14.09.2018 Beograd

VideoVeštačka inteligencija: Opasnost nulte tačke i nova geneza čoveka

Veštačka inteligencija: Opasnost nulte tačke i nova geneza čoveka Foto: Pixabay.com
Saeksponencijalnim rastom veštačke inteligencije već sada, u ograničenom obimu i u nekim domenima još uvek uz kontrolu ljudi, kompjuteri programiraju kompjutere,a roboti prave nove robote. Ljudska situacija će se tako znatno promeniti jer čovek više neće biti najpametnije i najmoćnije biće na planeti

Piše: Milan Nikolić

 

Nedavno sam u Novom Magazinu (br. 332 od 7. 9. 2017) objavio tekst o robotima, automatima, veštačkoj inteligenciji i drugim čudima četvrte industrijske revolucije,koja, čini se, neumitno nastupa. U tom tekstu preneo sam i strahovanja velikog broja istraživača iz ovog domena koji se plaše da će se, kada dođe do odvajanja tehnološkog razvoja od kontrole čoveka (singularity point – kako to zove Rej Kurcvejl), tehnologija možda okrenuti protiv svog stvaraoca.

Naime, AI (Artificial Intelligence) po pravilu se razvija eksponencijalno a ne linearno i već sada, u ograničenom obimu i u nekim domenima još uvek uz kontrolu ljudi, kompjuteri programiraju kompjutere,a roboti prave nove robote. Sa očekivanim eksplozivnim razvojem AI (softver koji se sam programira učenjem na bazi ogromnih količina podataka i preko modela neuralnih mreža) doći će, pod kontrolom univerzalne AI koja će se i sama stalno unapređivati, do brze produkcije sve razvijenijih generacija mašina. One će i same dizajnirati nove generacije mašina,tako da je moguće da će ljudi vrlo brzo prestati da prate i razumeju kako nove generacije mašina rade, a još će manje moći da kontrolišu njihov razvoj,pa ni to da li će biti neprijateljske prema čoveku.

U navedenom tekstu napisao sam da samo ljudi koji su orijentisani na dobitke prve generacije AI (vlasnik Fejsbuka) nemaju strah od njenog daljeg razvoja. Istina, ima ljudi, uglavnom u nerazvijenim zemljama, koji ne prate razvoj AI ili zbog svojih religijskih uverenja veruju da se “ljudsko biće ne može proračunati” (naš univerzitetski profesor) ili da “kompjuter nema dušu,pa ne može imati ni razum” (naš poznati intelektualac tradicionalističke orijentacije) – što nažalost spada u neinformisano, nekompetentno i,na kraju, nerelevantno mišljenje.


Foto: prtscr ytb

 

ROBOTI-UBICE: Da je stvar zrela za ozbiljnu raspravu, pa i akciju, pokazuje nedavna peticija (sada već preko 2.000) naučnika iz oblasti AI protiv upotrebe letećih (dronovi) i drugih vojnih robota kojima vojska SAD želi da da sposobnost (znači uvede AI) autonomnog odlučivanja o otvaranju vatre na ljudske mete (autonomous kill decision). Ako to postane praksa,ova 2018. godina biće s pravom označena kao početak rata robota protiv ljudi,čak i ako se to sada prikladno pravda borbom protiv terorizma – što bi, dugoročno gledano, bilo kao kad biste pustili tigraiz kaveza da vas brani od zločeste veverice.

