisak i šanse za razvoj moždanog udara, suprotno ranijim tvrdnjama prema kojima jedno do dva pića dnevno imaju zaštitnu ulogu za srce, ustanovili su naučnici u velikom istraživanju čije su rezultate objavili u naučnom časopisu Lancet.

  • Rodžer Voters apelovao na Madonu da ne nastupi na Evrosongu Rodžer Voters apelovao na Madonu da ne nastupi na Evrosongu

    Rodžer Voters, jedan od osnivača Pink Flojda, apelovao je danas na Madonu da otkaže svoj nastup na finalu takmičenja za Pesmu Evrovizije u Tel Avivu 18.maja, tvrdeći da to“ normalizuje okupaciju, apartjejd, etničko čišćenje, zatvaranje dece, ubijanje nenaoružanih demonstranata“.

  • U okviru Dana Beograda besplatan ulaz u pet objekata na Kalemegdanu U okviru Dana Beograda besplatan ulaz u pet objekata na Kalemegdanu

    U okviru manifestacije "Dani Beograda" u četvrtak, 18. aprila 2019. godine, biće besplatan ulaz u pet objekata na Beogradskoj tvrđavi, saopštilo je danas Javno preduzeće "Beogradska tvrđava".

  • Dugo skrivena Kafkina dela blizu otkrivanja Dugo skrivena Kafkina dela blizu otkrivanja

    Dugo skriveni neobjavljeni radovi Franca Kafke uskoro bi mogli da budu objavljeni posle decenijske sudske borbe oko njegovog literarnog nasleđa, borbe koja je često upoređivana s njegovim nadrealnim pričama.

  • Nova epizoda Igre prestola najgledanija u istoriji HBO Nova epizoda Igre prestola najgledanija u istoriji HBO

    Prva epizoda nove sezone serije "Igra prestola" (Game of Thrones) televizije HBO emitovana ovog vikenda bila je najgledanija emisija u jednom danu u istoriji te kablovske televizije koja je počela 1978. godine.

  • Premijera biografskog filma o Eltonu Džonu u Kanu Premijera biografskog filma o Eltonu Džonu u Kanu

    Biografski film Eltona Džona "Roketmen" (Rocketman) premijerno će biti prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu idućeg meseca, saopštila je kompanija Paramaunt.

  • Šta bi trebalo da jedete ako vodite borbu sa urinarnom infekcijom? Šta bi trebalo da jedete ako vodite borbu sa urinarnom infekcijom?

    Verovatno ste primetili da sve više žena vodi svakodnevnu borbu sa urinarnim infekcijama. Jedan od uzročnika ovakve infekcije, svakako je neadekvatan način ishrane.

  • Reč žena: Šta muškarca čini dobrim mužem? Reč žena: Šta muškarca čini dobrim mužem?

    Kako bismo saznali šta muškarce čini dobrim muževima, pitali smo oko 5000 žena, šta za njih čini njihov muž i da li ga smatraju dobrim. Iako je asortiman odgovora bio širok, neke osobine su se konstantno ponavljale i dovele nas do zaključka, da upravo te osobine kvalifikuju muškarca kao dobrog muža.

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side