12.05.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Sankcije i slobodna trgovina

Vladimir Gligorov: Sankcije i slobodna trgovina Medija centar
Ljudi koji zagovaraju zaštitu domaće privrede ne odobravaju nužno uvođenje sankcija drugim zemljama. Recimo, ljudi koji zagovaraju odustajanje od ugovora o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom ne odobravaju, bar neki među njima, uvođenje sankcija Rusiji. U čemu je razlika?

Ovde valja najpre ukazati na nešto što zvuči teorijski, mada je zapravo zdravorazumska stvar. Naime, praktično sve mere privredne politike mogu da zamene jedna drugu. Primera radi, depresijacija kursa ima iste posledice, bar neke od njih, kao i povećanje carine. Opet, subvencije izvoznicima mogu da zamene i promenu kursa, kao i promenu carinske politike. Uopštenije, poreski mehanizmi mogu da zamene monetarne ili mere trgovačke politike. Sve su, dakle, mere privredne politike simetrične bar u odnosu na neki specifičan cilj. Naravno, razlikuju se po nekim drugim efektima, usled čega je bolje činiti jedno, a ne drugo. Ali, opet, ako se uzmu svi instrumenti privredne politike – trgovački, fiskalni, monetarni, regulatorni – postoji mnogo kombinacija tih mera kojima se može postići određeni cilj.

Imajući to u vidu, uvek se može odgovarajućom zamenom videti koji su tačno efekti pojedine privredne mere. Dakle, na primeru carina, mogu li se one videti kao oblik sankcija prema stranim proizvođačima? Odgovor je pozitivan, jer se na taj način postiže isto kao da se, recimo, ograničio uvoz pojedinih proizvoda ili usluga ili nekih konkretnih proizvođača, dakle ako bi se uvele sankcije. Da to drukčije kažem. Šta se postiže, recimo, zabranom uvoza iz neke zemlje, koju ne prati i zabrana izvoza u nju? Isto što i carinama na uvoz iz te zemlje – želi se pristup stranom tržištu, uz otežani pristup stranaca sopstveno tržištu.

To može da izgleda drukčije ako se kaže da će se zabraniti izvoz u neku zemlju, a ne samo uvoz iz nje. Ovo se obično odnosi na trgovinu oružjem ili nekom drugom robom koja se smatra posebno važnom, pa se računa da će se time postići efekat koji opravdava troškove zabrane. Isto se, naravno, može postići patentima i drugim vidovima zaštite intelektualne ili tehnološke svojine. To se može videti kao sankcije na zemlje, jer će one težiti da traže komparativne prednosti u nekim drugim aktivnostima, privrednim ili, ako je reč o oružju, vojnim.

Uzmimo za primer subvencije. Ukoliko se one daju domaćim proizvođačima, to je isto kao da su povećane carine stranim ili kao da su im uvedene sankcije kojima se ograničava uvoz. Slični su efekti ukoliko se odobravaju subvencije pod posebnim uslovima, te su dostupne samo određenim privrednim subjektima. Ukoliko je reč o strancima, to je kao da im je oproštena carina ili neki porez na uvoz, recimo onaj na dodatu vrednost. Pored toga, to je isto kao da su podignuti porezi ili druge dažbine ili, simetrično, kao da su uvedene sankcije njihovim konkurentima, bilo da su domaći ili strani. Isto važi i za takozvane podsticajne mere, recimo one koje se vode kao industrijska politika. One imaju za cilj da se podstakne određena aktivnost, za koju se smatra, po nekom osnovu, da ju je potrebno i korisno dodatno stimulisati. Može da se kaže, kao što je često slučaj, da ti podsticaji ne moraju da budu monetarni, već recimo samo regulatorni, neka vrsta prava da se ide preko reda, da se tako izrazim. Međutim, jasno je da svaka prednost, bilo da je ona politička ili regulatorna, ima novčani izraz. I, što je važnije, predstavlja trošak za druge, dakle može se videti i kao sankcija na aktivnost onih koji se bave neprivilegovanim poslovima.

Ovo je jedan od razloga što se zagovara slobodna trgovina, jer se umanjuje sankcionisanje jednih kako bi se obezbedila korist drugima. Koriste se, najčešće, reči koje nemaju takvo negativno značenje kao što ga ima reč sankcija, ali su to, sa stanovišta privredne politike, u velikoj meri sinonimi. Mada to javnosti ne mora da bude jasno.

Konačno, reći da se uvode sankcije nekoj zemlji zvuči drukčije nego kada se kaže da se uvode carine ili, recimo, ograničenja na kretanje finansijskih sredstava i kapitala. Jer se podrazumeva da se to čini iz političkih razloga pa je velika verovatnoća da će biti neopravdane, dok fiskalne ili trgovačke ili regulatorne mere nisu politički motivisane. To poslednje je, naravno, netačno. Sve mere zaštite ili podsticaja imaju političke ciljeve, budući da su rezultat, kada se usvoje, političkog procesa. Mora se uvek napraviti procena ko nekom merom dobija, a ko gubi, dakle mora se, da se tako izrazim, hteti gubitak jednih, ako se želi dobitak drugih.

Tako da oni koji zagovaraju odustajanje od slobodne trgovine sa Evropskom unijom ili bilo kim drugim, traže dakle da se tim zemljama uvedu sankcije kojima se inače, načelno, u drugom slučaju protive.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side