Podsetiću da je sadašnji snažan prodor u razvoju veštačke ili mašinske inteligencije nastao sticajem nekoliko trendova. Prvo, došlo je do naglog skoka u razvoju kompjuterskog hardvera,tako da danas američki Samit (Vrh ili OLCF-4, trenutno najbrži superkompjuter koji je nedavno ovu titulu preoteo od kineskog rivala Tienhane 2) funkcioniše na 9.216 glavnih procesora i 27.648 grafičkih procesora, tako da postiže gotovo 200 petaflopsova (otprilike stotine miliona puta brže od vašeg PC-ja),što je računarska snaga potrebna za AI u najrazvijenijim istraživanjima kosmosa, promene klime i u medicini. No, i Samit je digitalni kompjuter koji, u biti, radi samo sa jedinicama i nulama. Sada se sprema još važnija hardverska revolucija sa praktičnom upotrebom kvantnih kompjutera,koji rade sa kubitima (mogu biti i1 i0– što se zove superpozicioniranje),koji će biti neuporedivo moćniji od digitalnih kompjutera i s kojima će početi novi talas razvoja AI, za koji se veruje da će dovesti do prevazilaženja inteligencije najpametnijih među nama,pa čak i ukupne inteligencije svih ljudi na svetu. Kvantni kompjuteri koriste još jednu važnu osobenost – entanglement ili specijalnu povezanost kvantumskih partikli koja će nam omogućiti da komuniciramo na velike daljine brzinama većim od svetlosti.

Sledeći važan trend je stvaranje ogromnih baza podataka (big data) koje su nastale iz procesa razvoja interneta, digitalizacije dokumenata, telekomunikacija, televizije i korišćenja elektronskih senzora u različite svrhe. Godina 2001. uzima se kao startna za eksploziju skupljanja digitalnih podataka jer je do tada samo oko 25 odsto podataka bilo digitalno,dok je danas to blizu 98 odsto. Brzina rasta ovih ogromnih količina podataka i sama je velika jer se sada u proseku udvostručava svake tri i po godine. Samo američka NSA (koja prati sve elektronske komunikacije u svetu) ima u Juti skladišta za podatke u koja biselako smestila sva komunikacija (verbalna, pisana, znakovna) koju je čovečanstvo vodilo kroz celu svoju istoriju, naravno, pod uslovom da se digitalizuje. Važno je znati da bez velikih količina podataka nije moguće mašinsko učenje,a još manje dubinsko mašinsko učenje. Treba reći da se big data može naći u strukturiranom, polustrukturiranom i nestrukturiranom obliku, te da je mogu činiti podaci, tekstovi, fotografije, audio i videofajlovi,kao i senzorski podaci svih oblika. Ogromni podaci procenjujuse na osnovu 4V (volume, velocity, variety and veracity) – količina, brzina, raznovrsnost i tačnost. Da bi AI mogla da koristi big data,ona je morala da nauči da razume prirodne jezike (srpski, engleski, francuski, itd.), da prepoznaje govor, da iz gomile piksela vidi sliku, da iz određenih zvučnih frekvencija prepozna govor ili muziku,kao i da od brzog smenjivanja sličica (malo promenjenog sadržaja) rekonstruiše video ili filmsku priču.


Foto: prtscr ytb

 

KADA KOMPJUTER UČI: Mašinsko učenje (i dubinsko mašinsko učenje kao varijanta) jestenoviji koncept razvoja AI,koji je u ovom sektoru doveo do dramatičnog proboja zajedno sa hardverskim konceptom veštačkih neuralnih mreža, bez kojeg mašinsko učenje ne bi ni bilo moguće. Jednostavno, ispostavilo se da je metod mašinskog učenja na velikim količinama podataka mnogo efikasniji nego programersko unošenje znanja (prvi ekspertski sistemi bazirani na ako, onda sa bazama znanja). Što je veća količina podataka,to je učenje brže, a što je učenje efikasnije,to je i kvalitet odluka kojese donose veći. Čak i greške bivaju korisne za sledeći nivo učenja, tj. generalna inteligencija mašina raste sa svakim ciklusom. PremaReju Kurcvejlu,mi smo sada samo desetak godina udaljeni od AI na nivou najpametnijih ljudi, a od nivoa inteligencije svih ljudi na svetu deli nas možda dvadesetak ili manje godina,a onda... Kada gledate iscrtane krivulje grafikona koji opisuje budućnost AI,dolazite (negde četrdesetih godina ovog veka ili ranije) do krive koja ide gotovo vertikalno uvis. Šta to znači,možda nam mogu naznačiti samo SF pisci bujne mašte,ali je sigurno da će se ljudska situacija znatno promeniti jer čovek više neće biti najpametnije i najmoćnije biće na planeti,pa tako ni predator na vrhu lanca ishrane.

