27.11.2017 Brisel

EU zabrinjava saradnja Kine i istočne Evrope

EU zabrinjava saradnja Kine i istočne Evrope Foto: Beta / Vlada Srbije / Mileta Mirčetić
Lideri Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope okupili su se danas u Budimpešti na šestom samitu inicijative "16+1", koja izaziva sve veće nepoverenje i zabrinutost u zapadnoevropskim zemljama.

Dok za Mađarsku inicijativa predstavlja "otvaranje ka istoku", za Srbiju učvršćenje "pouzdanog prijateljstva", a za Poljsku "ogromnu mogućnost", u prestonicama zemalja EU čuju se "zajedljivi" komentari, piše list Fajnenšel tajms.

Evropske diplomate strahuju da Peking može da iskoristi inicijativu da podrije propise EU, koristeći rastuće tenzije između istočnog i zapadnog dela Unije.

Pokretač inicijative bila je sposobnost Kine da finansira i gradi puteve, železnice, elektrane i drugu infrastrukturu koja je bila potrebna nekim siromašnijim zemljama centralne i istočne Evrope.

Obim delovanja te inicijative je, međutim, počeo da se preliva i u političke i strateške oblasti, izazivajući nepoverenje među nekim zapadnoevropskim silama, navodi Fajnenšel tajms.

"Taj podregionalni pristup nailazi na veliku sumnju ne samo u Briselu, nego i u prestonicama mnogih zemalja članica", izjavio je evropski diplomata koji nije želeo da bude identifikovan zbog osetljivosti teme.

Drugi evropski zvaničnik, koji je takođe tražio da ostane anoniman, rekao je da se inicijativa 16+1 suočava sa više stvari.

"Neke od njih se tiču nadležnosti EU, ili zalaze u nove oblasti u kojima već postoje incijative EU i Kine. A mi vidimo samo vrh ledenog brega", rekao je diplomata.

Dok se 16 zemalja - Mađarska, Bugarska, Rumunija, Poljska, Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Češka, Litvanija, Letonija i Estonija – pripremaju za samit u Budimpešti, jasno je da je Kina sve uspešnija u tim zemljama, navodi Fajnenšel tajms.

"Centar ravnoteže svetske ekonomije se pomera od zapadu ka istoku. Iako se to i dalje negira u zapadnom svetu, negiranje ne izgleda razumno", rekao je u oktobru mađarski premijer Viktor Orban.

Od 2012. godine kineske kompanije, koje su podržale državne banke, objavile su da su uložile oko 15 milijardi dolara u infrastrukturu i povezane industrije, prema podacima koje je prikupio Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u saradnji sa Fajnenšel tajmsom.

"Za Kinu su 16 zemalja važne same po sebi, ali i kao most ka EU”" izjavio je direktor projekta CSIS-a Džonatan Hilmen.

U Srbiji koja ima "sveobuhvatno strateško partnerstvo" s Kinom, očekuje se oko 1,9 milijardi dolara investicija u infrastrutkru, prema podacima CSIS-a. Mađarskoj, koja ima "visok nivo međusobnog poverenja" sa Kinom, obećano je 1,5 milijardi dolara.

Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je 2016. da je njegova zemlja, koja je s Pekingom potpisala sporazume u vrednosti od oko tri milijarde dolara, predstavlja "kapiju za Kinu u EU".

Foto: Beta / Vlada Srbije / Mileta Mirčetić

Za neke u EU jedna od glavnih zabrinutosti je da bi Kina mogla da pojača napore da iskoristi uticaj u centralnoj i istočnoj Evropi za ometanje aspekata zajedničke EU politike prema Kini.

Druga je da neke evropske zemlje mogu da iskoriste snažne veze sa Kinom da ojačaju pregovaračke pozicije protiv Brisela.

Evropske diplomate smatraju da bi to moglo da oslabi efikasnost Brisela u često  svadljivim odnosima sa svojim drugim po veličini trgovinskim partnerom.

Zahtev Kine da njenim kompanijama budu garantovani ugovori zabrinjava Brisel koji strahuje da bi time bili prekršeni propisi EU o javnim nabavkama.

