“Bio bih zadovoljan kad bi takva prava hrvatska nacionalna manjina imala i u Srbiji”, rekao je Kuščević povodom prošlonedeljne izjave Srpskog narodnog veća (SNV) o pravima i položaju Srba u Hrvatskoj u kojoj se ocenjuje da položaj Srba nije unapređen u proteklih pet godina.
Što se tiče jedne od ukupno 13 tačaka iz izjave, u kojoj SNV zahteva da institucije srpske zajednice dobiju status manjinskih samouprava, Kuščević je, kako je prenela agencija Hina, rekao da misli da to pitanje “uopšte nije za raspravu” i da nema pravnu osnovu.
On je dodao da prema važećim propisima ne postoji mogućnost samostalnosti ili neke lokalne samouprave.
Ministar je ocenio i da su predstavnici nacionalnih manjina jako dobro zastupljeni u lokalnoj i regionalnoj samoupravi i dodao da imaju nekoliko desetina zamenika načelnika, gradonačelnika, župana, opštinske i županijske odbornike, kao i da su zastupljeni su u telima vlade.
Srpsko narodno veće je na svojoj Velikoj skupštini prošle nedelje, kojoj su prisustvovali predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objavilo izjavu o pravima Srba u Hrvatskoj u kojoj je ocenjeno da položaj Srba nije unapređen u proteklih pet godina.
Od ukupno 13 tačaka, najviše pažnje u javnosti izazvala je pretposlednja u kojoj piše da “institucije srpske zajednice, posebno SNV i Zajedničko veće opština, moraju da dobiju status manjinskih samouprava, u skladu s posebnim osnivačkim izvorištima – dokumentima s međunarodnim karakterom, Erdutskim sporazumom i Pismom namera”.
Poslanica u Saboru Hrvatske i bivša ministarka spoljnih posova Vesna Pusić izjavila je danas za N1 televiziju da ceni predsednika SNV Milorada Pupovca, ali da se s njim ne slaže kada je reč o zahtevu o manjinskim samoupravama.
Ona je rekla i da je pre nekoliko godina tražena “nova teritorijalna tvorevina koja nije bila u skladu s teritorijalnim uređenjem Hrvatske”.
“Stvarale su se dve kategorije etničkih Srba unutar Hrvatske jer bi neki ostali izvan tog Veća opština. Cenim Milorada Pupovca, ali o ovoj temi se nismo slagali, a ni danas se o tome ne slažemo. Ali sada je to pitanje stava vlade i dogovora s koalicionim partnerom (Hrvatska demokratska zajednica)”, rekla je Vesna Pusić.
Portal Indeks, s druge strane, navodi da Srpsko narodno veće ustvari traži da srpsko Zajedničko veće opština (ZVO) koje postoji već 20-tak godina kao udruženje građana, iako to formalno nije, bude upisano u zakon kao javna institucija.
ZVO je formirano kao udruženje građana i da deluje na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, a sedište mu je u Vukovaru. Članovi ZVO-a dolaze iz opština Trpinja, Markušica, Erdut, Borovo, Negoslavci, Šodolovci, Jagodnjak i gradova Vukovar i Beli Manastir.
Indeks navodi da se udruženje delom finansira iz budžeta, pa je tako za 2018. godinu obezbeđeno 1,8 miliona kuna (244.000 evra) za njegov rad, dok su im ukupni prihodi 4,8 miliona kuna.
Zahtev SNV-a uopšte nije za raspravu
Hrvatski ministar Kušević izjavio je danas da zahtev Srpskog narodnog veća (SNV) za dobijanje statusa manjinske samouprave “uopšte nije za raspravu”.
Kušević je rekao da nacionalne manjine u Hrvatskoj imaju sjajan status i da Hrvatska može biti primer svim zemljama u regiji, prenela je Hina.
“Bio bih zadovoljan kad bi takva prava hrvatska nacionalna manjina imala i u Srbiji”, rekao je Kuščević povodom izjave o pravima Srba u Hrvatskoj SNV-a.
SNV je na skupštini prošle nedelje objavilo izjavu o pravima Srba u Hrvatskoj u kojoj se ocenjuje da položaj Srba nije unapređen u proteklih pet godina, a među 13 tačaka sa zadacima u borbi za prava, nalazi se i zahtev da institucije srpske zajednice dobiju status manjinskih samouprava.
SNV je navelo da “institucije srpske zajednice, posebno SNV i Zajedničko veće opština, moraju dobiti status manjinskih samouprava”.
Kušević je rekao da u sporazumima o mirnoj reintegraciji Srba u Hrvatskoj, kao ni u Ustavu i zakonima Hrvatske ne postoji mogućnost samostalnosti i lokalne samouprave.
“Tako mislim da to pitanje uopšte nije za raspravu”, rekao je Kušević.
SNV je prošle nedelje navelo da su Srbi nedovoljno zastupljeni u državnim i javnim službama, i da očekuje i traži od Vlade i institucija da zaustave taj trend.
Takođe je ocenilo da očekuje dosledno sprovođenje zajamčenih prava na jezik, pismo i obrazovanje pripadnika srpske zajednice i ocenilo da ostvarivanje biračkog prava pripadnika nacionalnih manjina nije u skladu s Ustavom, “jer se narušava tajnost biračkog postupka i proizvodi segregacija na biračkim mestima”.
Kušević je rekao da je hrvatska Vlada usvojila operativni program za nacionalne manjine 2017-20. koji “jamči svim nacionalnim manjinama u Hrvatskoj ostvarenje svih njihovih prava.
“Predstavnici nacionalnih manjina, pa tako i srpske nacionalne manjine su zastupljeni jako dobro u lokalnoj i regionalnoj samoupravi – imaju nekoliko desetina zamenika načelnika, gradonačelnika, župana, imaju jako puno opštinskih i županijskih većnika, zastupljeni su u telima Vlade. Prema tome, mislim da ovo sve nema nikakvu pravnu osnovu”, rekao je hrvatski ministar uprave.
Kuščević je rekao da biračka prava nacionalnih manjina nisu narušena, a da se može razgovarati da li treba napraviti drugačije biračke spiskove ili glasanje organizovati na drugi način.
On je rekao da podržava poslednji zahtev SNV-a o hitnom uključivanju svih susednih zemalja u evropske integracije.
“Tu naročito mislim na Srbiju i BiH. Mislim da će to doprineti – kad budemo svi zajedno živeli u istoj državi, s istim pravilima, u evropskoj državi – i boljem razumevanju i boljim međusobnim odnosima”, rekao je Kuščević.