Socijalna, ekonomska i politička realnost našeg sveta tera nas da se posvetimo bliskim i praktičnim posledicama razvoja AI, robotike, automatike i drugim aspektima četvrte industrijske revolucije. Potvrđeno je dajeAI (uz robote ili druge izvršne mašine) već pokazala veliku prednost u odnosu na ljude (većinu poslova već sada mašine rade brže, bolje i jeftinije),tako da se može očekivati da će relativno brzo veliki broj repetitivnog, fizičkog i lako tehnički unapredivog rada biti oduzet od ljudi i dat mašinama. Poslovi koji uključuju više veština, znanja i iskustva,ali nemaju elemente kreativnosti ili komunikacije sa ljudima na bazi empatije – biće sledeći segment rada koje će preuzeti mašine. Visokostručni poslovi koji zahtevaju dugo studiranje, stalno usavršavanje,pa i ekspertsko promišljanje (lekari, inženjeri, menadžeri),takođe će se nešto kasnije naći na udaru AI. Na kraju će ostati samo poslovi koji zahtevaju humanu komunikaciju s ljudima i ispoljavanje empatije,koji će ostati domen rada za ljude. Sva kvalifikovana predviđanja budućnosti pokazuju da će se od polovine ovog veka (ako se ne dogode neke katastrofe,kao pad većeg meteorita, nuklearni rat, enormne klimatske promene, itd.) većina čovečanstva faktički naći izvan materijalne proizvodnja, pa i izvan većeg dela sektora usluga.

Jedno predviđanje kaže da će do 2030. SAD izgubiti 73 miliona,a ceo svet nešto oko 900 miliona radnih mesta. Šta će ovo sve značiti još nije jasno,ali je izvesno da će doneti tako temeljne promene da “ništa neće biti kao pre”. Jer,u našoj je civilizaciji zaposlenost većine stanovništva jedan od najvažnijih činilaca. To je ne samo izvor dohotka za 95 odsto stanovništva nego i osnov identiteta, budući da je za većinu ljudi smisao života da žive da bi radili,a ne obrnuto. Naše ekonomije i naša društva bazirana su na tome da veliki deo stanovništva čine najamni radnici, dok manjina ljudi pripada grupama poslodavaca ili samozaposlenih. Najvažnija ekonomska dinamika je u tome da poslodavci žele da što manje plate najamne radnike (jer su plate najveći proizvodni trošak), ali ne smeju da preteraju u uštedama,budući da se prepodnevni radnik po podne pojavljuje kao potrošač od čije kupovne moći zavisi profit poslodavca. Šta će biti kada klasa “nekorisnih” (onih koji su van proizvodnje) bude bez redovnih prihoda,pa tako i bez kupovne moći? Ko će tada masovno kupovati robu i usluge?Da li će to činitidržava,pa onda da distribuirati– još se ne zna.


Foto: prtscr ytb

Zbog toga se već eksperimentiše sa “univerzalnim osnovnim dohotkom” (koji će primati svi odrasli) u Finskoj i nekim drugim zemljama koje su odmakle u razmišljanju o budućnosti. Ovo podržavaju i Ilon Mask, Mark Cukerberg i mnogi milijarderi iz IT sektora. Javila se i ideja da se roboti i automati u industriji bez ljudi oporezuju,tako da se iz tog poreza (a u nedostatku poreza na zaradu zaposlenih) isplaćuje univerzalni osnovni dohodak. Neki stručnjaci idu i dalje,pa traže da se ostvareni profiti industrije bez ljudi dele sa nekada zaposlenima. Nema sumnje, javiće se još mnogo ideja, ali je veliko pitanje šta će i gde od toga biti prihvaćeno. Sigurno je da je društveno nemoguće velike mase ljudi ostaviti bez ikakvog dohotka da postepeno umru od gladi, kao što je sigurno i to da oni neće mirno čekati svoju sudbinu.

