25.02.2020 Bdeograd

Aleksandra Bosnić Đurić: Paklene inverzije

Aleksandra Bosnić Đurić: Paklene inverzije
Ne tako retko, poslednjih osam godina, čak i oni koji nikada nisu od početka do kraja pročitali Danteovu Božanstvenu komediju, podsećali su jedni druge, ispisivali ili izgovarali rečenicu kojoj je Dante dodelio mesto na ulazu u Pakao: “Napustite svaku nadu, vi koji ste ušli”.

U krugovima Pakla vlada zakon odmazde. Za grešnike on znači večito ispaštanje po dvosmernom principu: ispaštanja kao sličnosti sa vrstom činjenog greha ili ispaštanja kao inverzije u odnosu na počinjeno ili ne(u)činjeno. U prvom krugu Danteovog Pakla nalazi se Limb, uglavnom stanište neopredeljenih, onih koji nisu zaslužili ni blaženstvo ni sasvim tešku kaznu, ali svakako kaznu zaustavljenu u vremenu, bezvremenu, vanvremenu i trajnu. Ovu kategoriju “neutralnih”, onih koji su se kukavički izmicali, naziva Ignavi, a njihova kazna je da ih večito ujedaju obadi i pčele.

Asocijacija se, na nesreću, čini veoma tačnom. Kao da smo u devet krugova, za osam godina, svi zatvoreni. I kako često izgleda – prilično beznadežno. Osim ako… Ovo “osim ako” možda se odnosi na period bliske budućnosti, u kojem bi trebalo da najpre dešifrujemo sve kodove, obmane, destrukcije i ciljane inverzije kojima smo podvrgavani. Činjenica je, međutim, da totalitarni sistemi svoje trajanje duguju baš toj teškoj čitljivosti, neprozirnosti i mreži svakodnevnih, upornih iluzija kojima je cilj da inverziraju sve: od stvarnosti i istine do sistema vrednosti. Činjenica je i da, zaustavljeni u totalitarističkim krugovima, građani vrlo lako i relativno brzo postaju osujećene ličnosti, svedene na statističku neutralnost, bezbojnost i bezvoljnost. Baš kao u Zamjatinovom, danas pomalo zaboravljenom romanu Mi iz dvadesetih godina prošlog veka. Analogija je neizbežna: negde u Budućnosti svi ljudi žive u Jednoj državi kojom vlada Vođa – Dobrotvor. Zatočenici države Budućnosti žive u strogo kontrolisanim uslovima, imena su im brojevi i stanuju u staklenim kućama, pod stalnim nadzorom stražara.

RAT JE MIR: U međuvremenu, Mi u Srbiji, negde u periodu između dve diktature, mogli smo i trebalo je da savladamo onu jednostavno tešku rečenicu koju je oktobra 1949. Haksli napisao Orvelu, a koja kaže da se “žudnja za moći može sasvim zadovoljiti navođenjem ljudi da zavole svoje ropstvo isto toliko koliko i šibanjem i prisiljavanjem na poslušnost”. Ili možda smo mogli da prepoznamo Orvelove poruke koje zvuče sasvim blisko: “Ko kontroliše prošlost, kontroliše sadašnjost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše budućnost” i “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga”. No, krenimo redom.

Predsednik ne prestaje da ponavlja da su nama i susedima neophodni stabilnost i mir, dok je kod “nas” i kod “njih” sve u zloslutnom vrenju. I političari koji pripadaju opoziciji i oni koji pripadaju pseudoopoziciji sve učestalije pominju mogućnost građanskog rata u Srbiji. Koju, zvanično i deklarativno, ništa ne može vratiti sa puta definitivnog procvata u stabilnoj budućnosti. U Novom Sadu je, kao očigledna manifestacija “stabilnosti i bezbednosti”, ovih dana nedaleko od jedne škole eksplodirala ispod automobila podmetnuta bomba. Vest u režimskim medijima, uprkos širokom spektru frustrirajućih tema, bila je povratak restauriranog Pobednika na Kalemegdan.

