02.11.2019 Skoplje

Severna Makedonija i evrointegracije: Severna ostaje na jugu

Severna Makedonija i evrointegracije: Severna ostaje na jugu Foto: Novi magazin / SA
Umesto datuma za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, Severna Makedonija dobila je datum novih prevremenih izbora. Ključno pitanje je kako će odluka da se još ne otvore vrata Skoplju i Tirani, koju je nametnula Francuska, uticati na dve zemlje i region

Piše: Savo Pejčinovski
 

 

Samo što je Republika S. Makedonija uspela da nekako pređe dug i krivudav balkanski makadam i stigla da se priključi na evropsku auto-stradu, dočekao ju je znak – radovi na putu! Razočaranost, bes i neizvesnost zavladali su zemljom posle francuskog “crvenog signala” za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.

Epilog cele situacije, u kojoj je uočljiva i određena nesnalažljivost aktuelne političke vlasti, deprimirajuća je jer umesto datuma za pretpristupne pregovore za članstvo u (naj)razvijenijoj političkoj i ekonomskoj grupaciji, za šta se zalaže bezmalo 80 odsto njenih građana, Republika S. Makedonija je dobila datum za nove – prevremene parlamentarne izbore koji će biti održani 12. aprila sledeće godine!?

 

RAZOČARANJE: Severna Makedonija je u proteklih godinu-dve nekako uspela da savlada opasne krivine koje su joj blokirale put prema EU, pre svega potpisivanjem Prespanskog sporazuma sa Grčkom i Ugovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom, da bi sada došla do nove neizvesnost i pitanje je hoće li uopšte uspeti da se dokopa predvorja Brisela. Francuski predsednik Emanuel Makron jasan je i glasan u poruci posle nedavnog samita da “neće biti proširivanja EU dok se ona ne reformiše”. Još više otrežnjavajući za aktuelne i buduće aspirante jeste stav francuskog predsednika koji ne smatra “da je proširivanje jedinstvena politika prema susedstvu” i da je s “njima potrebna strateška agenda”, kao i da” ne moraju nužno da budu buduće članice EU”!?

“Upitnik od 60 stranica koji šaljemo neće poboljšati život njihovih građana. Umesto toga potrebne su nam ekonomske, kulturne, pa i jezičke investicije. Potrebno je da im pomognemo direktno, umesto da pričamo o otvaranju pregovora”, izričit je Emanuel Makron, nudeći investicije u civilizacijske prednosti za region, ali i zatvarajući vrata EU najsiromašnijim zemljama na kontinentu.

Severna Makedonija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je pre osamnaest godina potpisala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom zajednicom i njenim članicama, koji je u celini stupio na snagu 2004. Od tada zemlja bukvalno stoji pred zalupljenim vratima Evropske unije, prevashodno zbog donedavnog grčkog veta i pored desetak preporuka za početak pregovora. Zbog toga su s nevericom i šokom dočekani ovakvi stavovi iz Brisela, naročito što je Republika S. Makedonija promenila ime i revidirala deo svoje istorije s ciljem da odmrzne pregovarački proces, što znači da je isporučila sve što se od nje tražilo da bi startovala na “evropskoj auto-stradi”, ali sada Brisel zbog francuskog veta nije održao obećanja.

Malo pomaže što su ključni evropski zvaničnici na odlasku – Junker, Mogerini, Han – i ostale diplomate bukvalno jednoglasno ocenile da se čini “istorijska greška nedodeljivanjem datuma za početak pregovora, naročito Severnoj Makedoniji”. Zbog toga je sasvim razumljivo što je Zoran Zaev došao iz prestonice Evropske unije, gde je bukvalno molio za dobijanje datuma, “gnevan, frustriran i ljut”, ali spreman da opstoji na evropskom putu.

Makedonski premijer i čelnik vladajućeg SDSM-a je posle niza konsultacija i (ne)prospavane noći zatražio brze prevremene izbore, a osmorica čelnika najvećih makedonskih partija na liderskom susretu kod predsednika države Steve Pendarovskog lako su se usaglasili da građani pred biračke kutije dođu 12. aprila iduće godine.

“Tražim nov jasan i čist mandat da bismo doveli Evropu kod nas. To znači da gradimo evropsku državu bez obzira na to da li je EU spremna da otpočne pregovore. Građani imaju mandat da odluče: žele li put evropskih vrednosti, razvoja i prosperiteta ili su za mračni put izolacije, nacionalizma, podele i konflikta”, uzvikuje Zoran Zaev, podsećajući da se samo lider makedonske opozicije Hristijan Mickoski raduje što se nije dogodio datum, ali “malo sutra da će ga to dovesti na vlast”.

 

SLAVLJE: Opozicija je proslavila odbijanje datuma za izbore, kao da je već dobila poverenje građana da vlada. Lider VMRO-DPMNE i makedonske  opozicije Hristijan Mickoski više je nego (samo)uveren: “Sigurno pobeđujemo. Garantujem razliku od 100.000 glasova!”