Već sada je jasno daćejoš uvek dominantna neoliberalna ideologije (“tržište sve rešava”) nestajati jer neće moći da odgovori na novu situaciju – ali se još ne zna šta će je zameniti – neokejzijanizam ili nešto drugo,još levlje. U svakom slučaju,stub neoliberalne ideologije – da kapitalisti u težnji za zaradom otvaraju radna mesta, plaćaju radnike i tako se nešto njihovog profita “spušta na niže slojeve” (trickle down),pa tako od svega ima koristi celo društvo – ovde ne može funkcionisati jer AI roboti i automati ne primaju platu i ne pojavljujuse kao masovni potrošači,osim ako se ne radi o struji, ulju i rezervnim delovima – što oni sigurno neće individualno nabavljati na tržištu budući da je to deo investicionog održavanja. Poseban problem će biti šta raditi sa milionskim masama koje ne idu na posao (po sebi dramatičan kulturni šok dugog trajanja),a imaju sve potrebe i osećaje živih ljudskih bića. Čime će se zabavljati ove mase i kako sprečiti da im se u dokolici ne jave destruktivne ili revolucionarne ideje moguće i ludističkog tipa. Možda je masovna pojava zaglupljujućih reality show rani znak pripreme masa za “idiotsku dokolicu u siromaštvu”. Veliko je pitanje, kaže Juval Noa Harari,da li će se i liberalna demokratija (koja počiva na masi birača) moći održati onda kada birači izgube veći deo značaja jer su prestali da budu i proizvođači.

Neoliberalni kapitalizam,kao ni postojeća međunarodna distribucija razvijenosti i bogatstva,neće moći da preživi sve ove promene, tako da treba očekivati neku vrstu novog neideološkog ekonomsko-političkog poretka koji će morati da bude vrlo fleksibilan i prijemčiv za promene koje nailaze u talasima. Nije nemoguće da ljudi (preko UN ili nekog drugog) povere nekom moćnijem AI sistemu uređenje svetskog društvenog sistema, sa glavnim zadatkom da se nužne sukcesivne promene sprovode uz najmanje štetei trošenja resursa naše planete,a na zadovoljstvo što većeg dela čovečanstva.


Foto: Pixabay.com

 

SUPERVEŠTAČKA INTELIGENCIJA: Ovde je mesto da se pozabavimo strahovima Ilona Maska, Bila Gejtsa, Stivena Hokinga i adrugih naučnika u području AT, AI, robotike itd.,koji misle da eksponencijalni rast univerzalne veštačke inteligencije (AUI) gotovo nužno vodi do pojave superveštačke inteligencije (ASI),koja će sama sebe razvijati, pa je tako nećemo moći ni razumeti niti kontrolisati. AUI i ASI mogu dovesti do toga da budući naučno-tehnološki razvoj ne koristi ljudima ili da se čak okrenu protiv njih. Nije teško zamisliti da mašine stave sebe u centar razvoja (kao što je to čovek uradio naspram svega živog i neživog na ovoj planeti),a sve drugo (pa i čoveka) vide samo kao korisni ili nekorisni materijal u ovom poduhvatu. Ovoga se bojao već Isak Asimov,koji je preventivno smislio tri zakona robotike (1. robot činjenjem ili nečinjenjem ne sme da povredi ili dovede u opasnost čoveka, 2. robot mora da sluša čoveka,osim ako to nije u suprotnosti sa 1. zakonom, 3. robot mora da štiti sebe,osim ako to nije u suprotnosti sa 1. ili 2. zakonom robotike) da bi sprečio okretanje robota protiv ljudi, ali je veliko pitanje da li se normativno može rešiti ovaj problem,posebno ako imamo u vidu da ćemo u dogledno vreme imati posla sa superveštačkom inteligencijom – setimo se samo šta nešto inteligentniji advokati rade s našim zakonima. Na kraju, nije li “evolutivna pravda” dosad pretpostavljala da svako intelektualno superiornije biće eksploatiše (pa i uništava) sva niža bića – što bi sa ASI bilo drugačije.