Nemački ministar spoljnih poslova je već pozvao Peking da poštuje koncept "jedne Evrope".

"Ako ne uspemo u razvijanju jedinstvene strategije prema Kini, onda će Kina uspeti u podeli Evrope", rekao je Gabrijel u septembru.

Direktor kineskog Instituta za međunarodne studije Cuej Hongđen rekao je da je jedna Evropa "izvodljiva geografski, ali ne i u pogledu politike i ekonomije".

Kina je pokrenula inicijativu "16+1" da bi ojačala odnose i povećala trgovinsku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope koje vidi kao prolaz ka zapadnoj Evropi i od ključne važnosti za njenu inicijativu "Jedan pojas, jedan put".

Pored komercijalnih razloga, Peking koristi svoje veze i za političke ciljeve.

Na samitu 2016. u Rigi, premijer Kine Li Kećijang je pozvao vlade 16 zemalja da "ispravno reše vruća pitanja i održe svetski mir i regionalnu stabilnost", što su neke evropske diplomate shvatile kao poziv tim zemljama da podrže stav Kine u sporovima oko Južnog kineskog mora i drugim geopolitičkim pitanjima.

Foto: Beta / Vlada Srbije / Mileta Mirčetić

Rezultat uticaja Pekinga mogao se videti u reakciji EU na međunarodnu sudsku odluku da Kina nema osnova za polaganje prava na oblasti u Južnom kineskom moru. Posle trodnevnih teških razgovora, opozicija, uglavnom Mađarska i Grčka, uspele su toliko da ublaže saopštenje da Kina uopšte nije direktno pomenuta.

Predsednik Evropske komisije je najavio u septembru uspostavljanje procesa analize investicija u cilju "zaštite kolektivne bezbednosti", ocenjujući da svako preuzimanje ključnih infrastrukturnih projekata ili kompanija vojne tehnologije može da se realizuje samo transparentno, uz analizu i raspravu.

Neki smatraju da je dosadašnje delovanje Kine u centralnoj i istočnoj Evropi učinilo takav proces analize još neophodnijim.

Takav primer je izgradnja brze pruge Budimpešta-Beograd, jer Mađarska nije raspisala tender za taj projekat vredan 2,9 milijardi dolara. Evropska komisija je zbog toga pokrenula istragu da bi ispitala da li su prekršeni propisi EU.

Makedonsko ministarstvo za saobraćaj i komunikacije je zaustavilo radove na auto-putu, u vrednosti od 373 miliona evra, zbog navoda da je državni budžet zbog toga imao gubitak od 155 miliona evra. Projekat je najvećim delom finansiran kreditom od kineske Eksim banke, a izvodila ga je kineska državna građevinska kompanija 

Crna Gora je 2014. potpisala s Eksim bankom sporazum vredan 800 miliona evra za izgradnju puta od Bara do granice sa Srbijom, uprkos upozorenju Međunarodnog monetarnog fonda da bi time bila ugrožena fiskalna stabilnost.

Neki skeptici priznaju da sukobi oko "16+1" odražavaju šire tenzije u EU, posebno između nekih istočnih i zapadnih članica, piše Fajnenšel tajms.

"Treba da očekujemo da Kina koristi 16+1 za ostvarivanje sopstvenih interesa unutar EU. To je strateška diplomatija: graditi odnose gde imate veći uticaj i primenjivati te nove veze tamo gde imate manji uticaj", ocanio je Hilmen iz CSIS-a.

 

Kineska inicijativa 16+1 na proveri u praksi

Foto: Beta / Vlada Srbije / Mileta Mirčetić

Nastojanja Kine da velikim ulaganjima i kroz poseban diplomatski format 16+1 ostvari uticaj na zemlje centralne i istočne Evrope ;počela su da nailaze na regulatrorne, finansijske i političke prepreke u praksi, a izazvala su i uzbunu u Briselu posebno zvog aktivnosti Pekinga na Balkanu, piše danas portal Politiko.

Kineski program "Jedan pojas jedan put" upumpao je novac u infrastrukturu, saobraćajne i logističke mreže kako bi kineski proizvodi mogli lakše da dođu do tržišta Evrope, navodi Politiko i dodaje da je prema procenama kineskih zvaničnika, u centralnu i istročnu Evropu uloženo oko osam milijardi dolara, a obim trgovinske razmene Kine i tih zemalja prošle godine je bio veći 11 odsto u odnosu na 2011.