Pokret uz koji su građani duže od godinu dana protestno koračali ulicama gradova u Srbiji odlučio je da, negujući postojeće apsurde i paradokse, odustane od bojkota i izađe na izbore, a bojkot “unese” u Skupštinu. Opoziciona poslanica sa dugogodišnjim stažom, boreći se za prava žena, usred fascinantno brutalnog kršenja svih poznatih ljudskih prava, donosi istovrsnu odluku – da obustavi bojkot aktivnosti u Skupštini. Nekoliko dana potom njen skupštinski “kolega”, poslanik, haški osuđenik, raskošno vulgarno, preko tviter naloga, preti opozicionim političarkama. Dugogodišnja opoziciona političarka koja brani prava žena u političkom životu Srbije ipak je ponosna jer je njen amandman, principom deus ex machina, usvojen. Onaj isti “opozicioni” političar, haški osuđenik, kome je u međuvremenu Srbija postala “sigurna kuća”, u Beogradu i Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture 2021, promoviše svoju knjigu o nepostojanju genocida u Srebrenici, uz incident tokom kojeg dugogodišnja mirovna aktivistkinja biva oborena na pod.

Ekstremno desničarske, ultranacionalističke i profašističke organizacije takođe neće bojkotovati izbore. Zajedničko tematsko uporište onih koji žele da neustrašivo izađu na crtu Predsedniku i njegovoj Stranci na predstojećim izborima je, i evo najvećeg paradoksa, žestoki obračun sa opozicijom i građanima koji ne odustaju od bojkota. Zajednički im je i naprasno dobar tretman u režimskim medijima. U jednom od fantazmagoričnih sučeljavanja na jednoj od prorežimskih televizija dogodio se “spektakularni duel” između “opozicionog poslanika”, haškog osuđenika i “opozicionog poslanika” koji, učestvujući godinama u “komunalnoj koaliciji” s vladajućom strankom, samoga sebe i funkcionere svoje stranke promoviše kao beskompromisne i ultimativne borce za kulturu sećanja, antifašizam i antinacionalizam.

NA VRUĆEM ASFALTU: Ako za trenutak ostavimo po strani ove svakovrsne i maštovite simulacije, najbliži Orvelovim, Hakslijevim i Zamjatinovim fikcionalnim svetovima/anticipacijama, barem u poslednjih mesec dana, bio je govor Ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je režimsku brigu o blagostanju građana formulisao ovako: “Dopustili smo da ljudi u Srbiji imaju društveni život, a toga nema u inostranstvu”. Samo nekoliko dana nakon izgovorenog, na neradni dan državnog praznika Sretenje, poginuo je još jedan radnik, drugi na istom gradilištu. Uzrok smrti bio je pad sa skele. I baš ovih dana događa se i presuda građanskom aktivisti koji je organizovao protest povodom smrti radnika. Za to vreme, najviša zgrada na svetu Burdž kalifa u Dubaiju i Nijagarini vodopadi osvanuli su u bojama srpske zastave.

U predizbornoj Srbiji uveliko je proizvedena nova, totalitarna stvarnost. Proizvođena je godinama. Devedesete su se vratile kući, a dvehiljadite su nove devedesete, dok se, sada već, vreme meri u danima i procenjuje postoje li u Srbiji šanse za slobodne i fer izbore. U zemlji potonuloj u posuvraćenu i inverziranu stvarnost, koja izmiče definiciji jer izmiče i mišljenju kao poraženoj, nepoželjnoj i sumnjivoj kategoriji.

I opet smo se, trideset godina kasnije, zatekli u zatvorenom društvu u kojem je javnost suštinski pasivizirana i osujećena, isključena iz kreiranja stvarnosnog i društvenog poretka, paradoksalno supstituisana svevažećim nadređenim hibridnim ideološkim stranačkim kolektivom i Vođom.

“Od trenutka”, pisao je Đuro Šušnjić krajem sedamdesetih, “kada neka moćna grupa u društvu (npr. politička partija) preuzme na sebe ispiranje mozga svom narodu, ona ne samo što isključuje narod (sve ostale grupe) kao učesnika u stvaranju javnog mnjenja nego dokida svaku mogućnost postojanja istinskog javnog mnjenja, zamenjujući ga ideologijom koja interese te moćne grupe prikazuje i nameće kao istinu. Počinje vladavina interesa nad istinom”. I zaista, “kad interesi viču, ideje se ne mogu čuti”.

Za one koji ne žele da totalitarni muk u Srbiji postane večno stanje, nalik Danteovim infernalnim vizijama, i dalje postoji jedno otvoreno polje – korak bliže onima koji ne biraju da zauvek budu malaksali i potrošeni u neopredeljenosti, onima koji su i dalje na ulicama svojih gradova, sa “srcima na cestama” i “suncem u očima”, tamo negde “na vrućem asfaltu”.
 
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side