Hjuman rajts voč: U BiH etnička diskriminacija ključna prepreka
13.12.2019 Sarajevo

Hjuman rajts voč: U BiH etnička diskriminacija ključna prepreka

Hjuman rajts voč: U BiH etnička diskriminacija ključna prepreka
Bosanskohercegovački političari još uvek nisu ukinuli status građana drugog reda za Jevreje, Rome i druge manjine deceniju nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da Ustav BiH krši njihova prava, saopštila je danas organizacija Hjuman Rajts voč (Human Rights Watch).

Nakon te odluke, sud je presudio u još tri predmeta da bosanskohercegovački Ustav krši pravo građana da se kandidiraju za javne funkcije, međutim, nijedna od tih odluka nije sprovedena.

Procenjuje se da se 400.000 građana BiH, što je 12 odsto stanovništva, ne može da se kandiduje za funkciju predsednika ili člana parlamenta zbog svoje vere, etničke pripadnosti ili mesta prebivališta, navodi se u saopštenju organizacije sa sedištem u Londonom.

Ustav takođe zabranjuje ljudima koji ne žele da izjašnjavaju o etničkom identitetu da se kandiduju za najviše funkcije. Jedna od osoba koja je podnela predstavku Evropskom sudu je doktor, Bošnjak koji je preživio genocid u Srebrenici i koji živi u delu zemlje u kojem se za člana tročlanog predsedništva mogu kandidovati samo bosanski Srbi, dodaje se u saopštenju.

"Nečuveno je da jedna evropska država ima ustav koji već 24 godine diskriminiše vlastite građane", rekao je Klajv Boldvin (Clive Baldwin), viši pravni savetnik organizacije. "Bosanske vlasti treba da prestanu da daju prioritet interesima glavnih etničkih grupa nad jednakim pravima za sve građane kao i da izmene diskriminirajući ustav", rekao je on.

Ustav, kojeg su napisali evropski i američki eksperti kao deo Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine zaustavljen rat u BiH, privileguje tri glavne etničke grupe – Bošnjake, Hrvate i Srbe i naziva ih "konstitutivnim" narodima.

Kada je reč o 17 nacionalnih manjina, među kojima su Jevreji i Romi, ustav ih naziva "ostalima" i uskraćuje im pravo da se kandiduju za predsednika i Dom naroda, odnosno gornji dom parlamenta. Veruje se da je BiH jedina zemlja na svetu sa ustavom koji neke svoje građane kategorizuje kao "ostale".

Evropski sud je 22. decembra 2009. godine presudio da ustav Bosne i Hercegovine direktno diskriminira manjine, ne dopuštajući im ravnopravno učestvuju u demokratskim izborima. Prijavu sudu podneli su bosanski Rom, Dervo Sejdić i bosanski Jevrej, Jakob Finci.

Ali od te značajne presude do danas ustav nije izmenjen, a prošla su tri opšta izborna ciklusa, koja su provedena na osnovu diskriminatornog ustava i izbornog zakona.

HRV je pozvao međunarodnu zajednicu, posebno zemlje koje su učestvovale u postizanju Dejtonskog sporazuma, da izvrše pritisak na zvaničnike u BiH kako bi prekinuli diskriminaciju.

"Zvaničnici u BiH treba što pre da nastave rad na formiranju radne grupe za ustavne promene u čiji rad treba uključiti i Savet za nacionalne manjine i relevantne stručnjake u cilju primene sudske odluke o ljudskim pravima", navodi se u saopštenju.

"Evropske države i SAD pomogle su u izradi ustava koji je na hiljade građana BiH učinio građanima drugog reda. Te iste države sada treba da pomognu da se okonča ta diskriminacija", rekao je Boldvin.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side