25.09.2019 Sarajevo

Najbolji film “Za Samu”

Najbolji film “Za Samu”
Završen drugi međunarodni festival dokumentarnog filma AJB DOC u Sarajevu

Piše: Ivana Pejčić

 

Dodelom nagrada za najbolji dokumentarni film i projekcijom filma Kuća male zvijezde završen je 2. Međunarodni festivala dokumentarnog filma AJB DOC u Sarajevu. Nagradu za najbolji film takmičarske selekcije međunarodni žiri dodelio je autorima Waad al-Kateaub i Edwardu Wattsu za film Za Samu, koji govori o epskom putovanju kroz ratno iskustvo žene iz Sirije. Ovaj film prikazan je 20. septembra, na otvaranju petodnevnog festivala dokumentarnog filma u Sarajevu.

Nagradu programskog žirija Al Jazeere Balkans dobio je film Žudnja za povratkom rediteljke Katarine Kjaer. To je intimna priča, od globalnog značaja, o posledicama sistematskog kršenja ljudskih prava u međunarodnom sistemu za usvajanje dece, prikazan iz ugla tinejdžerke koja želi da se se nakon usvajanja u Danskoj vrati svojoj porodici u Etiopiju.

Koristeći snimke koji pokrivaju period od više od pet godina, film Žudnja za povratkom prati život Etiopljanke Ami u najznačajnijem periodu njenog života, od 13. do 18. godine. Ami je u svojoj devetoj godini napustila majku i dve sestre u Etiopiji, odmah nakon što je proglašena podobnom da bude usvojena u Danskoj. Nikad se nije prilagodila životu u toj zemlji, svojoj danskoj porodici i tamošnjoj kulturi. Osećala je duboku čežnju i tugu zbog gubitka svoje porodice, jezika i kulture. Žudnja za povratkom prati borbu ove mlade osobe protiv danskih i etiopskih vlasti uz njene pokušaje da poništi status usvojenog deteta i ostvari svoju najveću želju: da obnovi odnos s porodicom, koji narušavan iz dana u dan.

Specijalnu pohvalu žirija, na iznenađene svih koji su gledali film, dobila je autorka Karoline Troedson za film Put patriotizma, koji malo govori o životu nekadašnje EULEX sudije Mari Tuma, a mnogo više o osobi protiv koje je sudija vodila suđenje – bivšem optuženiku za ratne zločine i bivšem ministru Fatmiru Ljimaju. Ideja filma dobra je i inspirativna, u njemu se može videti puno kvalitetno snimljenog materijala ali je krajnji utisak da autorka nije znala baš najbolje kako od svega toga na da napravi film.

Pobednik ovogodišnje festivala, film Za Samu izazvao je još tokom prikazivanja veliku emocionalnu reakciju publike u Sarajevu. Tokom gledanja filma sticao se utisak da svi u sali plaču zbog emocija koje bude pojedine scene. Ovaj film prati događaje u Siriji koji su počeli još 2012, protestima protiv predsednika Sirije Bašara al Asada, a zatim prikazuje život, borbu i preživljavanje u Alepu tokom bombardovanja tog grada i opsade. Autorka filma zapravo beleži uporedo sa dešavanjima u ratom zahvaćenom Alepu i svoj privatni život – od zaljubljivanja i venčanja za doktora Hamzu do rođenja njihove ćerke. Upravo je svojoj ćerki autorka i posvetila film, tokom koga stalno ponavlja pitanje da li će ćerka biti u stanju da joj oprosti za odluke koje je donosila. Filmu svakako nedostaje stav autorke prema Islamskoj državi, jer, iako je godinama živela u Alepu i snimala svoj život tokom tog vremena, osim u jednoj rečenici, ona nigde tokom ovog filma ne spominje ISIS. Ideja za koju se rediteljka zalaže u filmu – sloboda od režima – zahteva i distanciranje u drugom pravcu. Time bi i film dobio znatno više na kredibilitetu.

Ona prikazuje izuzetno brutalne scene, kao što je borba za život novorođene bebe, smrt dece u bonici kao i razgovore sa najbližim rođacima žrtava koji su u stanju šoka nakon suočavanja sa smrću najbližih. Suočena sa ratom u takvom obliku autorka pokušava da kroz film objasni i razloge ostanka u Alepu, sve dok snage sirijske vojske nisu došli do bolnice. Tada su ona i njena porodica napustili Siriju. Nakon prikazivanja filma publici u Sarajevu obratila se autorka posredstvom linka uživo iz Londona, gde je njena porodica dobila azil. “Ovo što ste gledali još uvek se događa. Asad kontroliše 70 posto teritorije Sirije, ali mi još uvek imamo nadu da će se na kraju sve dobro završiti i da će pravda pobediti”, poručila je ona.

