– Višak gvožđa u krvi može da bude uzrok pojave uvećane i tvrde jetre, ciroze jetre, uvećane slezine, tamnije prebojene kože, razvoja šećerne bolesti zbog oštećenja pankreasa, srčane slabosti, bolova u zglobovima, manjka testosterona – kaže dr Aleksandra Sretenović, specijalista interne medicine Kliničkog centra Srbije. – Problem je što se višak ovog minerala deponuje u parenhimskim ćelijama različitih tkiva i organa: kože, jetre, slezine, pankreasa, srca, zglobova, hipofize, i oštećuje ih.
Povećana apsorpcija gvožđa iz creva stvara njegov višak zbog lošeg rada pojedinih enzimskih procesa u crevnoj sluznici. Ovaj poremećaj stručno se naziva hemohromatoza i može da bude nasledan i stečen.
– Kod žena je višak gvožđa ređa pojava, jer u reproduktivnom periodu one gube njegove značajne količine u toku menstrualnog krvarenja, laktacije i porođaja – kaže dr Sretenović. – Kada je o stečenom tipu reč, onda se najčešće radi o hemosiderozi, kada je povećana količina gvožđa u njegovom teško rastvorljivom obliku. Do tog stanja najčešće dolazi zbog dugotrajnog uzimanja većih količina gvožđa u hrani ili u medicinske svrhe, kao i davanjem velikog broja transfuzija krvi.
Naša sagovornica objašnjava da se dijagnoza viška gvožđa u krvi postavlja na osnovu analize krvne slike, a najbolji način za potvrdu hemohrematoze je biopsija jetre. Dijagnoza se može postaviti i pomoću desferioksaminskog testa.
– Najstariji i najefikasniji lek je venepunkcija, odnosno ispuštanje venske krvi, uglavnom jednom nedeljno – kaže dr Sretenović. – Koriste se i lekovi iz grupe helatora gvožđa.