“Prevremeni izbori su neminovnost posle debakla koji je doživela Vlada na čelu sa Zaevom. Praktično su poraženi lopovluk, nepravda, poražene su sve kriminalne afere koje su se događale u proteklom periodu. Na prevremenim izborima pobeđuje obnova Makedonije, a zatim sledi beskompromisni svakodnevni rad da bismo mogli da postignemo sve ono što je izgubljeno u ovom periodu, da Makedoniju da stavimo na brzu traku da bi postala deo evropske porodice”, kaže Mickoski, bez objašnjenja kako to nije postignuto u vreme jedanaestogodišnjeg vladanja njegove partije na čelu s Nikolom Gruevskim.

Za mnoge u već hronično letargičnom i razočaranom makedonskom društvu novi vanredni parlamentarni izbori nepotrebni su i veliko je pitanje kolika će biti izlaznost na njima iako su verovatno preterane procene da to neće biti iznad 30 odsto.

“Ovo je velika šteta, ogroman kukavičluk, bez obzira na ono što kažu sluge ove vlasti. Idemo na izbore bez popisa, bez pročišćenog biračkog spiska, bez uspostavljanja jedne izborne jedinice i bez otvorenih lista, bez svih reformskih obećanja koje je ova vlast govorila godinama i tako dobila prošle izbore. Tvrdim da su ovo najštetniji, najneodgovorniji izbori za zemlju, ovo će biti nepotrebno gubljenje vremena i resursa, ovo je sram bezidejne politike Zaeva”, smatra novinar i analitičar Ivor Mickovski, nekadašnji prvi čovek Centra za komunikacije vladajućeg SDSM-a.
Evropska unija je najavila da će se na proširivanje vratiti na sledećem samitu maja 2020. u Zagrebu. Makedonski premijer, koji je sada, prema sopstvenim rečima, “malo prikočio s nadom i optimizmom”, očekuje da će italijanski premijer Đuzepe Konte ostvariti najavu i zatražiti ponovno pokretanje pitanja proširivanja EU već ovog novembra na Veću za opšte poslove EU. Makedonski predsednik Stevo Pendarovski na prošlonedeljnom susretu sa albanskim predsednikom Iljirom Metom inicirao je vanredni samit država Zapadnog Balkana i ponudio S. Makedoniju kao domaćina. Na samitu bi se diskutovalo o proširivanju, dobrosusedskim odnosima i odbacila bi se bilo kakva alternativa pristupanju u EU.

I pored toga što je dvojac na vlasti u Makedoniji isključiv u neprihvatanju alternative, paktova, partnerstva, integracije od “B” kategorije ili bilo šta osim punopravnog članstva u EU, iz Brisela je proteklog vikenda stigla vest da je na stolu i predlog za članstvo šest zemalja iz Zapadnog Balkana u Evropskoj ekonomskoj zoni (slično Norveškoj i Islandu, koji sada imaju isti status), što znači samo na zajedničkom tržištu. Posle toga bi se radikalno reformisala zajednička metodologija za proveru napretka u pridruživanju. Ova već detaljno razrađena ideja Evropske inicijative za stabilnost, koja daje prednost ekonomskoj umesto političkoj integraciji, lako može da doprinose da se u vreme predsedavanja Hrvatske granice Unije zadugo ili zauvek “zabarikadiraju” 300 kilometara južno od Zagreba.

 

Čudne perspektive

 

Francuski ambasador u Republici S. Makedonija NJ.E. Kristijan Timonije pokušao je da precizira reči Emanuela Makrona iznete na pres konferenciji posle teških međusobnih razgovora evropskih lidera o ne/otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ambasador kaže da je geopolitika prevazišla očekivanja i da se u javnosti stvorio “utisak da je Prespanski ugovor jedini uslov za početak pregovora” sa S. Makedonijom.

“Dogodila se čudna promena perspektive. Kao posmatrač često sam se pitao kako smo se od objektivne procene agende prebacili na pozitivne i negativne tačke nagrade za postignuti dogovor sa Grčkom; od tehničkih, fundamentalnih aspekata, koji su uslovi za početak pregovora, našli se u situaciji da se bavimo geopolitikom. Geostrateški aspekti su bitni, ali došlo je do čudnog pomeranja pažnje, koje više liči na politički marketing nego na diplomatske diskusije”, smatra Timonije.

U javnosti se čulo mnogo napada i kritika Francuske, njenog predsednika, a posebno aktuelnog ambasadora u S. Makedoniji, naročito u medijima i među pobornicima vlasti. Makedonski premijer je čak pozvao da prestanu uvrede na račun francuskog ambasadora: “Mogu nekad da nas povrede stavovi nekih ljudi, pojedinaca, ali imamo obavezu da jačamo prijateljstvo s našim strateškim partnerima, a to Francuska jeste.”

Sa druge strane, veliki broj građana stao je na stranu Timonijea, koji je upro prst u domaće aktere koji nisu uspeli da sprovedu neophodne reforme za članstvo u EU, pre svega da obuzdaju organizovani kriminal, korupciju, nefunkcionisanje sudstva, nepotizam, odsustvo pravne države, što je za mnoge glavni razlog za zatvaranje evropskih vrata od Francuske.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side