13.12.2016 Beograd

Neobične igre oko plesa

Neobične igre oko plesa
Neverbalna komunikacija, sport, profesija, priznata medicinska terapija, hobi i zabava, opšta kultura, duhovno čistilište... Gotovo su neprebrojivi a tako malo poznati svi slojevi jedne od iskonskih ljudskih težnji - ka igri.

Dragan Radovanović, vlasnik i osnivač plesne škole „Vračar“, prve u tadašnjoj Jugoslaviji, najpozvaniji je da nam odgovori na ova pitanja i upozna sa svim tajnama najmasovnijeg hobija na svetu. Nažalost, ispostaviće se da u Srbiji sem na svadbama, ne plešu svi od 7 do 77 , ali Radovanović insistira na tome da izgubljeni dan nije otišao u nepovrat ako sledeći dočekamo u plesnim cipelama.

 

Šta je ples? Zašto ljudi tako strastveno reaguju kad samo čuju da neko pleše  a kamoli kad i sami zaplešu?

Ples je deo najdubljeg čovekovog bića. Plesom se pokreću emocije i način komunikacije za koji niste ni znali da postoji u vama. Najednom, postajate zavodljivi, slobodni, strastveni ili okrutni zavisno od toga šta plešete. Oslobađate veliki deo unutrašnjeg bića koje bi da se igra; setimo se homo ludensa. Dok plešete, život se oseća sa mnogo više damara nego dok vežbate u teretani, aerobiku ili jogi. Naprosto, ples je jedina rekreacija gde grlite nekoga, gde ništa ne radite sami već sa partnerom, gde učite ne samo plesne korake već da se prepustite, da verujete nepoznatom čoveku preko puta vas i ono najvažnije da tih sat vremena uživate u sebi na sasvim jedinstven način.

 

Deluje gotovo neodoljivo. Koliko danas u odnosu na vreme kada ste počinjali ljudi provode svoje slobodno vreme plešući?

Situacija se od pre 30 godina kada smo osnovali prvu plesnu školu u tadašnjoj Jugoslaviji, značajno promenila. Mi smo te 85. godine za godinu dana imali 500 odraslih na tečaju, a danas desetinu tog broja. Takođe, tada uopšte nismo držali individualne časove plesa, a danas je toga više nego zajedničkih kurseva.

 

Kako to objašnjavate?

Dovoljno je da vam kažem da su tada postojala dva TV kanala pa će vam biti jasno koliko se situacija promenila. Uz to, ljudi su dolazili na ples radi socijalizacije, kvalitetno provedenog slobodnog vremena, druženja i zabave, a današnji čovek je sasvim drugačiji. On hoće posebnu i maksimalnu pažnju, nije mu preterano do druženja te su stoga vrlo traženi individualni časovi. Njih uzimaju uglavnom namenski; radi prvog bračnog plesa, proslave na koju par treba da ode, bilo da je reč o privatnim zabavama ili poslovnim skupovima gde se od učesnika očekuje da znaju da plešu.

 

Ipak, sale plesnog kluba Vračar su pune naročito ako se zateknete u vreme kada ka njima u plesnim cipelicama lupkaju grupe devojčica i dečaka?

Tako je. Mi zaista imamo veliki broj dece koja plešu zbog čega bih pohvalio sve roditelje koji su prepoznali da je ples ne samo osnov svakog sporta ukoliko se dete želi kasnije baviti nečim profesionalno, već i način da se njihovo dete oslobodi straha od javnog nastupa, stekne osećaj za balans i koordinaciju ali i prijatelje sa kojima zajedno putuje na festivale, deli svlačionicu, raduje se tuđim uspesima, a pre svega uživa u lepoti. Jer, na nastupima deca se oblače u sasvim drugačiju garderobu nego uobičajeno, devojčice nose prelepe haljinice i tako uče da uživaju u sopstvenoj estetici. I za njih, ali i za odrasle, ples je svojevrsna inspiracija koja pokreće kreativnost i zaista oplemenjuje kako biće tako i život uopšte. Uostalom, za ovih 30 godina rada, vežbao sam sa više od 50.000 ljudi i nema nikoga koga nisam naučio da pleše. Ne zato što sam ja tako dobar, već zato što je strast koju probudi ples, nezaustavljiva i teži da se realizuje što savršenija. Ljudi prosto proplešu.

 

Kakva je situacija sa profesionalmom plesom, odnosno kvalitetom sportskog plesa u Srbiji?