Politiko međutim dodaje da ma koliko Peking zamišljao da je 16 zemalja centralne i istočne Evrope "kohezivni entitet" koji je u stanju da sprovodi zajedničke projekte, u praksi te zemlje imaju različite prioritete i rade po različitim zakonima, pri čemu su kineske inevsticije manje dobrodošle u zemljama koje su članice EU.

Za Mađarsku, kao zemlju koja je apsorbovala najviše kineskih investicija u centralnoj i istočnoj Evropi, Peking predstavlja potencijalni izvor ne samo kapitala već i političke moći što mađarskom premiejru Viktoru Orbanu može biti od koristi u trenutku kada su odnosi njegove vlade sa institcuijama EU sve napetiji.

Ali, Kina se suočava sa značajnim izazovima u pokušaju da sprovede svoje planove u regionu.

"Ulaganja Kine u zemlje koje su članice EU, u sklopu inicijative 16+1, ostaje ograničeno, kaže Tamas Matura sa Korvinus univerziteta u Budimpešti i dodaje da u nekim zemljama u proteklih pet godina nije bilo većih ulaganja iz Kine.

Kina je više uspeha imala u zemljama Zapdnog Balkana kao što su Srbija, BiH i Crna Gora u kojima nisu dostupni fondovi EU i ne primenjuju se pravila EU, dodao je.

Lideri Zapadnog Balkana su toplo pozdravili kinesku ekonomsku inicijativu i rade na izgradnji prijateljskih odnosa sa Kinom. U Srbiji koja je najveći korisnik kineskih ulaganja u tom regionu Kina kupuje fabrike i obezbeđuje sredstva za puteve, mostove, železnicu i energetiku, piše Politiko.

Foto: Beta / Vlada Srbije / Mileta Mirčetić

Ključni projekat Kine u regionu je brza pruga između Beograda i Budimpešte, navodi Politiko i dodaje da bi radovi na srpskom delu pruge trebalo da počnu ove sedmice. Modernizovana pruga omogućiće da se kineska roba koja dođe do luka u Grčkoj brzo prebacuje iz Srbije u EU, jer će se vozovi kretati brzinom od 200 kilometara na sat i vreme putovanja biće skraćeno sa sadašnjih osam na manje od tri sata, dodaje se.

Projekat međutim sporo napreduje, piše Politiko i navodi da je sporazum Kine i Mađarske o izgradnji pruge izazvao zabrinutost u EU da tenderska procedura možda neće biti u skladu sa njenim propisima. ;"EU pozdravlja ulaganja, i domaća i strana, sve dok su u skladu sa zakonima EU", saopštila je u februaru delgacija EU u Kini i povodom projekta izgradnje pruge Beogard - Budimpešta.

Politiko prenosi ocenu analitičara da će se Kina se suočiti sa izazovima i kada bude pokušala da srpovede projekat u drugim zemlaja regiona koje su članice EU i dodaje da novije članice EU ne samno što obavezuju pravila konkurencije već one od EU dobijaju i značajna sredstva za finansiranje infrastrukture.

Kada je reč o baltičkim zemljama Kina je fokusirana na saobraćaj i logistiku, navodi Plitiko. Letonija bi ponudila svoje luke i železničku mrežu da kineska roba stigne do tržišta Skandinavije, rekla je Una Aleksandra Berziņa-Čerenkova, šefica programa za novi put svile u letonskom Institutu za međunarodna pitanja ali i dodala da, u skladu sa pravilima EU, ne možće da garantuje kineskim kompanijama da će pobediti na tenderima.

Politiko dodaje da je uprkos preprekama, za neke lidere u regionu Kina je i dalje, u nekim aspektima, više prijateljski pregovarački partner nego Brisel i prenosi reči mađarskog premijera Orbana da "postaje sve uvredljivije to što nekoliko razvijenih zemalja stalno dele lekcije većini sveta o ljudskim pravima, demokratiji razvoju i tržišnoj ekonomiji".

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side