Inače, tokom festivala prikazano je 23 dokumentarna filma vrhunske produkcije, a u fokusu ovogodišnjeg AJB DOC bile su žene kao autorke, kao i teme koje ističu i slave snagu žene i u najtežim trenucima njihove borbe za život i opstanak. Tema ovog festivala jeste promena ili change, kako glasi zvanični slogan ove manifestacije.

Nakon dodele nagrada 2. Međunarodni filmski festival zatvoren je prikazivanjem filma Kuća male zvijezde, autorke Slađane Lučić, koji govori o Nudžejmi Softić, lektorki iz Sarajeva, koja je odlučila da sve svoje životne trauma i tragedije prevaziđe tračanjem, ujedno razbijajući predrasude prema hidžabu. Pored Slađane Lučić, na realizaciji filma radila je i producentkinja Tamara Babun. Inače, duža verzija filma predstavljena je na ovogodišnjem Sarajevo film festivalu.

AJB DOC film festival televizijska kuća Al Jazeera Balkans organizovali je u saradnji s Al Jazeera Media Networkom i Al Jazeera Media Institutom iz Dohe, a cilj im je da afirmišu autore i dokumentarne filmove koji se bave društvenim fenomenima, stavljajući u fokus univerzalne ljudske vrednosti. Tokom pet dana festivala, u tri selekcije, prikazana su 23 filma koje je pogledalo više hiljada gledalaca. Neki od filmova koji su prikazani na AJB DOC film festivalu uskoro će biti emitovani i u programu Al Jazeere Balkans.

 

Novinarska radionica

Osim premijera dokumentarnih filmova, AJB DOC filmski festival ugostio je ovih dana u Sarajevu brojne ugledne filmske radnike i istraživačke novinare. Tri dana trajala je radionica za mlade autore pod vodstvom Fila Risa, osnivača Odeljenja za istraživačko novinarstvo na Al Jazzeeri i autora knjige Večera sa teroristima.

 


Film van konkurencije koji je oduševio

Jedan od filmova koji je izazvao oduševljene publike je – Ponoćni putnik, koji je prikazan četvrtog dana AJB DOC film festivala. Reč je o delu avganistanskog reditelja Hasana Fazilija, koji je uz pomoć tri mobilna telefona uspeo da snimi dokumentarac koji prikazuje njegov put od Avganistana do granice sa Mađarskom.

U filmu se mogu videti i brojni kadrovi iz Beograda, jer je Fazili sa svojom porodicom bio više od dve godine u kampu za migrante u Krnjači. Inače, ovaj film je proglašen jednim od najvažnijih filmova o migracijama, jer na ogoljeni način prikazuje pakao kroz koji je prošla porodica da bi zatražili azil u Mađarskoj i sa kakvim sve opasnostima su se suočavali, od krijumčara do desničara.

Inače, nakon što je njegov dokumentarni film Mir emitovan na avganistanskoj državnoj televiziji, talibani su ubili glavnog junaka, a reditelj Fazili našao se na njihovoj listi za odstrel. Bio je primoran sa suprugom i dvema kćerkama napustiti domovinu. U trenutku kad im je odbijena zaštita koju su tražili kao izbeglice u Tadžikisanu, Hasan i njegova supruga shvatili su da kontrolu nad situacijom mogu uspostaviti samo oslonivši se na kameru na mobilnom telefonu i putem ka Evropi i sigurnom životu. Uspeli su da prikažu svu teškoću prelaska ozloglašenom balkanskom rutom. Činjenica je da je uprkos nedostatku tehničkih ili produkcijskih uslova, Fazili uspio da napravi film koji je doživio veliki uspeh jer obiluje emocijama i na najintimniji način pokazuje ljubav porodice i zajedničko suočavanje sa svim nedaćama. Nakon premijere na Sandens festivalu, na kojem je osvojio nagradu, prikazan je na Berlinalu gde je takođe nagrađen, te na mnogim drugim međunarodnim festivalima. Nagrade koje je dobio donele su mu status jednog od najuspešnijih dokumentarnih filmova ove godine.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side