Nažalost, situacija je u odnosu na godine osnivanja Plesnog saveza Srbije u čemu sam učestvovao, značajno pogoršana. Broj takmičara nam opada od pet do deset odsto u proseku godišnje, a kvalitet je prilično sumnjiv, da ne upotrebim neki teži izraz. Mi smo bili i ostali klub koji ima najviše takmičara i titula, a naši takmičari su osvojili najbolje rezultate u istoriji sportskog plesa u Srbiji. Međutim, danas je najbolji par iz Srbije na svetskoj rang listi na 140. mestu i to je zaista loše.

 

Zašto?

Zato što nema sistemskog pristupa i zato što je i ples monopolizovan i zloupotrebljen u privatne svrhe.

 

O čemu govorite?

Govorim o Plesnom savezu Srbije, krovnoj instituciji koja bi trebalo da bude servis plesnim klubovima, a daleko je od toga. Umesto da promoviše ples, radi na omasovljavanju, negovanju talenata i slično, Savez je praktično privatizovan od strane rukovodstva. Umesto komunikacije sa klubovima i eventualne pomoći, mi odatle dobijamo pretnje da nam neće izdati licence; šalju nam inspektore kako bi nas uhvatili u kakvoj administrativnoj pogrešci a sve to jer se ne slažemo sa politikom koju vode. Da pojasnim, sa politikom koja nas je dovela dotle da je broj takmičara opao sa 300 na tek stotinak u poslednjoj deceniji. Ako ste imalo dobronamerni prema plesu, ne možete se složiti s tim.

 

Dajte nam neki primer, kako je Savez odgovaran za dramatičan pad kvaliteta sportskog plesa u Srbiji?

Evo vam najsvežiji slučaj. Nedavno je u Srbiji organizovano veliko međunarodno takmičenje plesa, jedino takve vrste u zemlji. Iza svega je država stala sa pozamašnim finansijama. Zašto? Zato što joj je Savez ovo takmičenje predstavio kao izuzetno značajno za ples.Organizator, odnosno da budem sasvim otvoren, predsednik Saveza i vlasnik plesne škole „Beodance“ je napravio zaista odlično takmičenje, ali je ključno pitanje kome ga je i s kojim ciljem pravio? Najpre, naš najbolji par, državni prvak je bio 19. i to je bio naš najbolji rezultat. Oni koji su došli, a bilo je mesta za svega 400 ljudi gledali su naše parove kako se bore u konkurenciji kojoj nisu ni blizu. I da vas ja pitam, kako je to onda takmičenje od  interesaza ples? Šira publika nije ni znala da je organizovan ovaj turnir, ulaznica je bila 1.000 dinara, a ko je i došao mogao je samo da gleda kako strani parovi briliraju. Dakle, svrha ovog takmičenja za koje Savez radi cele godine je lična korist organizatora umesto ulaganja u promovisanje tako prelepe veštine kao što je ples.

 

Šta je rešenje?

Potrebno je organizovati međunarodna takmičenja, naravno, ali nižeg ranga, gde naši takmičari imaju šanse i mogu biti konkurentni, gde će ljudi navijati za naše finaliste. Međutim, sa rukovodstvom Saveza koje je tu već nekoliko godina, teško da ćemo išta pomeriti u sferi plesa. Ove godine je u jednom trenutku čak četvoro od sedmoro članova predsedništva od toga i tadašnji predsednik Saveza i sportski direktor u znak protesta protiv politike Saveza podnelo ostavke, ali to ništa nije promenilo. Mi koji živimo od plesa, zaista smo dovedeni pred rub egzistencije a to znači i ples u celini, jer sve ono na čemu radi Savez je očuvanje pojedinačnih interesa i borba sa klubovima umesto zbrajanja redova i zajedničkog rada.

 

Nećete nam reći da je sportski ples na izdisaju i da se ništa ne može uraditi?

