14.03.2019 Beograd

VideoSto godina Bauhausa: Umetnička škola moderne

Sto godina Bauhausa: Umetnička škola moderne Valter Gropius: Spomenik sećanja na Martovske borce
Smatra se da svaka državna forma proizvodi i vladajući umetnički stil koji izražava i promoviše za tu formu neophodan sistem vrednosti. To bi značilo da su kultura, umetnost i politika u međuzavisnom odnosu, što je samo donekle tačno. Piše: Jelena Volić Helbuš

 

Ove 2019. godine se obeležava stogodišnjica od osnivanja Bauhaus škole u Vajmaru. Bauhaus je jedan od najeminentnijih kulturnih koncepata 20. veka i njegov uticaj je globalnih razmera. U istoriju umetnosti Bauhaus ulazi kao “Umetnička škola Moderne” i ima njenu sudbinu kao nedovršeni projekat ideja s početka 20. veka. U recepciji Bauhaus se često mistifikuje, ali i negira, odnosno denuncira u zavisnosti od političkih ciljeva i interesa kritičara i teoretičara. Smatra se da svaka državna forma proizvodi i vladajući umetnički stil koji izražava i promoviše za tu formu neophodan sistem vrednosti. To bi značilo da su kultura, umetnost i politika u međuzavisnom odnosu, što je samo donekle tačno.

Istovremeno sa vladajućim umetničkim stilom, svaka državna forma neumitno u svom jezgru inicira i neguje svoju negaciju, čime se potvrđuje odnos međuzavisnosti kulture, umetnosti i države, ali ovoga puta u međusobnoj negaciji i težnji za promenom kako umetnosti i kulture tako i državnog uređenja. Ponekad su promene u skladu s kulturnim i umetničkim zahtevima, no u većini slučajeva promene se događaju oprečno zahtevima kulturne i umetničke svesti.

 

OGLEDALO VAJMARSKE REPUBLIKE: Bauhaus je nastao zajedno sa Vajmarskom Republikom i odražava kako socijalno-ekonomsku dinamiku i eksplozivnost Vajmarske Republike tako i društvenu strukturu i političke ideale koji su vodili njenu kulturnu i intelektualnu elitu. Bauhaus je osnovan 19. aprila 1919, na isti dan kada je započelo i zasedanje Ustavotvorne skupštine u Vajmarskom dvorskom pozorištu, koje će se završiti 31. jula objavljivanjem Vajmarskog ustava. Samo nekoliko nedelja posle preuzimanja vlasti nacionalsocijalista 30. januara 1933, 12. aprila je izvršena policijska racija Visoke škole Bauhausa u Berlinu u potrazi za komunističkim materijalom. Iste godine 19. jula, kao akt slobode odlučivanja, škola se samoinicijativno ugasila. U toku svog kratkog postojanja, isto kao i Vajmarska Republika, od samo 14 godina, Bauhaus je tri puta menjao mesto svoje škole: iz Vajmara se 1925. seli u Desau, a odatle 1932. u Berlin, tri puta je menjao direktora: od Valtera Gropiusa, koji je školu osnovao, 1925. palicu preuzima Hanes Majer, a od njega 1930. Ludvig Mis fan der Roe. Svaka ova promena, ticala se ona promene mesta ili vodećeg koncepta, bila je politički motivisana. Školom Bauhausa i pravcem njenog delovanja uvek je upravljao neki parlament: dok je sedište bio Vajmar, ona je bila u ingerencijama Pokrajinskog parlamenta Tiringije, zatim gradski parlament Desaua, sve do 1932.

Sudbina evropske Moderne suštinski i idejno vezana je za dinamičan, višeznačan i sudbonosan period između dva svetska rata i ne može se razumeti bez poznavanja kompleksnih političko-idejnih konflikata unutar kulturnih i stvaralačkih elita. To istovremeno znači da se suština umetnosti prve polovine 20. veka ne može zaista razumeti bez objektivne ocene konteksta u kojem je ona nastajala. Od pada Berlinskog zida suočeni smo sa iznenađujuće očitim ideološkim pisanjem istorije, te je u tom procesu izrazito socijalna crta moderne umetnosti žrtvovana njenom “imanentnom” tumačenju, čime joj je, u stvari, oduzeta istinska suština kojom se razlikovala od prethodnih epoha – jasan i bez zadrške artikulisan cilj promene sveta i ideja umetničke revolucije.

Vajmarska Republika je nezamisliva bez Pruske i s njenom istorijom sudbinski je povezana. Iako ustavno nastala u Vajmaru, njeni kulturni dometi, kao i njena strašna sudbina vezani su za Berlin i za istok Nemačke. Na isti način je Vajmarska Republika istorijska epoha i fenomen koji je u svojoj suštini artikulisan u formi radničkih pokreta u Nemačkoj, kao i u razlozima uspeha i poraza Komunističke partije Nemačke i Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke. Vajmarska Republika je velikim delom istorija nemačke radničke klase, koja je posle ujedinjenja Nemačke postala ničija zemlja, tabuizirana kako od političara, tako i od naučnika i teoretičara. Već marta 1920. desničarske ekstremne snage unutar vojske i političke elite pokušale su pučem da unište mladu republiku. Puč nije uspeo zahvaljujući generalnom štrajku u kojem su nastradali brojni njegovi učesnici. Za pobijene pristalice republike Valter Gropius je 1922. napravio spomenik sećanja na poginule “Martovske borce” koji se nalazi na Glavnom vajmarskom groblju.

Ludvig Mis fan der Roe napravio je 1926. po narudžbini Nemačke komunističke partije spomenik za ubijene Rozu Luksemburg i Karla Libknehta, kao i za brojne žrtve političkih nemira od 1920. na berlinskom groblju Fridrihsfelde, poznatom pod nazivom “Spomenik revolucionarima”. Sve do 1933. na ovom mestu su organizovane spomen-demonstracije. U februaru 1933, čim su došli na vlast, nacionalsocijalisti su uništili spomenik, a petokraka sa spomenika bila je odneta u Muzej poražene revolucije SA Standarte 6. Početkom 1935. spomenik je potpuno uklonjen, a grobovi prekopani. Oba ova spomenika decenijama su postojali u kolektivnom pamćenju Istočne Nemačke, bivšeg DDR-a, ovekovečena na poštanskim markama.


Poštanska marka iz DDR-a, 1980. Spomenik Martovskim borcima Valtera Gropiusa

 

BAUHAUS KAO MODNA MARKA: Suština Bauhaus ideje. koja je do danas preživela, pre svega kao posed estetski obrazovanih elita u celom svetu, jeste odlučujući otpor prema slikovitom, deskriptivnom i dekorativnom. Funkcionalnost, upotrebljivost, prioritet forme i svakodnevnosti. Izuzetnost u drugačijem, neočekivano jednostavnom i distanciranom. Ernst Bloh nije uvažavao “bezličan metalni nameštaj, betonske kocke, ravne krovove”, Adorna su ljutile kuće nalik na “konzerve”, a po Brehtu na “kasarne”. Bauhaus je za mnoge bio sinonim za ružnu Modernu, sterilnu i monotonu. Istovremeno su se množili obožavaoci koji su Valtera Gropiusa nekritično proglašavali najvećim nemačkim reformatorom posle Martina Lutera. Krajnosti su uvek najdalje od istine, a Bauhaus koji se danas podrazumeva isključivo je vezan za pojam stila i proizvoda. Odgovara potpuno današnjem potrošačkom mentalitetu da od predmeta pravi idole: društvo markiranih proizvoda razume Bauhaus upravo onako kako njegovi tvorci nisu želeli da on bude interpretiran.

“Cilj Bauhausa nije da bude stil ili sistem, dogma ili kanon, Bauhaus nije recept, a ponajmanje je on moda!”, pisao je Gropius 1930, naslućujući kako će Bauhaus otići u istoriju. “Bauhaus će živeti sve dok ne bude zavisio od forme već dok kroz promenljiv život iznova bude tražio i pronalazio svoju artikulaciju.” Gropius i njegovi sledbenici imali su za cilj ostvarivanje velike, opšte, održive duhovno-religiozne ideje. Kao takva, postavka ovog cilja bila je logičan nastavak idejnog sveta 19. veka, isto kao što je i nacionalsocijalizam bio logičan nastavak idejne atmosfere 19. i početka 20. veka. Ništa nikada ne dolazi iznenada i ni iz čega.


Valter Gropius, fotelja 1920.

 

ŠKOLA DEBATE I SUPROTSTAVLJENIH STAVOVA: Bauhaus je bio škola debate, diskusije i iskaza suprotstavljenih ideja. Moderna, pravedna i solidarna, ova škola je težila ujedinjenom i kolektiva svesnom društvu i ona jeste imala revolucionarne tendencije i bila bliska levim, republikanskim političkim idejama. No, Bauhaus se nikada nije jednoglasno opredelio za revoluciju, ali ni protiv nje. Različita vođstva škole imala su različite ciljeve. Hanes Majer (Hannes Meyer), drugi direktor Bauhausa u Desau od 1928. do 1930, bio je ubeđeni marksista. Majer je školi doneo dve unosne narudžbine: pet stambenih zgrada u Desau i upravnu zgradu Savezne škole za nemačke sindikate (ADGB) u Bernau kod Berlina.


Upravna zgrada Savezne škole za nemačke sindikate (ADGB) u Bernau
 

Bauhaus je pod njegovom upravom prvi put ostvario profit, ali je Mejer prouzrokovao i velike sukobe. Kao radikalni funkcionalista, on nije imao previše razumevanja za estetske programe, a kao deklarisani komunista podržao je osnivanje studentske komunističke organizacije i doveo školu u opasnu političku poziciju. Bauhaus je želeo novo društvo, ali se istovremeno rukovodio zahtevima i ćudima tržišta. Studenti su bili savetovani da rade efikasno i ekonomski održivo. Proizvodi Bauhausa nalazili su najviše sledbenika u dobrostojećim građanskim krugovima, pa su do danas ostali simboli određenog životnog stila. Pod rukovodstvom Mis fan der Roea škola se sve više približavala proizvodnji luksuznih predmeta, tako da se u opulentnom enterijeru bogataških vila, koje je škola za njegovog vremena projektovala, izgubila ona fina oštrica socijalne kritike koju je Valter Gropius etablirao.


Vila fabrikanta Karla Lemkea u Berlinu, Oberseestrasse 60, koju je kao poslednji projekat u Nemačkoj osmislio Mis fan der Roe pred emigraciju 1938.

 


Ipak, verovatno najlepša građevina ikada izašla je ispod pera Mis fan der Roea, Nova nacionalna galerija u Berlinu

 

Vredna pomena i pamćenja je organizaciona struktura same škole, onako kako ju je bio zamislio Gropius, kao i njen kurikulum. Škola je upisivala ženske studente već 1919, kako je i proklamovao Vajmarski ustav koji je ženama dao pravo glasa, što nije bio mali korak za društvo koje je mukom izlazilo iz vojničko-građanske epohe patrijarhalnog sistema vrednosti. Početak Bauhausa davao je nade ženama umetnicima, a u programu škole je pisalo: “Svi koji imaju talenat, bez obzira na starost i pol”. Gropius je u svom govoru prigodom otvaranja škole tvrdio “da se neće praviti razlika između lepog i snažnog pola (sic!). Potpuna ravnopravnost u dužnostima i pravima!”. Prve godine postojanja škole žene su bile u većini: od upisanih 163 studenta, 84 su bile žene i njima su svi pravci bili otvoreni: između ostalog, klesarstvo, stolarstvo i seminari metala.


Mišiko Jamavaki (Michiko Yamawaki) studirala je tekstil i kasnije postala ikona japanske modne scene
 

Već posle godinu dana stav prema ravnopravnosti polova se promenio: Gropius je zahtevao da se broj studentkinja smanji, strahujući da će broj ženskih studenata ugroziti ugled škole. Danas su brojne umetnice koje su ostavile trag kako u dizajnu, arhitekturi, tako i u oblasti keramike i tekstila, većinom zaboravljene.


Servis za kafu i čaj Marijane Brand (Marianne Brandt)

 

Svi znamo za Gropiusa, Paula Klea, Vasilija Kandinskog, Oskara Šlemera, Marsela Brojera, Lajonela Fajningera i Mis fan der Roea. Samo dobri poznavaoci moderne umetnosti čuli su za Gertrud Grunow, Ré Soupault, Katt Both, Lotte Stam-Beese, Kitty van de Mijll Dekker, Michiko Yamawaki ili Lilly Reich. Ova proslava stogodišnjice osnivanja pripada njima, zaboravljenim umetnicama Moderne. Svuda počinju ozbiljne studije njihove delatnosti i njihovih umetničkih dostignuća. Morale su da sačekaju čitav vek kako bi polako izašle ispod pokrivača patrijarhalnog pisanja istorije umetnos

Iako se pod idejom Bauhausa pre svega misli na arhitekturu, industrijski dizajn i primenjenu umetnost, ova škola je bila veoma značajna pre svega za likovnu umetnost, pošto je sjedinila različite slikarske pravce koji su se nominalno, ali ne i suštinski sukobljavali. Paul Kle i Vasilije Kandinski su najznačajniji slikari Bauhausa i njihova slava prethodila je osnivanju škole. Njihova umetnost se temeljila na principu apstrakcije i dobila je svoje puno značenje u interakciji ovih umetnika s njihovim pedagoškim radom. Njihovi učenici i sledbenici menjali su u svom kasnijem razvoju svoje koncepte, neki od njih, kao Verner Kubiš, Rajnhold Rosih i Erih Borhert odlutali su u surealizam, društvenu kritiku i revolucionarnu umetnost, ali uvek u potrazi za slobodom izraza i poštovanjem osnovnih materijala i senzacija.


Rajnhold Rosih, Policijski teror 1933.
 

Ideja kolektivnog stvaranja, rada kao najboljeg dela postojanja jedinke je ono što i danas predstavlja želju i cilj svake kreativne kolonije. Bauhaus je sanjao jedan novi koncept zajedništva i delimično ostvario novu komunikaciju, kako među ljudima tako i u odnosu na prirodu i produktivnost. Malo toga od ovih plemenitih ciljeva je ostalo u današnjem svetu. Dobro je da ih se ponekad podsetimo.

 

Plodno tlo

Bauhaus je nastao na plodnom idejnom tlu koje je za sobom ostavio engleski pokret “Arts and Crafts Movement” Vilijama Morisa i Džona Raskina, koji su zahtevali da “svaka stolica, svaki sto, krevet, kašika, krčag i svaka čaša budu nanovo otkriveni”. Varijantu ove ideje prihvatili su i nemački umetnici i inženjeri, prilagodivši je zahuktaloj nemačkoj industriji koja je upravo tada smenjivala Engleski kao vodeću industrijsku silu. Jugendstil je povlađivao industrijsku proizvodnju, pokušavajući da joj da individualni karakter koji je neumitno završavao u luksuzu. Najpoznatiji pokret koji je spajao ideje Arts and Craft pokreta i industrije bila je grupa, odnosno škola Verkbund (Werkbund), nastala 1907. Valter Gropius je bio njen član. Kada je škola Verkbunda 1915. zatvorena, Valter Gropius u Vajmaru otvara školu pod imenom Bauhaus. Cilj te škole bio je stvaranje novog udruženja zanatlija-umetnika pod vođstvom umetnika-nastavnika u zajedničkom traganju, i sa učiteljske i sa učeničke strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji će se primenjivati u arhitekturi, stilarstvu i dizajnu.

U Bauhausu su se održavali seminari stolarstva, tkalačkog i keramičkog zanata, slikarstva, grafike i fotografije. Praktičnom radu su bili pridruženi i teorijski predmeti o percepciji i bojama, s ciljem da u učenicima oslobode stvaralačku energiju. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu, gde se eksperimentiše sa beskonačnim mogućnostima vezanima za upotrebu fotografskog aparata: kolaž, foto-montaža, dvostruka ekspozicija, uvećanje negativa i ostala tehnička sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi. Arhitektura, nameštaj i razni predmeti dizajniraju se po načelu funkcionalnosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizlaziti iz savršenog stapanja oblika i funkcije. Cela proizvodnja Bauhausa obeležena je najvećom mogućom jednostavnošću.

Prema ideji Bauhausa, predmetima ne treba dodavati ukrase koji bi skrivali ili popravljali ružne i bezoblične delove nego te delove treba oblikovati na lep, umetnički način, tako da predmet postane lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti (ekspresionizam, kubizam), oblikovanje upotrebnih predmeta dobija novo značenje – postizanje funkcionalnosti kao kreativan čin. Ideje Bauhausa poštuju se i danas u načelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), poštovanje materijala i proces serijske proizvodnje. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastično-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa bio je otkrivanje osnova kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizacija novih oblika i, na kraju, priprema za industrijsko oblikovanje.