Rej Kurcvejl i mnogi drugi AI stručnjaci smatraju da je jedini način da zadržimo neki nivo kontrole bar nad početnim razvojem ASI, toda i sami počnemo da se pretvaramo u mašine. Na početku preko raznih elektronskih dodataka i spojeva sa kompjuterima i robotima, a onda i “prebacivanjem” naših ličnosti u elektronsku sferu. Smatra se da naše “ličnosti” sa svim našim znanjem i pamćenjem imaju veliku,ali ipak konačnu količinu podataka, te da se mogu transferisati na neki elektronski medij. Tako bismo, usput, postigli i besmrtnost jer više ništa neće biti biološki ograničeno. Ovakvih pokušaja još, koliko znam, nije bilo,ali se to teorijski smatra mogućim u IT domenu,gde se razvija AI.

Uto šta će se realno dešavati u sledećih nekoliko decenija nije lako proniknuti. Jedini relativno pouzdan način je videti šta se kuva u naučno-tehnološkim laboratorijama. Tamo nalazimo da je “kuvanje žabe” (postepene promene koje dovode do dramatičnih posledica) već počelo. Razvijaju se elektronski implanti za lečenje raznih mentalnih oboljenja – ko će se tome protiviti. Spremaju se nano-roboti (veličine molekula) koji će raznositi delove RNA u genom obolelih od raka – tome će se radovati mnogi jer je kancer zamenio kardiovaskularne bolesti kao ubica broj jedan. Optički čipovi u oku donose vid slepima. Veštačka kolena, kukovi,pa i veštačke šake već su bajata vest.

Egzoskeleti pomažu invalidima da stanu na sopstvene noge. Sadruge strane,i u domenu genetskog inženjeringa otvaraju se mogućnosti za lečenje,ali i usavršavanje ljudskih bića – biće teško odupreti se tim iskušenjima, naročito u vučje kompetitivnom svetu kakav je naš. Ali genetika je biološki domen sa svim ograničenjima – tehnološki svet ima mnogo manje ograničenja.

Ako nastavimo sa uništavanjem planete na kojoj živimo (što donosi nepovoljne klimatske promene, topljenje leda i rast mora i okeana),moguće je da će bar deo čovečanstva morati da potraži neku novu planetu u našoj galaksiji. Astronomi su pronašli nekoliko hiljada kandidata u okviru golden lock sunčane distance (“ni previše hladno ni previše toplo”),ali je problem što su daljine ogromne,kao i vreme putovanja. Ova međuzvezdana putovanja bila bi mnogo izvodljivija i lakša kada putnici ne bi bili biološka bića nego neka vrsta mašine ili, još bolje, samo algoritmi na nekom pouzdanom mediju. Moguće je da će se zbog ovih ili nekih drugih razloga čovečanstvo podeliti na više podvrsta koje će se lakše nositi sa novim spoljnim okolnostima. U svakom slučaju,veliki broj naučnika smatra da ćemo u ovom i sledećem veku ući u novu genezu čoveka i stvaranje većeg broja podvrsta da bismo nekako opstali kao vrsta.

 

Pogledajte intervju sa autorom teksta:


izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.09.2018, 11:58h Mo'ni smo mi, bre!

    "jer čovek više neće biti najpametnije i najmoćnije biće na planeti..." ... - Ето ти нове секирације за СРБИНА! Ипак, не брините Србљи: велики срБски Толстој ЋОСИЋ рекао је "ми можемо оно што не можемо" - технологија се развија, у ствари, и кад дође до тога што кажу - у сваком роботу ЧУЧАЋЕ СРБИН, бре - СРБИН!

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side