Naravno da ne. Mi koji radimo u Vračaru iskreno živimo ples i vrlo nam je stalo da se trend pada zaustavi. Ja sam unazad nekoliko godina na skupštinama Saveza predlagao, a mislim i sada da je to rešenje, da se upravljanje Savezom prepusti mlađim ljudima. To su ljudi sa više energije, kreativnosti i ideja, nego mi koji smo u plesu 30 godina i koji smo verovatno iscrpeli sopstvene kapacitete ili bar većinu njih. Verujem da je naša obaveza da im iskustvom i savetima pomognemo, ali ne i da namećemo rešenja i budemo jedna od onih socijalističkih institucija u kojoj direktor započne i završi karijeru. Tu nema prosperiteta, a u Savezu je već dugo upravo takva situacija.

autor: Jelena Aleksić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Kada ljubav polako nestaje… Četiri alarma koji slute na kraj Kada ljubav polako nestaje… Četiri alarma koji slute na kraj

    Ljubav nam daje krila, elan i sjaj i čini da svet bude lepše mesto, a naša svakodnevnica rasterećena i puna osmeha. Voljena osoba je centar našeg univerzuma, bar u trenucima najveće zaljuubljenosti, i jedna od najtežih stvari jeste suočiti se sa činjenicom da odnos počinje da se menja, a ekstremna povezanost nestaje…

  • Zašto kišemo kad udahnemo biber? Zašto kišemo kad udahnemo biber?

    Sigurno znate zbog čega plačete kada režete luk, no znate li zašto vas biber tera na kihanje?

  • Zašto je Keri odabrala Zverku, a ne Ejdana? Zašto je Keri odabrala Zverku, a ne Ejdana?

    Srce slavne spisateljice Keri Bredšo, protagonistkinje jedne od najpopularnijih ženskih serija svih vremena "Seks i grad",stalno je bilo u rascepu između Zverke i Ejdana. Iako obožavatelji serije i danas raspravljaju o tome da li je izabrala onog pravog, autorka knjige Kendas Bušnel otkriva zašto je smislila takav kraj.

  • Priznanje i pohvala ključni za zadovoljstvo na poslu Priznanje i pohvala ključni za zadovoljstvo na poslu

    Priznanje i pohvala ključni su za zadovoljstvo na poslu, a zaposleni koji povremeno dobiju povišicu plate, budu pohvaljeni i imaju mogućnost napredovanja, imaju veće izglede da budu zadovoljni svojim poslom, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.

  • Lejdi Gaga odložila evropski deo turneje zbog zdravstvenih problema Lejdi Gaga odložila evropski deo turneje zbog zdravstvenih problema

    Američka pevačica Lejdi Gaga odložila je evropski deo turneje za sledeću godinu zbog zdravstvenih problema, saopštili su danas organizatori.

  • Lepote Vlasinskog jezera (FOTO) Lepote Vlasinskog jezera (FOTO)

    Vlasinsko jezero, okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik, nalazi se na 1.213 metara nadmorske visine na teritoriji opštine Surdulica.

  • Četiri nagrade Emi za Sluškinjinu priču Četiri nagrade Emi za Sluškinjinu priču

    Drama "The Handmaid's Tale" (Sluškinjna priča) osvojila je četiri nagrade na 69. dodeli američkih televizijskih nagrada Emi (Emmy).

  • Vesela muzika podstiče kreativno razmišljanje Vesela muzika podstiče kreativno razmišljanje

    Slušanje vesele muzike za vreme rada može da podstakne kreativnost i rešavanje problema, pokazalo je najnovije istraživanje.

  • Da li i vi pijete šampanjac iz pogrešnih čaša? Da li i vi pijete šampanjac iz pogrešnih čaša?

    Ljubitelji šampanjca misle da je najbolje da ga piju iz uske, visoke čaše, ali Megi Enrikez, predsednica kompanije Krug, velikog proizvođača šampanjca, misli drugačije.

  • Otvaranje trke u Zrenjaninu Otvaranje trke u Zrenjaninu

    Usubotu16. septembra2017. godine, svečano je otvorenamoto trka pod nazivom ''Velika nagrada Zrenjanina'', u disciplini Moto Klasik i Road Racing kategorija 125, na stazi “Industrijska zona jugoistok Zrenjanin”.

  • Jedan od najinovativnijih umetnika današnjice Jan Fabr ponovo na Bitefu Jedan od najinovativnijih umetnika današnjice Jan Fabr ponovo na Bitefu

    Nakon Berlina, Jerusalima, Atine, Avinjona, ekskluzivno u Beogradu publika će imati priliku da prisustvuje pozorišnom spektaklu OLIMP - U SLAVU KULTA TRAGEDIJE - PREDSTAVA OD 24 SATA, koji će 23. septembra svečano otvoriti 51. BITEF u Sava Centru u 18.00 časova.

  • Naš život u četiri zida Naš život u četiri zida

    Na Kalemegdanu, u Knez Mihailovoj ulici i na Dorćolu pažnju prolaznika privukla je kutija koja je iskoristila lepo vreme da prošeta centrom Beograda.

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic