“Uglavnom se dešava oko druge godine, kada se deca, zbog razvoja prelogičnog mišljenja, vezuju za predmete i osećaju da moraju sa sobom uvek da imaju neku ličnu stvar”, kaže pedagog Endi Mekvin.
“Na taj način se mališan razvija, dokazuje da uči da uspostavlja emocionalnu bliskost sa nekim. U ovom slučaju to je plišana igračka ili ćebence, ali je to preduslov daljeg razvoja emocionalne inteligencije.”
Mekvinova kaže da roditelji ne bi trebalo da deci uzimaju omiljenu lutku i na silu je udaljavaju od nje, jer se time “ljulja” detetov osećaj sigurnosti. Čak i do pete, šeste godine, sasvim je u redu da mališan uvek nosi svoju najdražu igračku.