Vilhelm Vagenfeld: Čajnik od metala 1924.

 

 

Stolica koju je kreirao Marsel Brojer kao student u Bauhausu, tzv. Vasilijeva stolica. Stolica se toliko svidela Vasiliju Kandinskom, koji je bio profesor u školi, da je dao da se napravi za sve učenike

 

 

Pogledajte intervju sa autorkom teksta

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vežbama izdržaja ojačajte celo telo Vežbama izdržaja ojačajte celo telo

    Da biste ojačali mišiće stomaka, zadnjice, kukova, ali i leđa i ramenog pojasa, radite vežbe izdržaja. One su vrlo jednostavne, ali to ne znači da su lake. Potrebno je da za njih odvojite po 10 minuta svakog dana i rezultat će vrlo brzo postati vidljiv.

  • Par dinja u Japanu prodat za 40.000 evra Par dinja u Japanu prodat za 40.000 evra

    U rekordnoj prodaji par japanskih dinja doneo je vlasniku gotovo neverovatnih pet miliona jena (oko 40.000 evra). Na prvoj aukciji sezone dinje uzgojene u Jubariju, gradu u prefekturi Hokaido, dostigle su astronomsku cenu.

  • Marina Abramovič posle 44 godine ponovo u Beogradu Marina Abramovič posle 44 godine ponovo u Beogradu

    Dugoočekivana retrospektivna izložba „Čistač“ Marine Abramović, jedne od najvećih svetskih umetnica, biće prikazana domaćoj i regionalnoj javnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, od 21. septembra 2019. do 20. januara 2020. godine.

  • Kolumbijac se bori protiv krijumčara uzgajanjem žaba Kolumbijac se bori protiv krijumčara uzgajanjem žaba

    Kolumbijac Ivan Lozano se godinama bori protiv ilegalne trgovine retkim tropskim žabama, koje sam legalno uzgaja i kolekcionarima prodaje po nižim cenama.

  • Fejsbuk uklonio tri milijarde lažnih naloga za šest meseci Fejsbuk uklonio tri milijarde lažnih naloga za šest meseci

    Kompanija Fejsbuk saopštila je danas da je uklonila više od tri milijarde lažnih naloga od okotobra do marta, što je dva puta više nego prethodnih šest meseci.

  • Šimpanze jedu i kornjače Šimpanze jedu i kornjače

    Divlje šimpanze su primećene kako uživaju u neobičnoj poslastici - kornjačama čije oklope razbijaju o debla drveća, rekli su danas naučnici.

  • Kobno buđenje u mraku i manjak vode Kobno buđenje u mraku i manjak vode

    Ustajete mrzovoljni i ostajete takvi čitav dan, a ne znate pravi razlog takvog stanja. Uzrok za mrzovolju najverovatnije postoji, samo treba otkriti greške kojih često nismo ni svesni, poručuju stručnjaci.

  • Nerviranje zbog šefova i kolega Nerviranje zbog šefova i kolega

    Rezultati jedne internet ankete pokazali su da je čak 65 odsto zaposlenih pod stresom na radnom mestu, a kod 10 procenata radnika to značajno utiče na produktivnost.

  • Džefri Raš dobio dva miliona dolara odštete zbog klevete Džefri Raš dobio dva miliona dolara odštete zbog klevete

    Australijski glumac Džefri Raš dobio je ukupno 2,9 miliona australijskih dolara (dva miliona američkih dolara) odštete u slučaju klevete protiv novinskog izdavača i novinara zbog izveštaja u kom su naveli da je optužen za neprikladno ponašanje prema jednoj glumici, saopšteno je danas.

  • Severna Makedonija ipak prva po glasovima žirija na Evrosongu Severna Makedonija ipak prva po glasovima žirija na Evrosongu

    Evropska radiodifuzna unija (EBU) obelodanila je da je koristila netačne rezultate u nadmetanju za pesmu Evrovizije ove godine.

  • Izraelski naučnici napravili pivo s kvascem iz biblijskih vremena Izraelski naučnici napravili pivo s kvascem iz biblijskih vremena

    Grupa izraelskih naučnika upotrebila je kvasac iz drevnih glinenih posuda, od kojih su neke stare 5.000 godina, korišćen za pravljenje piva u biblijska vremena i iskoristila ga da napravi moderno piće.

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side